ВИДЕО САМ "ТОМАХАВК" И ТРЕН КАСНИЈЕ ВИСИО НА ОСТАЦИМА МОСТА СЛОБОДЕ: Звонко Бребер је 3. априла 1999. преживео пројектиле НАТО агресора

РАТНО пролеће 1999. године. Предвечерје 3. априла. Десети је дан откад НАТО агресор нашу земљу немилосрдно засипа бомбама. Разорним пројектилима циља и цивилне објекте и инфраструктуру. Мета му је и Мост слободе у Новом Саду, који је од 23. октобра 1981. поносно спајао бачки и сремски део овог града.

Фото: Љ. Прерадовић

На мосту, са бачке стране, оне ближе самом граду нигде никог нема осим Звонка Бребера, електроинжењера из сремскокаменичког насеља Поповица, супруга и оца тројице синова који данас има 67 година.

- Никада нећу заборавити тај дан. Бициклом, тек купљеном сину, хитао сам да са новосадске стране што пре стигнем на сресмку. Окретао сам педале свом снагом, силно желећи да се домогнем друге обале. Километри су још били испред мене, када сам с десне стране видео да нешто лети према мосту. Мислио сам, верујте ми, да је авион. У том тренутку тако ми је изгледало: имало је крила, позади млазни мотор. А, то је, у ствари, био "томахавк" - још живо сећајући се сваког тренутка, прича Бребер за "Новости", страхоту доживљену пре 26 година.

Била је то прва од две крстареће ракете којима је агресор циљао Мост слободе на којем је Звонко био, баш на оном његовом делу изнад градске плаже Штранд.

Фото: Архив "Новости"/Никола Фифић

- Летео је "томахавк" према првом пилону, стубу за сајле, које држе мост. А, онда, видим блесак. Не знам шта ме је снашло. Око мене фијучу гелери, све је ужасно заглушујуће. Пада прва сломљена плоча моста и ја падам са њом - препричава нам Звонко те језиве тренутке.

И поред страхоте, како каже, трудио се да остане прибран, иако му је приликом пада заједно са мостом, поломљена доња вилица на два места.

- Погледао сам око себе и схватио да сам падао, али да нисам на земљи. Видео сам да је висина око десетак метара, отприлике као да је трећи спрат. Једино решење било је да скочим, па шта му буде - прича Звонко.

На тој плочи био је сам.

- Испружио сам руке и скочио, али, гле чуда, нисам падао. Питао сам се како се ништа не дешава кад вољно хоћу да скочим - казује нам наш саговорник. - Онда видим, да се мој сако закачио за шипке које су вириле из бетона и тако сам висио... Смогао сам снаге да то откачим и скочио доле, на Штранд. У том тренутку поломио сам и стопало.

Трпећи јаке болове, успео је некако Звонко да прескочи ограду око градске плаже и шепајући да се домогне улице.

Фото: Љ. Прерадовић

- Ту сам зауставио возача "голфа" који је наишао, и замолио човека да ме одвезе у болницу. Тамо су ми лекари помогли, ставили шипке и шрафове да "повежу" сломљену вилицу, а ногу у гипс - наставља Звонко док му сећања навиру попут бујице. - У болници је био и Слободан Савић, тадашњи сниматељ телевизије Нови Сад, такође повређен на Мосту слободе, када и ја, али само са сремске стране. У једном моменту, каже мени Слоба да сада имамо две славе, алудирајући на дан кад смо преживели на мосту. Једва померајући уста због шипки, велим ја њему, да немам ниједну, а не две, и нека језа ми је прошла кроз кичму. На те моје речи, Слоба одговори: "Слава је нашла нас". Чудио сам се шта ми говори, а он ми објасни да смо рањени, али и преживели на Врбицу, односно Лазареву суботу. А Свети Лазар је према Новом завету једини човек којег је Христос васкрсао из мртвих. Било је много симболике у томе.

Причајући даље, вратио нас је Звонко на време пре четири деценије, када је, како казује, осетио потребу да Богу каже да га се не стиди и да жели да се крсти и из католичанства пређе у православље:

- После крштења, свештеник ме је питао да ли сам одлучио која ће ми бити крсна слава, а ја сам му одговорио: "Нисам још. Слава ће наћи мене". Заправо, одговорио сам свештенику истим речима које је мени у болници те 1999. рекао Слоба, да је слава нашла нас. Мислим да је заиста све те године слава мене тражила, и ето, нашла ме је 3. априла 1999. године. Рекао сам Слоби: "Да, сада имам славу". И од тада моја кућа слави Лазареву суботу, јер ме је слава пронашла на Мосту слободе. Ето, на крштењу се нисам одмах одлучио за крсну славу, јер сам пустио да осећај религиозности сазри у мени. Ова средина ме је изнедрила, формирала као личност, и осећам се као хришћанин православац.

Од повреда задобијених од агресорских гелера на Мосту слободе, Звонко се у Клиничком центру Војводине опорављао седам дана. Када га је супруга Милица враћала кући на Поповицу, на Дунаву је био преостао само Жежељев мост који је гађан 23. априла. Још је био једина "веза" сремске и бачке стране. Док су га пре подне прелазили након што је отпуштен из болнице, зачула се злокобна сирена, најављујући ваздушну опасност.

- Помислио сам, није ми ваљда судбина да и овај мост погоде када сам ја на њему - присећа се наш саговорник. - Срећом, успели смо безбедно да пређемо, јер је моја супруга Милица брзо возила. 

Препоручујемо

Друштво

0 0

Такси "закочио" на Мосту слободе у тренутку рушења '99 и тамо остао 2 месеца! А таксиста чудом преживео, јер - ДАЉЕ НЕЋЕ МОЋИ! (ФОТО)

01. 04. 2025. у 22:08

Друштво

1 11

ОПТУЖНИЦА ИСПИСАНА ДЕЧЈОМ КРВЉУ: Бомбе током НАТО агресије убиле 89 деце, најмлађа жртва беба од 11 месеци

23. 03. 2025. у 07:00

Свет

0 2

ЗАХАРОВА О НАТО АГРЕСИЈИ: Никад неће опрати своју срамоту, увек ћемо бити с нашом браћом Србима

20. 03. 2025. у 18:05

Србија

0 0

ДАН КАД СУ НАТО БОМБЕ УБИЛЕ ОЛЕГА: Новосађани положили венац у знак сећања на суграђанина страдалог пре 26 година у рушењу Варадинског моста

01. 04. 2025. у 18:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације