Доктор Павле у "Јесењим кишама": Лале Павловић пише домаћу серију о лекарима

ДРАМСКИ писац Радослав Лале Павловић, аутор "Шовинистичке фарсе", "Мале", "Браће по оружју" и популарне серије "Мој рођак са села", повукао се у пензију, али недавно се вратио писању

Радослав Лале Павловић / Фото архива

Из његовог пера настаје серија "Јесење кише", која је у овом веку прва домаћа ауторска серија о лекарима. Претходе јој "Докторка на селу" из 1982, аутора Драгослава Лазића, и "Ургентни центар", која је рађена по истоименој америчкој серији.

- Прошле јесени продуценти из "Оригинал филма" питали су ме да ли бих урадио адаптацију енглеске франшизе "Доктор Мартин", чија је осма сезона сада веома популарна. Као аутор, рекао сам да бих радије сам написао сценарио него преправљао туђ. Тренутно сам урадио четири, и половину пете, од планираних 12 епизода. Текст би требало да буде постављен у септембру и завршен до децембра, а снимање током фебруара и марта идуће године - каже за "ТВ новости" Радослав Лале Павловић.

Нова серија прати живот младог лекара који је одрастао и студирао у Бечу, а враћа се у очев родни крај, у Краљево, где започиње нови живот и каријеру.

- Протекле две године живео сам у Француској и увидео да много младог света долази тамо да направи нешто. Исто се дешава и у Енглеској, Аустрији и другде у Европи. Зато се овде ствара клима, иако можда није баш тако, да млади беже и да ће сви побећи - прича Павловић. - Упознао сам занимљиве "клинце" из добрих кућа, који су друга или трећа генерација наших исељеника, а који су завршили правни факултет и баве се некретнинама. Њихов је сан да се врате тамо где су били шест пута за распуст. Зато сам замислио занимљивог момка, који је по оцу Србин, а рођен је у Аустрији. Нашег главног јунака мајка је послала у Француску да учи средњу школу, а завршио је медицину у Бечу. Од предака жива му је само очева мајка у Матарушкој бањи. Тако настаје лепи, паметни Павле, или Паулус на немачком, по држављанству Аустријанац, по крштењу православац. Зашто он не ради за 12.000 евра у Бечу, где може да живи у очевој кући у добром крају, већ одлази да волонтира и да учи да лечи људе у сеоској амбуланти крај Матарушке бање? Да ли је он луд или је јунак? За мене је, наравно, јунак.

Павловић истиче да му је циљ да серија покаже да је хиљаде километара увезано личним контактима. Осим повезивања са светом, писац наглашава да жели да истакне емоцију, емпатију и врлине.

- Захваљујући очевој биографији, Павлу не треба новац и поседује изузетну врлину, која је изражена у исламу: твоје је само оно што се даровало. Павлова имовина је осмех других - каже Павловић. - Овај млади доктор има 28 година и дубоку људску потребу да сретне некога крај кога ће да остане заувек. Судбина уређује да ону коју жели не може да има, јер она има карту и одлази у Атланту. Други пут се искрено заљубљује у паметну, лепу, атлетичарку у хиџабу. Та љубав би успела ако се преселе, а овде ће "пући" или он или она. Током серије ће ваљда наићи на неку са којом ће засновати породицу.

Уз Павла, наравно, врло комплексне су и споредне приче, на пример о његовом ментору у Србији и читава сторија о Новом Пазару, појашњава нам Павловић драматругију текста на коме ради. Каже да је изучавајући простор око Краљева схватио да на само сат времена вожње постоји читаво "острво" које се зове Нови Пазар и његови житељи, нама блиске комшије.

- Увео сам их на најбољи могући начин да буду део ове приче и да кроз драмску радњу спознамо шта је џамија, хиџаб, ислам... У том приповедању ми је веома помогао један од највећих исламолога и оријенталиста професор Дарко Танасковић - истиче Павловић.

Тема је другачија у односу на оно што је радио, каже нам овај плодни и успешни сценариста, а понудиће гледаоцима динамичну причу и са ауто-трка, упознати их са старим обичајима, краљевима, владикама, манастирима...

- Желим да испричам о људима, судбинама, коначно о животима и неким идеалима који побуђују емоције, чувају вредности, доносе радости. Кључ цивилизације и јесте да будемо бољи и да другима не наносимо бол, што није могуће уколико не препознамо лепоту и не достигнемо доброту - закључује Павловић.

ИСТИНИТА ПРИЧА О "МАЛОЈ"

- БИО сам гимназијалац када сам чуо причу која ми се "забола" у главу - открива нам Павловић. Тада је моја мајка била учитељица у ОШ "Васа Пелагић", чим се пређе Панчевачки мост. Имала је ученицу у трећем разреду која је живела у тешкој сиротињи са мајком, чистачицом. У то време учитељи у нижим разредима основне школе ишли су по кућама да виде где ђаци живе, да ли постоји основна хигијена, какви су породични односи... Моја мајка је обишла ту девојчицу, ванбрачно дете, која је живела у трошној кућици. Једном се није појавила у школи и нико није дошао да обавести о разлозима њеног одсуства. Сутрадан је моја мајка отишла са колегом до куће те ученице и наишли су на закључана врата. Од комшија су сазнали да је дан пре тога мајка обесила ћерку, а потом се и она обесила. Прошло је петнаест година од тог "убода" и настали су представа "Мала", у режији Дарка Бајића, и истоимени филм у режији Предрага Гаге Антонијевића. Колика је страшна, дубока невоља када сматраш да ће твом детету бити боље ако није живо. Можда је тај ужас упоредив са трагедијом Јасеновца када убијеш дете да га не би усташе черечиле.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације