МРАЧНЕ СТРАНИЦЕ КУЛТУРНЕ ИСТОРИЈЕ СРБИЈЕ: ТВ критика
РАЗЛИЧИТА од свега што се у летњој мртвој сезони (као да је "жива" била ишта боља!) може видети на Јавном сервису, била је прва епизода серије "Друштво мртвог песника", уредника и водитеља Александра Гаталице.
Нов, занимљив, документован и пре свега необичан поглед на нашу културну баштину, почива на уверењу да је она по много чему слична полицијском досијеу и да се може читати кроз мање познате, а интригантне наративе. Зато је ова серија, пре свега, намењена сладокусцима: наша широка публика углавном не чита ни елементарне, а камоли мрачне странице своје историје. Без великих предзнања о токовима "српске књижевне авангарде", могла је она да прати како је српски песник Марко Ристић учинио све да уништи српског песника Растка Петровића, свог негдашњег друга и саборца, поред њега још и Милоша Црњанског, те водећег француског писца Пола Елијара. Марку Ристићу, првом Титовом амбасадору у Паризу, са репутацијом предводника београдског надреалистичког круга у међуратном периоду, бриљантном есејисти и припаднику српске грађанске елите (за разлику од других надреалиста, комунизму се приближио тек кад је исти преузео власт у Србији, 1944!), није било доста што је починио неку врсту издаје блиског пријатеља, него је у "срамном есеју под насловом 'Три мртва песника' политички оцрнио Растка Петровића, Пола Елијара и Милоша Црњанског". Ово је написао Михиз додајући у свом стилу: "Сва тројица су данас неупоредиво више живи, но њихов превремени укопник".
Појава, костим и маска младог глумца Бојана Димитријевића, верно нам представљају Марка Ристића какав је био педесетих година прошлог века. То је, можда и највећи куриозум ове документарно-игране реконструкције. Значајна појава у српској култури, Ристић је оставио трагове различите природе у нашем културном наслеђу. Као челник "Надреалистичке револуције" 1930. године повео је "цео један свет против целог једног света", а доживео је да га педесетих нападају као мрачног конзервативца, вазда смркнутог и неприступачног, ураслог у дубоко језгро Титове културне бирократије ("Ја нисам режимлија, ја сам режим" говорио је Давичу, без зазора). Несумњиво велики ерудит (између осталог, пратио је и добро познавао филм, нарочито аванградни, коме је дао својеврстан допринос двадесетих година у Паризу у циклусу колажа La vie mobile) али песник малог дара и замаха, падао је све више у сенку оних које је са завишћу нападао, Растка и Црњанског, о Елијару да не говоримо. Његови аргументи су заиста били испод његове књижевне репутације. Прву двојицу је прогласио мртвим, само што су у дипломатији служили краља (иако је он, са још већом ревношћу, служио маршала), а Елијара што се 1948. године, као и цела Комунистичка партија Француске, изјаснио за Резолуцију Информбироа. Стога је Ристићев књижевни памфлет, који је хтео да објави једино Крлежа у Загребу 1954, уистину "мрачна страница" српске културне историје, која је сада откривена да се никада не заборави. Заслуга за то припада аутору, писцу и преводиоцу Александру Гаталици, који је показао да телевизија може да буде изузетно привлачна, као поље културно-историјског истраживања. Више него довољно. Три копља од већине онога што је уопште у стању да нам данас понуди РТС.
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (0)