ДИГИТАЛИЗАЦИЈА У ВРШАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ: У велики пројекат кренули од руских бајки, у сарадњи са Руским научним институтом
ГРАДСКА библиотека Вршац, која се са преко 350.000 библиотечких јединица убраја у најбогатије у Србији, ове године је по први пут започела процес дигитализације својих књига и то на иницијативу и уз подршку Руског научног института из Београда.
Фото: Ј.Ј.Баљак
Две установе потписале су протокол о сарадњи, који подразумева да се преко 2.000 раритетних књига и периодике на руском језику, које баштини вршачка библиотека, пребаце у електронску форму, како би биле доступне свим Русима и славистима широм света.
Немерљив значај ових књига, које датирају с краја 19. и с почетка 20. века, је у томе што су писане старим руским правописом. Некада су припадале Белогардејцима, који су их понели са собом бежећи из Русије након Октобаске револуције. Осим у Вршцу, такве збирке у Србији постоје још само у библиотекама у Белој Цркви и у Панчеву. Вршачка збирка је припадала „Друштву руских официра“.
КЊИГЕ "ГЛУМИЛЕ" У ФИЛМУ
КАДА је 2017. године редитељ и глумац Рејф Фајнс у Београду снимао филм "Бела врана" о руском балетану Рудолфу Нурејеву, старе руске књиге управо из фонда вршачке библиотеке, које сада чекају дигитализацију, биле су део филмске сценографије. Јер, продуценти су тражили да сваки детаљ буде аутентичан времену у ком се радња филма одвијала.
-Наша библиотека баштини и фонд нових руских књига, али оне засада неће бити предмет дигитализације – каже директорка ове вршачке установе Весна Златичанин. - За почетак су скениране само народне руске бајке из 1874. године, које су посебно значајне због цртежа, које је урадио њихов познати илустратор. У плану је да једна домаћа издавачка кућа, која је специјализована за стрипове, објави двојезичну књигу тих бајки, на руском и српском, са посебним акцентом на те цртеже.
Дигитализација библиотечке грађе је, иначе, законска обавеза, коју, међутим, досад нису све библиотеке у нашој земљи могле да испуне, јер нису технички добро опремљене или немају довољно кадра за то. Зато је за Вршчане сарадња са Руским научним институтом од великог значаја.
СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ ГРАДА
ЈЕДИНО што је вршачка библиотека до сада дигитализовала је шездесетак старих фотографија Вршца. Верују да ће им се после дигитализације руских књига отворити врата нових сарадњи, како би наставили овај захтеван процес.
- Баштинимо и значајне збирке на немачком и мађарском језику, од којих су многе књиге под заштитом као старе и ретке. Штета је да нам ту стоје само као музејски експонати - додаје Весна Златичанин.
-Овај посао ћемо интензивирати на лето, када ће Ирина Антанасијевић са својим сарадницима донети скенере са института, како би до краја године успели да завршимо све што је протоколом предвиђено. Резултати тог нашег рада биће објављени на сајтовима обе установе – објашњава Златичанин, уз напомену да је вршачка библиотека недавно купила нови скенер, који има ОРЦЛ, а који омогућава претраживање дигитализованих докумената на основу унетих појмова. А управо је тај посао уношења појмова кључан, али и најзахтевнији, у процесу дигитализације.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
УКРАЈИНЦИ ПИШУ: Рамзану Кадирову отказали бубрези! Породица се окупља у болници
ЗДРАВСТВЕНО стање лидера Чеченске Републике Рамзана Кадирова наводно се погоршало, а неки медији извештавају да је на дијализи због отказивања бубрега. Информације се заснивају на изворима из Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине (ГУО).
11. 01. 2026. у 17:46
НАША ПЕВАЧИЦА КУПИЛА СТАН У АФРИЦИ: "Близу града, у елитном делу"
ПЕВАЧИЦА је пазарила некретнину у Хургади...
11. 01. 2026. у 21:35
СКРАСИО СЕ СА ВОДИТЕЉКОМ: Редитељ је био муж Неде Арнерић, са Тањом Бошковић има двоје деце, волео је и мисицу и њену рођаку
ПОЗНАТИ редитељ, продуцент и сценариста Дејан Караклајић учествовао је у стварању бројних култних остварења попут: "Љубавни живот Будмира Трајковића", "Максиметра" и "Кино ока", али и серија "Тајне винове лозе".
