УПРАВА СОКОЈА СЕ ОТУЂИЛА ОД ЧЛАНСТВА: Огњен Узелац, експерт за ауторска и сродна права у музици, за "Новости"

ЈЕДИНИ српски судски вештак за ауторска и сродна права у дискографији Горан Узелац, оснивач фирме Fair share, шеф правне службе од 2001. до 2006. године а директор и главни уредник ПГП РТС до 2009. године, сматра да минула, електронска скупштина Сокоја, представља "коначно отуђење управе од чланства".

Фото Д. Миловановић

- Ја и моја фирма, као члан Сокоја, још прошле године смо поднели тужбу за поништење одлука прве електронске скупштине - подсећа, за "Новости", Узелац. - Сад треба критику да упутим српском правосуђу што још није заказано ни прво рочиште, али нека ће одлука свакако морати да се донесе по том питању, па кад год.

То што је скупштина одржана 30. маја електронским путем, Узелац тумачи као "покушај управе да прогура све што је наумила, користећи ковид околности". Пре тога је, 25. априла, на исти незаконит начин донела нови Статут и нови Пословник о раду скупштине. Улазак "Тин драм мјузика" у Управни одбор Сокоја, који је изазвао доста контроверзи због оптужби многих музичара на рачун власника ове фирме, Узелац шире сагледава:

- То не служи на част, међутим, када се прошле године први пут појавио предлог нацрта новог статута, у њему се већ тад јасно видело да је отворен простор за стране паблишере.

"Тин драм мјузик" је домаћи издавач, међутим, проблем је што је носилац права на великом иностраном каталогу. Он је заступник, што би се рекло, мејџора, англосаксонског репертоара, па је то културолошки мало проблематично. Највећи приход им долази од тог иностраног каталога, и то је онда доминација западне музике и културе. Мејџори су већи и од самог Сокоја, и од разних "Сокоја" по свету.

Огњен Узелац, Фото Фејсбук

Упитан везано за софтвер за прецизно бележење емитовања ауторских дела на медијима, Узелац објашњава да софтвер за мониторинг емитовања није Сокојев софтвер, нити Сокојев највећи проблем, али јесте решење неких проблема.

- Софтвери за мониторинг се могу лако пронаћи на светском тржишту, или изградити сопствени, по приступачним ценама - вели Узелац.

- Други је проблем, односно питање зашто се то не чини, док је одговор лако претпоставити - транспарентност. Проблем Сокоја је у његовом пословном софтверу (који је обрађује и повезује извештаје о емитовању и др. коришћењу дела са делима из репертоара Сокоја и носиоцима права на њима односно на основу којег се врше расподеле тантијема) који је прескуп и непотпуно функционалан, док нпр. WIPO такав софтвер нуди бесплатно, што се може видети и на њиховом сајту.

Проблем везан за Сокој траје већ две деценије, наглашава наш саговорник. Површно гледано, Сокој ради добро јер остварује све веће приходе, али начин трошења и расподеле тих прихода је проблематичан, као и положај и понашање на тржишту.

- Толико проблематичан, да доводи у питање и сам смисао колективног остваривања ауторског, а и сродних права - додаје Узелац.

- Највећи је проблем у држави, односно у Заводу за интелектуалну својину који све то толерише, а заправо и покрива, и тако је годинама уназад. Проблем је системски, зато што су колективне организације, које се баве културним делатностима као што је музика, "склоњене" с тржишта, а ипак нису у надлежности Министарства културе и информисања.

Завод за интелектуалну својину (раније за патенте) као орган који није стручан, ни за културу ни за тржиште, ипак је једини надлежан за давање дозвола за рад, надзор и контролу пословања колективних организација. Све до пред крај прошле године за Завод је било надлежно Министарство просвете, науке и технолошки развој. Сада је надлежно Министарство привреде, па се можемо надати да ће неко на тржишним принципима почети да уводи ред и у Сокоју, а да при том сачува и развије домаће тржиште и музичко стваралаштво.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације