ОСЕЋАМ се као да сам у затвору. Био сам хиперактиван, пуно сам радио, дружио се са пријатељима. Сада сам у четири зида, а "пријатељи" су ми телефон и ТВ. Затишје. То ми веома тешко пада.
Најновије из рубрике
СРЕТЕЊСКИ УСТАВ И НА КЛИК: Народни музеј шумадије дигитализовао оригинални текст акта из 1835.
ПОВОДОМ обележавања 190 година од доношења првог српског устава 15. фебрура 1835. године у Крагујевцу, тим стручњака Народног музеја Шумадије урадио је дигитализацију оригиналног текста Сретењског устава. Тиме је широј јавности омогућен увид у овај документ који представља српско историјско и културно наслеђе од изузетног значаја. Устав Књажевства Србије, инспирисан либералним идејама тог доба, често је описиван као "француски жбун усред турске шуме".
18. 02. 2025. у 16:23
И БОЛ И ПОНОС ЗБОГ МЕДАЉЕ НАШЕГ НИКОЛЕ: Мајка убијеног полицајца кроз сузе говори за "Новости"
И ДРЖАВА се поноси, слави и жали, као и ми, нашег Николу. То нам је неизмерно драго и важно и зато сам као мајка стегла срце и дошла да поносно примим сретењско одличје. Никола је моје и Миленково дете, али и чедо Србије коју је неизмерно љубио и волео и ништа му за њу није било тешко.
18. 02. 2025. у 16:07
НА НАМА ЈЕ ОДГОВОРНОСТ ДА ЗНАМО КО СМО И ОДАКЛЕ СМО: Са младима на Опленцу, првој престоници устаничке Србије
ДАН, као сваки други дан у Србији. На Опленцу, у Тополи, посебан уочи Сретења... Испред чудесно лепе, беле цркве Светог Ђорђа, неописива лепота. Деца Тополе, десеторо њих у ношњама Шумадије, играју. Млади. Лепи. Насмејани. Играју деца Опленца.
17. 02. 2025. у 07:00
ВРАЊАНАЦ, ДИРЕКТОР ШКОЛЕ - УСРЕД КИНЕ: Необична прича Милоша Марковића (34), професора географије
ВРАЊАНАЦ Милош Марковић (34), професор географије, по завршетку студија запослио се у родном граду, радио је годину дана, а онда одлучио да, попут многих његових вршњака, посао потражи у иностранству.
17. 02. 2025. у 07:00
БИО ЈЕ КАРАЂОРЂЕВА ДЕСНА РУКА: Ко је војвода чије је мишљење вожд ценио и био му тумач у преговорима са Турцима?
НА тајни сабор виђенијих Срба који је у јарузи код Орашца, скривеној од Турака, кнез Теодосије Марићевић сазвао за Сретење 1804. стигли су само они српски прваци који су успели да умакну османлијским мачевима у Сечи кнезова. Стигао је и млади Јанко Катић, који се у Орашац, где је тог дана подигнут Први српски устанак, упутио пешке од родног села Рогача код Сопота.
16. 02. 2025. у 07:00
Коментари (0)