ДОБРА ЏОКА ЖЕНИЛА ЈЕ МОМКА: На базару у Кикинди, поред хране и пића, приказане и народне ношње са Змијања (ФОТО)

На недавном мартовском базару у центру Кикинде, осим хране пиће, употребних и декоративних предмета, могли су да се виде и џока, ћемер, шарвале (не шалваре), зубуни, прегаче, тканице и опутњаци.

Фото: Р. Шегрт

За разлику од свега осталог што је било на тезгама и имало је цену, ово није било на продају, јер су то делови српске традиционалне народне ношње са Змијања, коју су носили чланови КУД-а „Петар Кочић“ из Нових Козараца, као учесници базара.

 У богато, ручним радом украшеној ношњи били су Милан Вашалић, Драгана Карановић и Јелена Талијанов. На базар су дошли поучени прошлогодишњим лепим искуством, само су сада уместо у грађанској, били у свечаној народној, традиционалној одећи, која је у власништву поменутог фолклорног друштва.

- Имам кратку џоку, момачки прслук од сукна, који се носи уз белу кошуљу са змијањским везом. Џока је пуна орнамената и тумачи се на посебан начин. Некад се говорило да сваки мушкарац за живота има три народна збора, на први иде као подгледач, на другом је подбирач, а на трећем подморач. Било је јако важно како ће се момак обући када иде на збор, посебно на први, јер тада загледа девојке, бира коју ће, тражи ону за себе. Ако има среће ухватиће се у бираће коло, па бирати девојку. Ако му она да марамицу, значи да су обећани за следећи збор. На следећем, другом збору је пробирач, тада узима свако себи, а трећи је подморач, када и девојка и момак узимају оно што је остало. Џока је била јако важна, јер што је она лепша и украшенија значило је да је момак из боље куће, па су се мајке и сестре надметале да је што лепше извезу и украсе – објашњава Милан Вашалић, руководилац „Кочића“, познати инструменталиста, гајдаш и чувар народне баштине.

Фото: Р. Шегрт

Вашалић је око струка носио ћемер или пашњачу. То је нека врста појаса са малом кожном торбицом с предње стране, која осим естетске има и корисну улогу, служила је тежацима, који су радили тешке физичке послове, да сачувају абдомен од бруха.

- На њој су и куке на које су се мушкарци качили када би косили низа страну, а ћемер је служио и као новчаник или за ношење дувана, малог ножа, брице или нечег другог. Панталоне су шарвале (не шалваре), које се негде зову чакшире, на ногама везене црвене чарапе и опутњаци, опанци од коже. На глави су шубара и пешкир, мада неко мисли да је то чалма, али ово нема везе са оријенталим капама. Пешкир је имао заштитну улогу, јер су га чобани носили да би га ноћу омотали око врата и тако се заштитили од ветра и хладноће. Кад се скине, обмота се око главе – описује Вашалић.

Његове колегинице Драгана Карановић и Јелена Талијанов обукле су свечану народну ношњу са Змијања, одакле је највечи број Новокозарчана пореклом, а у Банат је дошао после Другог светског рата. Тамо су некада неудате девојке носил капу са сребрним дукатима, то су Аустроугарски новци који се зову и талири, а на врху је пауново перо, са три листа.

Foto: Фото: Р. Шегрт

POGLEDAJ GALERIJU

- Осим као украс, перо се носило и против урока, служило је да одврати зле очи од лица девојке, да је не урекну, већ да се уместо у њен лик урокљиве очи загледају у перо. На глави је бошча, велика бела марама. Око струка имам тканицу, богато украшени појас, ширине као данашњи каиш. Прслук се зове зубун, који је богато извезен са предње стране, али и на леђима. Разликује се зубун православних и муслиманских девојака. Православке на леђима има тројицу, а често и крст, док су Бошњакиње имале полумесец. Белу кошуљу прекрива прегача, предња и задња. На ногама су чарапе и опутњци – обајаснила је Карановићева.

Новокозарачки „Кочићи“ на кикиндском базару представили су и храну предачког завичаја, али и ону којa је у Банату усвојена, па су на тезги КУД-а биле босанске пите кримпируша и ону са сиром и банатскa штрудлa с маком и колач са вишњама.

РАДИЛО ЈЕ МНОГО РУКУ

- Власник ових народних бишњи је КУД „петар Кочић“ и израђене су за његове потребе. Томе је допринело много људи: Светозар Качар, Перо Гатарић, Јелена Талијанов, породица Тубић, Актив жена из Нових Козараца, опанчарка Мирна Рацков из Кикинде – набројао је Милан Вашалић.

Препоручујемо

Репортаже

0 0

БРАНО РУДИЋ У СКРИВЕНОМ СВЕТУ ПТИЦА: Од "Опстанка" до чувара врста (ФОТО)

06. 04. 2026. у 17:59

Репортаже

0 4

ЧУВАР СРПСКИХ СОРТИ ВОЋА: Необичан хоби младог ентузијасте Николе Станковића из Лесковца (ФОТО)

03. 04. 2026. у 16:46

Репортаже

0 1

"ДА САМ ПТИЦА У БАНАТУ": Литерарни конкурс КУД "Мраморак" и Друштва за заштиту и пручавање птица Србије

03. 04. 2026. у 13:53

Репортаже

0 2

ОСМИСЛИЛА БОЉА И ЈЕФТИНИЈА СОЧИВА, ПА ПУТУЈЕ У ИНДИЈУ: Хелена Грујић из Кикинде победила на државном такмичењу истраживача (ФОТО)

02. 04. 2026. у 18:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације