ОВЦЕ СПАСАВАЈУ ТЕКУНИЦЕ: Становници Делиблата и научници из Србије и ЕУ нашли начин да сачувају глодара са црвене листе угрожених врста

СПЕЦИЈАЛНИ резерват природе Краљевац, у близини села Делиблато, једно је од ретких уточишта текунице (Spermophilus citellus), малог глодара из породице веверица, која је широм Европе критично угрожена и налази се на Црвеној листи.

Краљевац

 Да би помогли опстанку ове врсте, мештани банатског села и Специјалног резервата природе (СРП) "Краљевац" покренули су акцију њеног спасавања и за то добили подршку међународних организација и донатора, али и домаћих институција.

А, важну улогу у очувању текунице имају - овце, јер испашом одржавају ниску вегетацију на пашњаку, односно "скраћују" висину траве баш на ону у којој се текунице најбоље сналазе. Због тога ће мештани Делиблата и Удружење спортских риболоваца "Делиблатско језеро", који управљају СРП "Краљевац" организовати испашу 30 оваца на пашњаку Спасовина.

- Текунице се у високој трави тешко крећу, споре су и зато су лакши плен за птице грабљивице и друге предаторе - каже за "Новости" Александар Сармеш из СРП "Краљевац". - Раније је пашњак Спасовина био идеално станиште за ову врсту, јер су током целе сезоне на испаши била стада оваца. Када се то променило, а трава почела да се одржава кошењем, услови живота за овог глодара на станишту су се значајно погоршали. Али, овце природно одржавају висину траве на од 10 до 15 центиметара, што омогућава текуницама добру прегледност терена и брзу реакцију у случају опасности.

Краљевац

Договорено је да један мештанин Делиблата редовно изводи овце на испашу на Спасовину.

- Саградићемо кућицу за чобанина са уграђеним соларним панелима, а поставићемо и "електричну пастирицу" која ограничава кретање оваца и омогућава "мозаично пашарење" - објашњава Сармеш. - Овце често бирају где ће пасти траву, осим кад немају избора. Ова врста испаше подразумева да стока пасе наизменично свуда по пашњаку да би се омогућио равномеран развој вегетације на целој површини. Планирамо и пошумљавање приобаља како бисмо заштитили терен.

Акција спасавања текуница на њеном природном станишту на Краљевцу део је пројекта "Зелени пашњаци за зелену транзицију" који спроводи Удружење спортских риболоваца "Делиблатско језеро" у партнерству са Институтом за регионални развој из Новог Сада уз техничку и финансијску подршку ЕУ и у партнерству са Министарством заштите животне средине. Пројекат спроводи УНДП у сарадњи са Шведском и Европском инвстиционом банком, а уз додатна средства влада Шведске, Швајцарске и Србије.

Краљевац

- Текунице се међу најугроженијим врстама сисара у Европи, а на листи угрожених врста је и код нас - каже др Нада Ћосић, научни саветник у Институту за биолошка истраживања "Синиша Станковић", која годинама истражује живот текуница. - Ова животиња карактеристичан је представник степских станишта, припада такозваним кишобран врстама кључним за екосистем. Као плен за многе грабљивице, игра кључну улогу у ланцу исхране. Њено присуство указује на добар квалитет станишта, а њене активности копања доприносе аерацији земљишта и расту различитих биљних врста. Губитак ове врсте на одређеном станишту може довести до нарушавања еколошке равнотеже и нестанка других врста животиња.

Краљевац

Текуница се храни травама, семенкама, цветовима, инсектима, а понекад и јајима птица које се гнезде на тлу. У случају опасности, испушта продоран звиждук и често се усправи на задње ноге како би осматрала околину. Током зиме хибернира у подземним јазбинама, смањујући телесну температуру и успоравајући рад срца.

- Пре него што се повуку у зимски сан, настоје да сакупе што више енергије. Старије јединке хибернацију започињу већ у септембру, док млађе могу остати активне до новембра, у зависности од временских услова. Са првим топлијим данима, обично у марту, текунице поново излазе из својих јазбина - наглашава Ћосићева. - На њих утичу и климатске промене: проблем је што у Војводини зими нема снега, а у пролеће пада много кише. Текунице живе у каналима и могу да настрадају у поплавама. Највише се ослањају на чуло вида и активне су током дана. Пошто више немамо праве степе, за њихов опстанак важно је присуство људи. Више од 70 одсто земљишта у Војводини је под ораницама, тако да је природно станиште текуница, углавном, уништено. Некада су постојали широки колски путеви између њива, била је ниска трава, постојали су коридори између станишта, па су оне могле међусобно да комуницирају. Детелиништа су једина места где данас могу да преживе, зато што се њиве под луцерком преоравају на четири, пет година. Тужно је што их људи и даље сматрају штеточинама, иако не могу да направе штету: трују их пестицидима, непрекидно су под предаторским притисцима, пси луталице их даве...

Осим у Војводини, текуница је опстала у неким деловима југоисточне Србије.

- Текунице живе на Старој планини, а тренутно није познато да ли их још има на Бесној кобили - каже Ћосићева. - У Централној и Западној Србији ове животиње више не постоје. Више од 70 одсто популације је нестало, како у Србији, тако и у остатку Европе. Иако у Мађарској активно раде на заштити ове врсте, њихова бројност и даље опада. Узроци су бројни: климатске промене, ширење различитих бактерија и гљивичних инфекција, али и губитак станишта. Ове животиње насељавају травнате пределе, а када угину, често остају у каналима, што додатно отежава праћење њихове популације. Иако су глодари, текунице се размножавају само једном годишње, што додатно угрожава њихову опстанак. Стопа преживљавања је ниска јер мање од 30 одсто младих доживи наредну сезону. Довољне су само две лоше године да популација буде десеткована.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације