ПАДАО НА КОЛЕНА ПРЕД ПУБЛИКОМ: Ђорђе Марјановић био је први комплетни уметник у нашој забавној музици

В. Пантелић

17. 05. 2021. у 11:32

ВЕСТ о смрти великана југословенске и српске забавне музике Ђорђа Марјановића (89), чија је блистава каријера трајала дуже од пола века, растужила је његову публику не само од Вардара до Триглава и од Ђердапа до Јадрана, већ у читавом свету.

ПАДАО НА КОЛЕНА ПРЕД ПУБЛИКОМ: Ђорђе Марјановић био је први комплетни уметник у нашој забавној музици

Фото Архива "Новости"

Његов син Марко, кога је добио у браку дугом 54 године са супругом Ели (78), својом највећом подршком у животу, огласио се у суботу касно увече на друштвеним мрежама, и уз фотографију са оцем написао:

- Можда нисам био најсјајнији син, али ти си био најбољи ћале. Стих који те најбоље описује:

Моје лудо срце за песму све ће дати, и негде на том путу, заувек ће стати. Хвала ти на срећном детињству.

Фото Архива "Новости"

Легендарни Ђорђе био је јединствена појава на нашој сцени. Он је био и певач, и глумац и плесач. Публика је добила шоумена, комплетног уметника, каквог југословенска забавна музика дотад није имала. Падао је на колена пред публиком. Први је скинуо сако и бацио га у масу. Певао је лежећи, као што ће то много касније радити панкери. Публика га је обожавала, због њега су у СФРЈ основани први званични фан-клубови - "Ђокисти". У Београду су бројили око 9.000 чланова, било их је и у Загребу, Дубровнику, Светозареву, Котору, Нишу, Љубљани, Мркоњић Граду, Титограду... У Совјетском Савезу имао је 13 фан-клубова, па у Канади, Бугарској, Конгу, Чехословачкој, Италији... Укупно 50 клубова, са 40.000 чланова.

Фото Архива "Новости"

Милорд, како су га звали по истоименом хиту, увек је пажњу поклањао концертима и публици. Нарочито младима. Његова публика су била и мала деца и они који су одавно били у пензији.

- Сви су они представљали моју верну, драгу и искрену публику - говорио је Ђорђе о њима.

- Знао сам како да им приђем. Знао сам шта сваком од њих треба певати. Шта свако од њих тражи.

Одбили су га на првој аудицији у Београдској оперети. Ни у хор нису хтели да га приме.

Пријавио се на аудицију певача Удружења џез музичара. Од 128 кандидата, ушао је у ужи избор са још деветорицом. Публици се, први пут званично, представио на једној игранци, песмама "Госпођо, будите добри", "Без тебе", "Једна ноћ на Кострени", "Румба Ана"...

ВЕНЧАЊЕ Са супругом Ели испред општине, Фото Архива "Новости"

Док је био на одслужењу војног рока у Љубљани, Ђорђа је на његов рођендан, 30. октобра 1959, позвао дежурни водник да прими пакет. Унутра је била грамофонска ЛП плоча са 12 песама и његовим ликом и именом на омоту. Мислио је да сања. Желео је да чује плочу, излетео је из касарне, пошао у центар Љубљане и ушао у прву кућу. Зазвонио је на врата, питао непознату жену да ли има грамофон, а она га је уплашено гледала и пустила унутра.

- После неколико минута, плоча се окретала на грамофону - сећао се касније Марјановић.

- Чуо сам свој глас. Брзо је прошло 12 композиција. Присутни су ме питали ко то пева. Ја сам ћутао. Само сам рекао: "Хвала и опростите што сам вам сметао". Нисам имао снаге да им признам да сам ја певач.

Фото Архива "Новости"

Жилбера Бекоа упознао је у Лењинграду. После дводневног дружења, постали су одлични пријатељи. Одлазили су један другом на концерте, размењивали искуства, саветовали се о репертоару и стилу песама. Незабораван му је био и сусрет са Шарлом Азнавуром у Москви.

Он је био нешто сасвим друго од Бекоа - топла душа и велики уметник.

Пре одласка у Совјетски Савез, где је такође стекао огромну популарност, Ђорђе је певао у Чехословачкој, Бугарској, Италији, Израелу, Румунији и Пољској. Трећи одлазак у СССР донео му је судбоносни сусрет са студенткињом Ели Николајевном Боришенко, која му је два месеца била преводилац на турнеји. Када су се венчали, Ели је морала метлом да тера на хиљаде обожаватељки које су им долазиле на врата стана у Београду.

- Ели је дама која је држала породицу на окупу. Искрено, мислим да је центар свега - љубав.

Све се ради из љубави - говорио је Ђорђе о другој супрузи Ели, са којом је добио ћерке Наталију и Невену и сина Марка.

Ипак, говорио је да су му покретачи у пензионерским данима били унучад Ана, Теа, Ђорђе и Маша, који су се поносили и поносе се својим дедом.

