ДИГИТАЛИЗАЦИЈА У ВРШАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ: У велики пројекат кренули од руских бајки, у сарадњи са Руским научним институтом

Јелена Баљак

28. 04. 2025. у 19:00

ГРАДСКА библиотека Вршац, која се са преко 350.000 библиотечких јединица убраја у најбогатије у Србији, ове године је по први пут започела процес дигитализације својих књига и то на иницијативу и уз подршку Руског научног института из Београда.

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА У ВРШАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ: У велики пројекат кренули од руских бајки, у сарадњи са Руским научним институтом

Фото: Ј.Ј.Баљак

Две установе потписале су протокол о сарадњи, који подразумева да се преко 2.000 раритетних књига и периодике на руском језику, које баштини вршачка библиотека, пребаце у електронску форму, како би биле доступне свим Русима и славистима широм света.

Немерљив значај ових књига, које датирају с краја 19. и с почетка 20. века, је у томе што су писане старим руским правописом. Некада су припадале Белогардејцима, који су их понели са собом бежећи из Русије након Октобаске револуције. Осим у Вршцу, такве збирке у Србији постоје још само у библиотекама у Белој Цркви и у Панчеву. Вршачка збирка је припадала „Друштву руских официра“.

КЊИГЕ "ГЛУМИЛЕ" У ФИЛМУ

КАДА је 2017. године редитељ и глумац Рејф Фајнс у Београду снимао филм "Бела врана" о руском балетану Рудолфу Нурејеву, старе руске књиге управо из фонда вршачке библиотеке, које сада чекају дигитализацију, биле су део филмске сценографије. Јер, продуценти су тражили да сваки детаљ буде аутентичан времену у ком се радња филма одвијала. 

-Наша библиотека баштини и фонд нових руских књига, али оне засада неће бити предмет дигитализације – каже директорка ове вршачке установе Весна Златичанин. - За почетак су скениране само народне руске бајке из 1874. године, које су посебно значајне због цртежа, које је урадио њихов познати илустратор. У плану је да једна домаћа издавачка кућа, која је специјализована за стрипове, објави двојезичну књигу тих бајки, на руском и српском, са посебним акцентом на те цртеже.

Дигитализација библиотечке грађе је, иначе, законска обавеза, коју, међутим, досад нису све библиотеке у нашој земљи могле да испуне, јер нису технички добро опремљене или немају довољно кадра за то. Зато је за Вршчане сарадња са Руским научним институтом од великог значаја.

СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ ГРАДА

ЈЕДИНО што је вршачка библиотека до сада дигитализовала је шездесетак старих фотографија Вршца. Верују да ће им се после дигитализације руских књига отворити врата нових сарадњи, како би наставили овај захтеван процес.

- Баштинимо и значајне збирке на немачком и мађарском језику, од којих су многе књиге под заштитом као старе и ретке. Штета је да нам ту стоје само као музејски експонати - додаје Весна Златичанин. 

-Овај посао ћемо интензивирати на лето, када ће Ирина Антанасијевић са својим сарадницима донети скенере са института, како би до краја године успели да завршимо све што је протоколом предвиђено. Резултати тог нашег рада биће објављени на сајтовима обе установе – објашњава Златичанин, уз напомену да је вршачка библиотека недавно купила нови скенер, који има ОРЦЛ, а који омогућава претраживање дигитализованих докумената на основу унетих појмова. А управо је тај посао уношења појмова кључан, али и најзахтевнији, у процесу дигитализације.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

НОВА ФАЗА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ МРЕЖЕ И ЗАМЕНЕ СТУБОВА: ЕДС обнавља још 2.400 километара електромреже