Репортаже

"ОСЕЋАМ СЕ КАО У ЗАТВОРУ": Потресна исповест Срећка из Јагодине, због цирозе јетре живи у четири зида (ФОТО)

Зорица Глигоријевић

14. 02. 2025. у 07:00

ОСЕЋАМ се као да сам у затвору. Био сам хиперактиван, пуно сам радио, дружио се са пријатељима. Сада сам у четири зида, а "пријатељи" су ми телефон и ТВ. Затишје. То ми веома тешко пада.

ОСЕЋАМ СЕ КАО У ЗАТВОРУ: Потресна исповест Срећка из Јагодине, због цирозе јетре живи у четири зида (ФОТО)

Овако за "Вечерње новости" Срећко Савић (57) из Јагодине описује стање у коме се налази откако му је пре две и по године дијагностикована цироза јетре непознатог порекла. Највећи шок му је било само сазнање.

Цироза јетре је подмукла болест, јер је то орган који нема нерве и не боли, па се најчешће открије у завршној фази, и једини орган за који не постоји алтернатива осим трансплантације.

- Кроз главу су ми одмах прошле бака и мајка, које су исту болест добиле у позним годинама. Живео сам много бржим темпом и био сам под стресом због посла, те сам вероватно раније оболео. Нисам схватао тежину болести и наставио сам да радим у својој браварској радионици. Када сам добио унутрашње крварење, схватио сам да није шала. Да нисам имао подршку породице и пријатеља, вероватно не бих ни започео мукотрпно лечење у Клиничком центру у Београду, за чије врсне стручњаке имам само речи хвале - каже Савић и додаје да би после трансплантације најпре отишао на путовање.

Потпредседници Удружења "Заједно за нови живот", Жељки Бојић (35) из Београда, цироза јетре дијагностикована је када је била студент Медицинског факултета. А на листу за трансплантацију уписана је јуна 2022. године. Каже да је након сазнања за болест, уследио шок, велики емотивни ролеркостер у глави, јер је схватила колико је танка линија између живота и смрти, да је, једини лек, трансплантација. Тежак, неизвестан и трновит пут и од тог тенутка њен живот је претворен у велики пешчани сат и једно велико чекање.

Едукативне трибине и освешћивање

МИНИСТАРСТВО здравља улаже доста напора, као и наше удружење, али трансплантација није само системске природе и држава не може да нам реши проблем. Кључно је подизање свести о овој теми - каже Бојићева. - Када постоји потенцијална мождана смрт код пацијента, веома често је одговор негативан, баш због тога што људи нису довољно просвећени. Зато организујемо едукативне трибине - каже потпредседница Удружења "Заједно за нови живот".

- Моја болест почиње 2010. године на рутинском ултразвучном прегледу на ком је докторка дијагностиковала камен у жучној кеси. Осећала сам да полако губим битку и да живот полако истиче из мене. Дошло је до постоперативних компликација, резултати су били све лошији и осећала сам да ми се живот гаси. Али, онда ми је хирург, проф. др Небојша Станковић, са Војномедицинске академије, баш на мој 21. рођендан, после осмочасовне операције подарио најлепши поклон - живот. Оно што тад нисам знала је да је то тек једна у низу борби које ми предстоје - наводи Жељка Бојић и додаје да су јој све жеље, планови и снови заустављени.

POGLEDAJ GALERIJU

Потпредседница Удружења каже да у Србији на трансплантацију јетре чека осамдесетак пацијената, на бубрег око 800 одраслих и 30 деце, ново срце чека педесетак, а рожњаче око 1.000 људи. Она додаје да после трансплантације јетре пацијенти постају радна популација, активни чланови друштва и живот им се враћа у нормалу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације