О НИКОЛАЈУ Владимировичу Станкјевичу (1813-1840) у Србији се врло мало зна, иако је овај значајан руски мислилац, песник и просветитељ био српског порекла. Живео је свега 27 година, али је имао велики утицај на руску књижевност и филозофску мисао. Тридесетих година 19. века Станкјевич је организовао кружок у коме су били и Висарион Белински, Алексеј Кољцов, Тимофеј Грановски, Иван Тургењев, Михаил Бакуњин, Константин Асаков, а касније Лав Толстој и Фјодор Михаилович Достојевски.
ДВОЈИЦА браће, иако и сами болесни и са сталним примањима од само 80 евра месечно, пружили су у свом скромном дому - у Гложану код Бачког Петровца - уточиште инвалиду на штакама, којег су упознали током ходочашћа у манастиру Острог.
ДА се истина не може сакрити Остоја Крстић доказивао је деценијама, препознајући оно што многима промакне - несвесне гестове, покрете очију, несклад између речи и дела. Први српски полиграфиста, професор Криминалистичко-полицијског факултета и аутор 21 књиге, осам уџбеника и четири речника, знао је како да открије оно што други желе да сакрију.
ПАРАСТОСОМ у Цркви Свете Благовести у којој је крштен, поменом и полагањем венаца на његов споменик и академијом у Народном дому у Идвору, данас се обележава 90 година од смрти Михајла Пупина (1854-1935), славног научника и великог родољуба.
НЕМАЦ Георг Фаигле, који је после Другог светског рата као голобради војник Хитлерове армаде годинама био заточен у логору за ратне заробљенике у Вршцу, остао је у посебном сећању запосленима у Пољопривредној школи „Вршац“, за коју је он као логораш израђивао разна учила.
Коментари (0)