О ОВОМ СРБИНУ ДАНАС СЕ МАЛО ЗНА: Ко је био Јосиф Михаиловић и који је град највише задужио? (ФОТО)

У ЗАМАХУ великог архитектонског преображаја, Скопље се не сећа свог највећег градитеља, архитекте Јосифа Михаиловића, најзаслужнијег за претварање оријенталног града у модерни регионални центар тога доба. Осим једне тесне уличице - сокака, у сенци "старе чаршије", ништа друго у престоници Северне Македоније не носи име најугледнијег предратног градоначелника Скопља (у два мандата: од 1929. до 1936. и од 1940. до 1941) и његовог највећег неимара.

Фото: Приватна архива

Упркос томе остала су многа документа, вредни архивски материјали и записи, као и дела за незаборав, неимарски подухвати са којима је кренула модернизација града на Вардару. О Јосифу Михаиловићу недавно се говорило у Галерији САНУ у оквиру округлог стола "Живот Срба у Северној Македонији: историјат, изазови и перспективе" који су организовали Одбор за проучавање националних мањина и људских права Српске академије наука и уметности (САНУ) и Српски културно-информативни центар "Спона" из Скопља. О Михаиловићевом неизбрисивом делу говорио је мастер историчар Милош Стојковић из Ниша.

Фото: Приватна архива

- За време његова два мандата у Скопљу су изграђени објекти попут здања Бановине - данашњег Собрања, Официрског дома, Железничке станице, Народне банке, Поште, нажалост срушене у катастрофалном земљотресу 1963, зелена пијаца, а уређени су и градски парк, зоолошки врт... Осим градње значајних стамбених зграда, спроведен је и попис становништва, урађен геодетски премер, са првим авио-снимањима, урбанистички план града, изграђен је водовод са изворишта Рашче крај села Радуша, хидроцентрала "Матка" на реци Трески, канализациони систем... Неке од улица и тргова, раскрсница, посебно у централном делу Скопља трасиране су тим првим урбанистичким планом - каже Стојковић.

Михаиловић је, подсећа наш саговорник, рођен у мијачком селу Тресонче/Тресанче 1887, у тадашњем Османском царству, данас Северна Македонија. Јосиф и његови преци по мушкој линији припадали су мијачком роду Јуруковаца, а као и сви Мијаци славили су Светог Николу. Његов отац, Михаило, "Мијалче" Ђорђевић, био је чувени протомајстор, градитељ и обновитељ цркава широм Старе Србије и Маћедоније, Сјенице, Пријепоља, Ниша, Куманова, Грачанице, Дечана, Скопља, Скопске Црне Горе, друге половине 19. и почетка 20. века. Мајка му је била Христина Ђорђевић, родом из суседног мијачког села Лазаропоља.

Јосиф МихаиловићFoto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

- Прва слова научио је у Бигорском манастиру код Дебра. Када му је било шест година сели се са породицом у Скопље где наставља школовање у Српској школи у Кучевишту на Скопској Црној Гори у коме је и његов отац тада обнављао старе српске задужбине из 14. века. Ниже разреде гимназије завршава у Српској мушкој гимназији у Скопљу, а више окончава у солунској Српској гимназији "Дом науке". Уписује архитектонски смер Техничког факултета, на тек основаном Београдском универзитету. Боравак у престоном Београду оставио је дубок утисак на младог Јосифа, тада укљученог у рад родољубивих друштава "Клуб омладине Старе Србије и Македоније", "Српска браћа", "Народна одбрана", "Српска револуционарна организација". Дипломирао је 1910, након чека одлази на студијско путовање по Италији. Његову надареност примећује и професор Андра Стевановић, који га укључује у тим пројектаната будуће палате СКА данас САНУ - каже Стојковић.

У Првом балканском рату, као декларисани Србин, пријављује се добровољно у чету војводе Доксима Михаиловића, која је била део чувеног одреда Војводе Вука.

Фото: Приватна архива

- Првог дана Кумановске битке тешко је рањен у главу артиљеријским шрапнелом. Као један од скопљанских "1.300 каплара" од 1914. прикључује се Инжењеријском одсеку Врховне команде. Прошао је голготе повлачења српске војске преко Албаније. Са острва Крфа, са неколицином учених војника, био је упућен у Америку да прикупља помоћ за припрему пробоја Солунског фронта. По окончању рата, специјализирао је на Институту за урбанизам на Сорбони, а потом боравио у Лондону на Високој школи за уређење градова где је докторирао 1928. - каже наш саговорник. - Краљ Александар, његов ратни друг и командант, незадовољан стагнацијом Скопља, старом престоницом српства, поставља га за градоначелника Скопља 29. јануара 1929. Михаиловићев отворени републиканизам није му сметао, напротив, два ратна друга су имала исти циљ, препород Скопља и читаве тадашње Јужне Србије, тек изашле из петовековног мрака.

Тада почиње препород Скопља.

- Организује припрему и лично уцртава линије Првог генералног плана Скопља, са пописом, израдом катастра и аерофотоснимањем и који на свечаном пријему на двору 1930. доставља краљу Александру, свом непоколебљивом заштитнику. Због својих планова о будућој хидроцентрали на Трески, засметао је Милану Стојадиновићу па је смењен са места градоначелника марта 1936. А, данас, 83 године после његове смрти, уз све тешке плаштове немара и заборава, слободно можемо рећи да је превелики неимарски печат Јосифов да би га ико икада могао у потпуности срушити. Као и српске трагове и великане на тлу савремене Северне Македоније - каже Стојковић. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације