ДИС ЈЕ САХРАЊЕН НА ОСТРВУ ОТОНИ: Историчар Мирко Дрманац оповргава досадашње податке о смрти и вечној кући Владислава Петковића

ПЕСНИК Владислав Петковић Дис трагично је завршио живот у пролеће 1917, враћајући се из Француске на Крф. Француски пароброд "Италија" на ком је био торпедован је, а деценијама се веровало да је његово тело остало у "плавој гробници". Веровало се и да је пловило погођено из немачке подморнице. Историчар Мирко Дрманац из Градске библиотеке у Чачку која носи песниково име, међутим, оповргава ове податке и тврди да је Владислав Петковић Дис сахрањен на острву Отони, северно од Крфа, као и да је удар на пароброд "Италија" дошао са аустроугарске подморнице.

Privatna arhiva

После вишегодишњих истраживања, Дрманац је недавно у организацији Друштва грчко-српског пријатељства са Крфа, посетио острво Отони, северно од Крфа, и Цркву Агија Параскеви у чијој порти је, како верује, гроб Владислава Петковића Диса.

- Власница имања, госпођа Елена Михала, на коме су црква и гроб, пружила нам је отворене руке и срдачну добродошлицу, и дозволила нам да наставимо истраживање - каже Дрманац за "Новости". - Познато је да је Дис, као ратни извештач са нашом војском, у којој су била и три његова брата, прошао повлачење кроз албанске планине и почетком 1916. доспео на Крф. Убрзо је са групом српских избеглица отпутовао у Француску, боравио у Марсељу, Ници и Пти Далу. Када је из Србије примио вести о лошој материјалној ситуцији своје породице, одлучио је да се врати на Крф да би им послао новац.

Владислав Петковић Дис, Фото Википедија

Дис је сазнао да његова супруга Тинка са децом гладује. Пријатељ коме је Дис на Крфу оставио пуномоћје да подиже његову плату трошио је новац по кафанама, а песниковој породици није послао ни динар. Разочарани Дис кренуо је у Грчку да рашчисти неугодну ситуацију. Пред укрцавање на брод послао је телеграм својој жени: "Путујем данас. Да се опростимо... Ја бих себе казнио смрћу што сам у овим приликама поверовао другима."

- Песник се на пароброд "Италија" укрцао, 29/16. маја 1917. у девет увече и у бродској трпезарији се упознао са осталим Србима, међу којима је са децом била и Анка Петровић, сестра Виде Црњански. О Дисовим последњим данима ништа се није знало до јуна 1953. када је у часопису "Књижевност" објављено сећање игумана Високих Дечана Софронија Михајловића "Како се утопио пенсик Дис". То је највреднији историјиски извор о околностима Дисове смрти - каже Дрманац.

Игуман наводи да је Диса упознао у возу на станици у Марсељу. Из Тулона пут су наставили до Рима, па преко Напуља стигли до луке Галипоље на обали Пуље. Тамо су неколико дана чекали брод који ће их превести на Крф.

- Детаљ о коме се до сада у разматрањима Дисове смрти није поклањала пажња је чињеница да је 27/14. маја 1917. завршена битка код Отрантских врата, највећа поморска битка током Првог светског рата на Медитерану. Победиле су Централне силе и после тога њихове подморнице могле су несметано да уђу у Средоземно море. Јонско море између Галипоља и Крфа било је тада најопаснији поморски пут на свету. Игуман Софроније говори да су тад сазнали за опасност која прети од подморница и обазриво су се распитивали у луци да ли ће им савезнички бродови пружити заштиту, али то нико није знао да им каже. Дис је био забринут, утучен и обузет лошим предосећањем.

Фото: Приватна архива

Био је у праву. Пароброд је сутрадан потопљен, а Дрманац је установио тачно време кад је Дис настрадао. Највреднији извор о потапању пароброда му је био одломак бродског дневника који је водио капетан подморнице Рудолф Сингуле. Капетан је написао да је контакт са француским бродом успостављен у 5.51, 30/17. маја 1917. Уз то, кратко је додао: "Торпедо је испаљен са даљине од 600 метара и брод је потонуо за 3,5 минута. Капетан се удавио. Због недостатка горива морали смо да пођемо назад." Торпедо је пробио труп брода који је за само неколико минута потонуо.

- У домаћој литератури се цео век наводи погрешна информација да је "Италију" пресрела немачка подморница. То је била аустроугарска У-4, једна од најопаснијих. Њоме је командовао капетан Рудолф Сингуле, носилац витешког ордена Марије Терезије. Кобни сусрет пароброда "Италија" и У-4 догодио се 46 миља југоисточно од светионика Санта Марија ди Лука, најјужнијег рта Пуље. Михајловић тврди да је видео како по подморници трче непријатељски морнари и извијају немачку заставу. У тим драматичним тренуцима он вероватно није обратио пажњу на детаље на застави, па се зато веровало да су Немци потопили пароброд - каже Дрманац.

Privatna arhiva

По Михајловићевим сведочењима потонуо је за само осам минута. Он је успео да скочи у море да се на време удаљи од брода. После више сати проведених на пучини Јонског мора спасао га је британски разарач који је први стигао до места несреће.

- Мада се надао да је Дис успео да се спаси, од преживелих је чуо за његову погибију - каже Дрманац. - Дис ту кобну ноћ није спавао мучен црним слутњама и више пута је излазио из своје кабине на палубу. На палуби је био у тренутку када је аустроугарска подморница напала. Није тешко замислити слику Диса, самог на врху палубе, како гледа беличасти траг торпеда који у модрој води иде ка њему. Био је прибран и смирен. Скинуо је своје наочаре и вратио их у џеп, као да је предосећао да ће његовим животним мукама ускоро доћи крај. Чекао је последњи чамац у коме је требало да буде и Анка Петровић са децом. Међутим, није више било времена. Француски морнари су касније нашли његово тело, и како помиње Бранко Лазаревић у некрологу "Један живот", у његовом оделу нашли су нераздвојене наочаре, једну драхму и педесет лепти.

Пар дана касније, тела петорице Срба пронађена су на обали острва Отони и сахрањена у порти цркве. Дрманац верује да је један од ових утопљеника - Дис. Гробови су откривени тек 1999, после 82 године, али се све доскоро мало наших стручњака, осим Дрманца, заинтересовало да открије ко би могао да буде међу петорицом сахрањених. Изнад пет гробова стоји мали надгробни споменик на коме пише: "Овде бораве далеко од отаџбине пет незнаних српских хероја - 1917".

Фото: Википедија

- Ваших пет војника сахрањено је овде 1917. Мислимо да су погинули на савезничком броду који је торпедовала непријатељска подморница. Дошли су потом ваши свештеници и официри да би обавили сахрану. Сахрани су присуствовлаи сви становници овог места. Не знамо да је неко од Срба икада посетио њихове гробове после тога. Ми их чувамо као да су наши - поднео је извештај Катехис, који је бринуо о гробовима Србима који су први пут дошли на Отони после 82 године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације