НИКО НЕЋЕ У ФИЗИЧАРЕ И МАТЕМАТИЧАРЕ: На универзитетима у Источном Сарајеву и Бањалуци остало слободно око 1.700 места

ПРВИ уписни рок на универзитетима у Бањалуци и Источном Срајеву показао је да за студијске програме математике и физике нема интересовања.

НИКО НЕЋЕ У ФИЗИЧАРЕ И МАТЕМАТИЧАРЕ: На универзитетима у Источном Сарајеву и Бањалуци остало слободно око 1.700 места

Фото: М. Регоје

Физику и математику на Универзитету у Источном Сарајеву нико није уписао, док је на Универзитету у Бањалуци троје студената уписало физику, а на Природно-математичком факултету на неколико смерова укупно је уписано само 80 студената од 155 планираних.

Након првог уписног рока, на универзитетима у Источном Сарајеву и Бањалуци остало је слободних око 1.700 места. На Универзитету у Источном Сарајеву одобрен је упис 1.693 студента и остало је слободних 876 места. Слична је ситуација и у Бањалуци, где је одобрен упис 2.500 студената, а у првом уписном року уписано је њих 1.685.

Драган Гњатић, председник Синдиката образовања РС, каже да очигледно тешки студијски програми математике и физике и мала сатисфакција кад се заврше главни су разлози катастрофалног одзива средњошколаца за те програме.

- Плата професора и наставника математике и физике такође је мала. Под хитно се морају увећати примања, али и да се понуде стипендије како би се привукли средњошколци на те студијске програме. Дефинитивно математичари и физичари одлазе. То су послови веома тражени у иностранству и плаћени неколико пута више него код нас - каже Гњатић.

С друге стране, Миланка Бабић, професор на Катедри за србистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, каже да је много разлога зашто је на већини факултета у Српској из године у годину све мањи број студената, а посебно за наставнички кадар.

УПИСУЈУ САМО ЕНТУЗИЈАСТИ

ТАКО се у последње време на поменуте смерове уписују углавном ентузијасти који и поред свега воле ту професију.

- Разлог за слабији упис, наравно, лежи и у квалитету наставе и професорског кадра, неосавремењавању студијских програма и садржаја предмета, тако да високо образовање Српске вапи за комплетном реформом - закључила је Миланка Бабић.

- Први и основни разлог јесте што се однос младих према студирању генерацијски променио - млади траже начине да што лакше стигну до дипломе и велики број одлази на разноразне приватне факултете који се, ако ћемо поштено, много лакше и брже завршавају него државни - истиче Бабићева.

Она додаје да је велика понуда и много слободних места на Београдском и Новосадском универзитету, као и на универзитетима у Словенији и Аустрији, у градовима који нуде много културних и спортских дешавања, каквих нема у малим срединама, а младост управо то тражи да се не осећа скучено и ограничено.

- Тај проблем је посебно изражен на факултетима лоцираним по малим местима. Ето, на пример, Општина Пале за скоро 30 година скоро ништа није учинила да живот студената буде садржајнији - каже Бабићева.

Према њеним речима, један од разлога за избегавање наставничких студијских програма јесте и што је та професија на сваки начин омаловажена - лошим статусом професора у друштву, платама понижавајућим за високообразовани кадар, до пензије истим, ако се уопште запосле, у систему уравниловке у којем не постоји могућност напредовања у каријери.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

АУДИО БМ СЛУШНИ АПАРАТИ: Новогодишња чаролија звука