12. 01. 2026. у 09:55
СРПСКИ НАРОДНИ ХОРОСКОП: Ево шта вам поручује "рожданик"
РОЖДАНИК као српски народни хороскоп већ двеста година део је народног вечитог календара, а који је једна од најпопуларнијих књига на нашим просторима.
11. 01. 2026. у 22:30
ОДЛУКА ДОНЕТА: Националну пензију ће добити ове јавне личности, ево ко је све на списку
НА списку се налазе нека од најпознатијих имена на пољу књижевности, филма, опере и народне музике.
11. 01. 2026. у 17:03
ВИШЕ ОД 100.000 ЕВРА ЗА ПОМОЋ ЗДРАВСТВУ: Фондација Mozzart верна подршка здравственом систему и у 2025.
ТАМО где живот пулсира у тишини инкубатора и операционе сале, где се исписују приче опоравка и оздрављења, где одјекују поруке о значају превенције – одјекнула је и подршка Фондације Моззарт.
22. 12. 2025. у 16:00
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Најновије из рубрике
БОГИЊУ ВЕСТУ НЕМЦИ УЗЕЛИ ЗА РАТНИ ПЛЕН Непознато о Смедеревској тврђави: Статуа лика из римске митологије чувала двор Бранковића (ФОТО)
ДВЕ године деле Смедерево од обележавања шест векова од градње Смедеревске тврђаве, а и данас многе чињенице о средњовековној лепотици на Дунаву нису знане широј јавности. Једна од њих је постојање вредних скулптура које су углавном однете као немачки ратни плен у Првом светском рату.
12. 01. 2026. у 07:00
ГУСЛЕ ОДЈЕКУЈУ РАВНИЦОМ: МЛАДОМ Новосађанину Василију Голубовићу (14) древни инструмент је дубоко у генима (ФОТО)
И ШИРОКОМ војвођанском равницом разлеже се глас гусала. И уз њихов оштар и драматичан звук, стижу и епске песме из грла младог Новосађанина Василија Голубовића. Тек му је четрнаест лета, а половину свог досадашњег живота провео је свирајући овај инструмент уз који су се вековима опевали догађаји из националне историје.
11. 01. 2026. у 21:27
САВА СРПСКИ РОД УВЕО У СВЕТСКУ ИСТОРИЈУ: Проф. др Влада Станковић о недовољном познавању достигнућа српског светитеља и просветитеља
ОВОГ месеца требало би да обележимо велики јубилеј, 790 година од упокојења Светог Саве 14. јануара 1236. (27. јануара по новом календару) када је умро у Великом Трнову враћајући се са епског другог путовања на Исток где је на Синајској гори привео Христу Србе као "нови савршени народ". Вероватније је, ипак, да нећемо на прави начин обележити овај значајан датум и да ће то бити још једна у низу годишњица које, по правилу, као да не умемо да препознамо, иако не постоји личност која је оставила дубљи, трајнији и свеобухватнији траг од Светог Саве - ни у духовном, ни у политичком, ни у културном смислу, са жаљењем констатује проф. др Влада Станковић, шеф Катедре за историју Византије на Филозофском факултету у Београду.
11. 01. 2026. у 20:42
ЈУЛИЈУ ОТЕО ОД ЛЕДЕНЕ ЂЕТИЊЕ: Марко Дидановић на Божић 2025. спасао шестогодишњу девојчицу
НА Божић прошле године, Бог је погледао малену Ужичанку Јулију, њенупородицу и све Ужичане. Марко Дидановић, Ера на привременом раду уАустрији, дошао је у свој град на одмор и са другом Бојаном Старчевићемизашао је одмах на ледену Ђетињу "да који пут забаце", али се уживањеубрзо претворило у застрашујућу драму. Испоставиће се - са срећнимкрајем: овај момак неустрашивог срца, борећи се против бујуце планинскереке, спасао је тог дана живот шестогодишњој девојчици Јулији.
11. 01. 2026. у 20:41
СКРОМНИ ХЕРОЈИ ИЗ КИКИНДЕ: Никола Лињачки и Душан Сантрач голим рукама из запаљене куће извукли двоје тешко повређених суграђана (ФОТО)
Никола Лињачки (44) и Душан Сантрач (39) из Кикинде упознали су се случајно кад су се затекли на истом месту у исто време, у Улици Милоша Великог, у тренутку када се у породичној кући догодила снажна експлозија, а потом и велики пожар.
09. 01. 2026. у 14:00
Коментари (0)