ТУЖИЋЕМО СОКОЈ, СКУПШТИНА НИЈЕ БИЛА ЛЕГАЛНА: Зоран Радетић, композитор и продуцент, огорчен радом Организације музичких аутора Србије

КОМПОЗИТОР и продуцент Зоран Радетић, који је, не тако давно, био на челу Надзорног одбора Сокоја, огорчен је актуелном ситуацијом у националној организацији музичких аутора.

Фото Архива "Новости"

- Надзорни одбор, са мном на челу, установио је грубе пропусте Управног одбора Сокоја и директора Дејана Манојловића - истиче Радетић, за "Новости".

- То је предочио Заводу за интелектуалну својину, чији налаз потврђује све што смо ми мислили. Подигли смо кривичну пријаву против директора која је, на волшебан начин, одбачена. Моји адвокати су, увидом у информације од јавног значаја, узимали неке предмете из тужилаштва, па се испоставило да је, по истом том основу, у другом случају подигнута оптужница.

Радетић сматра да је рад тренутног руководства Сокоја, како каже, "скандалозан".

- Досада су организовали три, или четири скупштине електронским путем, што је потпуно непримерено. Сокој нема услова да одржи тако нешто, јер то подразумева аутентификацију сваког члана. Мејл може да хакује ко коме хоће. То нису легално одржане скупштине, и група еминентних аутора ће се окупити и подићи тужбу против Сокоја. Последњу скупштину која је као изборна, заказали су за 30. мај, а 1. јуна је могла да се организује каква год хоћете скупштина. Адвокатска комора и многи други су то урадили без икаквих проблема. Друго, да ви у 21. веку некоме пошаљете листић на ком је обједињено све?! Нема по ставкама, већ се гласа за све или ни за шта. То је сулудо. Иста екипа се хвали како су сад имали никад већи одзив од 180 и нешто чланова. Било би смешно да није тужно.

Спорно је и то што је у Управни одбор Сокоја ушао "Тин драм мјузик", чији власник је, према наводима музичара, многе од њих оштетио, и у судском спору је са Задужбином Милана Младеновића.

- Годинама смо се борили против тога, желећи да се одржи баланс и да паблишери не продру дубоко у систем. По самој вокацији су нам различите тенденције. Томе су допринеле Европска унија и препоруке CISAC (Међународно удружење аутора и композитора) које годинама покушава да паблишери буду више заступљени у телима. Они не сагледавају целу ситуацију, јер код њих постоје правне државе. Приступ у таквој, и у овој држави која уопште није правна, не може да буде исти.

У Србији, не постоји, као у многим другим земљама, софтвер који аутоматски обрађује емитовања и припадајућу зараду.

- То је само делимично кривица Сокоја. У више наврата сам био члан делегације, ишли смо 2018. у кабинет премијерке Ане Брнабић. Проблем је што ова земља нема визију да се ускоро стави у нормалне токове. Држави није стало да се то реши. Сам софтвер је јефтин, али, ту је, новчано, највећа ставка израда базе. Свако дело мора да има свој "фингер принт", дигитални отисак у виду броја, шифре, на серверу где ће бити похрањени милиони таквих отисака.

Тражили смо од државе да се укључи у причу јер су та дела културна баштина Србије, било да је то поп музика, класична, народна... Држава би требало, кроз то што га штити, да уреди тај део културне баштине, на начин примерен развијенијим друштвима. Онда више немате никакав проблем да ли је нешто поштено или није.

Као пример, Радетић наводи емитовање на радио-станицама.

- Узме се репрезентативни узорак од три дана у месецу. Та кошуљица вам служи да обрачунавате новац свима. То не може да буде праведно, а малверзације су превелике. Ако сам ја шеф документације у Сокоју, могу да се договорим са било којим од аутора и да кажем "Кад ти стигне обрачун тантијема, ти ћеш да ме частиш, а ћу да ти набацим колико хоћеш".

Аутор, уместо да добије, рецимо, 8.000 евра годишње, добиће 40.000. У Управном, и у друга два одбора Сокоја, сад седи много људи којима су тантијеме на годишњем нивоу вишеструко мање од плате које добијају кроз рад органа. nМ. Ћунковић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације