МРАЧНЕ СТРАНИЦЕ КУЛТУРНЕ ИСТОРИЈЕ СРБИЈЕ: ТВ критика
РАЗЛИЧИТА од свега што се у летњој мртвој сезони (као да је "жива" била ишта боља!) може видети на Јавном сервису, била је прва епизода серије "Друштво мртвог песника", уредника и водитеља Александра Гаталице.

Фото РТС
Нов, занимљив, документован и пре свега необичан поглед на нашу културну баштину, почива на уверењу да је она по много чему слична полицијском досијеу и да се може читати кроз мање познате, а интригантне наративе. Зато је ова серија, пре свега, намењена сладокусцима: наша широка публика углавном не чита ни елементарне, а камоли мрачне странице своје историје. Без великих предзнања о токовима "српске књижевне авангарде", могла је она да прати како је српски песник Марко Ристић учинио све да уништи српског песника Растка Петровића, свог негдашњег друга и саборца, поред њега још и Милоша Црњанског, те водећег француског писца Пола Елијара. Марку Ристићу, првом Титовом амбасадору у Паризу, са репутацијом предводника београдског надреалистичког круга у међуратном периоду, бриљантном есејисти и припаднику српске грађанске елите (за разлику од других надреалиста, комунизму се приближио тек кад је исти преузео власт у Србији, 1944!), није било доста што је починио неку врсту издаје блиског пријатеља, него је у "срамном есеју под насловом 'Три мртва песника' политички оцрнио Растка Петровића, Пола Елијара и Милоша Црњанског". Ово је написао Михиз додајући у свом стилу: "Сва тројица су данас неупоредиво више живи, но њихов превремени укопник".
Појава, костим и маска младог глумца Бојана Димитријевића, верно нам представљају Марка Ристића какав је био педесетих година прошлог века. То је, можда и највећи куриозум ове документарно-игране реконструкције. Значајна појава у српској култури, Ристић је оставио трагове различите природе у нашем културном наслеђу. Као челник "Надреалистичке револуције" 1930. године повео је "цео један свет против целог једног света", а доживео је да га педесетих нападају као мрачног конзервативца, вазда смркнутог и неприступачног, ураслог у дубоко језгро Титове културне бирократије ("Ја нисам режимлија, ја сам режим" говорио је Давичу, без зазора). Несумњиво велики ерудит (између осталог, пратио је и добро познавао филм, нарочито аванградни, коме је дао својеврстан допринос двадесетих година у Паризу у циклусу колажа La vie mobile) али песник малог дара и замаха, падао је све више у сенку оних које је са завишћу нападао, Растка и Црњанског, о Елијару да не говоримо. Његови аргументи су заиста били испод његове књижевне репутације. Прву двојицу је прогласио мртвим, само што су у дипломатији служили краља (иако је он, са још већом ревношћу, служио маршала), а Елијара што се 1948. године, као и цела Комунистичка партија Француске, изјаснио за Резолуцију Информбироа. Стога је Ристићев књижевни памфлет, који је хтео да објави једино Крлежа у Загребу 1954, уистину "мрачна страница" српске културне историје, која је сада откривена да се никада не заборави. Заслуга за то припада аутору, писцу и преводиоцу Александру Гаталици, који је показао да телевизија може да буде изузетно привлачна, као поље културно-историјског истраживања. Више него довољно. Три копља од већине онога што је уопште у стању да нам данас понуди РТС.

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ": Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)
РУСКИ председник Владимир Путин имао је у фебруару телефонски разговор с америчким председником Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, а иако тада није саопштено којим су језиком причала двојица државника вероватно се свако користио својим матерњим и ослонио на преводиоце.
17. 04. 2025. у 15:25
Коментари (0)