* * * * * * * *

Како су у Београду 1961, због неправде жирија, избиле прве мирнодопске демонстрације

ПЕВАО САМ СА КРОВА АУТОМОБИЛА, ПРАТИО МЕ ЈЕ ХОР ОД 7.000 ЉУДИ

КАДА су марта 1961. на фестивалу "Златни микрофон" у Дому синдиката, од пет равноправних награда, "микрофони" додељени Лоли Новаковић, Нади Кнежевић и Аници Зубовић, док је Ђорђе Марјановић (који је финалне вечери певао "Звиждук у осам" и "Милорд") "прескочен", у Београду су избиле прве мирнодопске демонстрације, које су на два сата паралисале Теразије.

На одлуку жирија да у Југославији нема пет равноправних певача, па су додељена само три "микрофона", публика у дворани је одједном почела да звижди, да скандира, читав Дом синдиката демонстрантивно је окренуо леђа публици и људи су почели масовно да излазе.

Фото Архива "Новости"

Спикер је објавио да се радио и телевизијски пренос прекидају из техничких разлога, људи су код кућа осетили да се нешто необично догађа и похрлили на улицу. На Тргу Маркса и Енгелса и Теразијама окупило се око 6.000-7.000 људи. Ђорђе није имао појма шта се напољу дешава, седео је у гардероби читав сат, неки су га тешили, али он је био срећан што га је публика подржала. О томе је говорио у књизи "Боља прошлост" Петра Луковића:

- Кренем ја на службени излаз, ту је било мало људи, помислим, биће као и обично. И само чујем урлике: "Ено га!" Мене су подигли, изнели на Трг, на Теразије. То је било страховито.

Маса се љуља, погледи пуни љубави, свако хоће да те такне, да ти љуби руке. Нешто невероватно, што се више никад неће поновити. Ником! Испред хотела "Москва" ставе ме на једна кола и та непрегледна маса почне да виче: "Златни Ђорђе", "Песма!"... Јаоо! А ја под тим вечним комплексом - немам гласа! Како ћу сад? Оркестра нема, ја сам И кренем, у један ноћу, сасвим сам: "Ко некад у осам..." Јаоо, кад се проломи! Замисли како грми хор од седам хиљада људи, бога ти љубим. Па смо онда запевали: "Зашто си сам милорд..." На крају ме милиција спасла.

* * * * * * *

МАЈА ГОЈКОВИЋ

Безвремени хитови

- ПАМТИЋЕМО га као великог музичара који је увек пленио позитивном енергијом, осмехом и ведрином на сцени. Током каријере, дуге више од пола века, оставио је бројне хитове који ће остати у сећању генерацијама које су са њима одрастале. "Звиждук у осам", "Плаво у плавом", "Стидљива серенада", само су неке од безвремених песама по којима ћемо га вечно памтити. Искрено саучешће породици.

* * * * * * *

ЖИКА ЈЕЛИЋ

Совјетски Жорж

- ПАМТИМ његове почетке и невероватну популарност коју је имао шездесетих година. Незабораван је концерт у Дому синдиката, када је пружио прилику тада младој рокенрол групи "Силуете". У СССР су га звали Жорж. Тамо је било довољно само споменути његово име, да настану овације. Остао је велики, до последњег дана.

* * * * * * *

ДЕЈАН ЦУКИЋ

Велика звезда

- ЂОРЂЕ је био наша прва велика музичка звезда. И, пре свега, дивно људско биће. Никада у животу нисам осетио такву снагу љубави публике према певачу, као када сам у Дому синдиката Ђорђу препустио микрофон за "Звиждук у осам". Онда смо обојица бацили сакое на под. Хвала ти за доброту којом си зрачио и што си свима отворио пут.

* * * * * * *

ВЛАДИМИР ГРАИЋ

Хвала за стихове

КУМЕ мој, хвала ти за све стихове и ноте које си написао и отпевао, за приче и анегдоте које сам као клиња слушао не трепћући. Овај свет постаје тужније и празније место без твоје енергије и шарма.

* * * * * * *

НЕДА УКРАДЕН

Отишао у вечност

- У ОВОЈ страшној години смрти, последњи поздрав за опроштај у вечност, где припада великан Ђорђе Марјановић. Почивај у миру.

* * * * * * *

ВАСИЛ ХАЏИМАНОВ

Поздрави Зафира

- ПОЧИВАЈ у миру, Ђорђе, и поздрави Зафира - написао је Васил уз плакат концерта у Дому ЈНА у Краљеву, у јуну 1966. на ком су певали Ђорђе Марјановић, Зафир Хаџиманов, Сенка Велетанлић, Зоран Георгиев, Радмила Микић и "Плави ансламбл" и то од 18 и 20.30.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

СИТУАЦИЈА ЈЕ ДРАМАТИЧНА, НАЈВАЖНИЈЕ ДА СЕ НЕ ПРЕТВОРИ У ПОТПУНО ТРАГИЧНУ Застрашујуће упозорење Марије Захарове