ЗА НЕКЕ СИ БИО МИЛОРД, ЗА ДРУГЕ ЂОРЂЕ, ЗА МЕНЕ ТАТА: Марко Марјановић се емотивном колумном опростио од славног оца
СИН великана наше забавне музике Ђорђа Марјановића, који је у суботу у 90. години изгубио битку са короном, и његове супруге и највеће животне подршке Ели, дипломирани економиста Марко Марјановић, опростио се јуче од вољеног оца на свом сајту, колумном чије му је писање, како је признао, ишло најтеже.
- Свака реч као да боли, као да отвара неко сећање - навео је Марко.
- А било их је. Увек су ме питали како је то бити твој син? Нисам то питање годинама разумео. Увек сам се шалио и говорио: Немам појма, немам другог ћалета. Заразио си нас музиком, научио да уз њу и тугујемо и да се радујемо. Да сваки стих има своју тежину, поруку. Некога да развесели, некога да погоди. Некоме да натера сузе на очи, а многима и да изазове и оне најлепше емоције. Љубавне. Најчешће си певао оне мушке. Тешке. Оне које погађају где смо најосетљивији. Причали су ми како си бацао сако, улазио у публику, плакао на сцени.
Нисам то веровао. Све док се својим очима нисам уверио. Сећам се само да сам се увек питао где ли завршавају ти сакои које си бацао у публику. Сећам се и када си се враћао са концерата комбијем препуним цвећа. Писама којима се није знало броја. Научио си ме да на свако писмо морам да одговорим. Говорио си ми: "Када је неко одвојио време да теби упути реч, писмо или поруку, најмање што можеш да урадиш је да одговориш, узвратиш."
Марко наводи како никада није био свестан колико људи воле његовог оца, мислећи на оне обичне, "нормалне" људе:
- Водио си ме са собом на пијацу, у пошту или само да се прошетамо градом. Тада сам схватио да је сваки такав одлазак који би требао да траје највише пола сата, са тобом трајао сатима. Људи који ти прилазе, грле, сликају се. Кафу који си пио са службеницима поште или причајући са људима на пијаци. Тада сам мислио, да ли је могуће да све те људе познајеш. Сећам се и када сам се правио важан као да сам ја нека звезда. Било је то на вашарима где су ме због тебе пуштали бесплатно да се возим по цео дан.
МУЗЕЈИ У КУЧЕВУ И МОСКВИ
ВЕЛИКАН југословенске и српске забавне музике, који је био мегазвезда у Совјетском Савезу, има два музеја. Први се налази у његовом родном Кучеву, а други, са 300 експоната, у Москви и власништво је "ђокисте" Николаја Ларена, који је пратио Ђорђа Марјановића на свим концертима, од Москве, преко Минска и Сибира, до Владивостока.
Маркови школски другови великог уметника звали су чика Ђорђе, а пријатељи из момачких дана - легенда.
- Говоре ми: "Еј, да ли се сећаш када је твој ћале донео огромне посуде са кокицама када смо били у препуној дискотеци, да се не уциркамо" - емотиван је Марко.
- И смејем се. Стварно си имао тај неки живац за нас клинце. Прва вожња колима док сам седео код тебе у крилу.
Осећао сам се као да сам рели возач. Нисам ни знао да, у ствари, ти дајеш гас и кочиш.
Стотине људи који су стрпљиво чекале испред стана да те виде, сликају се или добију аутограм. Да, волели су те. У ствари, ја сам те волео, а они су те обожавали. Можда због богатсва љубави којима си их обасипао. Не знам зашто. Тек, за њих си био увек и само Милорд!
ОДРЖАО КОНЦЕРТ ШАПАТОМ
ВЕРОВАЛИ или не, Ђорђе Марјановић био је једини певач на свету који је одржао концерт шапатом.
- Грло ме је издало само једном у каријери, 1967. године.
Нисам отказао концерт у Лењинграду. Изашао сам на сцену и шапутао своје песме. Био је то диван рецитал, у коме је учествовала цела публика - сећао се Ђорђе, чији су "ђокисти" били и јапанска певачица Мики Макасоне и италијански кантаутор Тото Кутуњо.
Није могао Марко да прескочи ни нека ноћна дружења са оцем, она за које мама Ели баш и није знала:
- Шок када су те људи видели у рок кафићу "Сачулатац" у Скадарлији, како улазимо заједно негде око три ујутру. Знало се тада да почиње твоје вече. Музика са озвучења. "Романа", "Звиждук", "Ема, Емили", "Бела дама, црни краљ" и наравно, како то обично бива, негде пред зору затвара се локал уз песму "Београде". Имао си тада око 75. Сећам се само мојих задовољних вршњака који у неверици прилазе и фоткају се са тобом док мени у поверењу шапућу: "Јбт, какав је Ђоле цар.
Брате, ћале ти је шмекер за медаљу. Не зезај да ти је ово ћале, легенда." На сцени си давао себе до последњег даха, до последње сузе, до последњег атома снаге. И зато су те волели. Поштовали. И колеге, а пре свега публика. Публика која је била неодвојиви део твог живота.
Шта да ти напишем за крај? Које речи да ти упутим? Можда би било најискреније да ти кажем да сам поносан што си ми био ћале. И знам сигурно да не волиш што овако пишем. Зато, опростићу се од тебе стиховима твоје песме "Моје лудо срце".
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (1)