НА ГОДИШЊИЦУ РОЂЕЊА ДР ФЕРЕНЦА КЕМЕЊА: Најављено учешће олимпијаца у Паризу

Б. Г.

18. 07. 2024. у 15:30

Интонирањем Олимпијске химне и полагањем венаца на спомен-бисту у Алеји великана у Карађорђевом парку, представници града Зрењанин и многобројни спортисти и олимпијци, обележили су годишњицу рођења др Ференца Кемења и симболично најавили учешће својих спортиста и представника на предстојећим 33. Летњим олимпијским играма у Паризу.

НА ГОДИШЊИЦУ РОЂЕЊА ДР ФЕРЕНЦА КЕМЕЊА: Најављено учешће олимпијаца у Паризу

Венце и цвеће на спомен-бисту др Ференца Кемења, знаменитог суграђанина, једног од оснивача Међународног олимпијског комитета, пионира савременог олимпијског покрета, члана Оснивачког одбора Олимпијских игара у Атини 1896. године и блиског сарадника првог председника Пјера де Кубертена, положили су градоначелник Симо Салапура, делегације Спортског савеза града, Савеза за школски спорт и установе Спортски објекти, као и прослављени олимпијци Момир Рнић и Милорад Станулов.

Др Ференц Кемењ рођен је 17. јула 1860. године у тадашњем Великом Бечкереку, у којем је провео детињство и младост и похађао Гимназију, а касније се школовао у Штутгарту, Будимпешти и Паризу, где је упознао Пјера де Кубертена и прихватио његове идеје о спорту и могућности да се спорт искористи у мировне сврхе.

Управо је Кемењ предложио Кубертену обнову античких Олимпијских игара и ту замисао успели су да реализују 1896. године, организацијом првих игара у Атини.

- Како време одмиче, све више схватамо колики је значај др Ференца Кемења био у оснивању модерних Олимпијских игара, а био је међу петнаест чланова Оснивачког одбора модерне Олимпијаде и један од визионара који су трасирали пут олимпијском покрету и играма које се, за мање од десет дана, одржавају опет у Паризу - нагласио је градоначелник Салапура, поносан на чињеницу да је Зрењанин са ореолом Европског града спорта, један од ретких са преко 60 учесника на Олимпијским играма, спортиста, тренера, судија и пратиоца, а у Паризу ће бити десетак.

- Зрењанин има учеснике на Олимпијским играма у континитету од 1956. године, а оно што посебно прижељкујемо из Париза јесте јубиларна, 25. олимпијска медаља - додао је градоначелник Зрењанина.

Последњу олимпијску медаљу у веслачком спорту за тадашњу Југославију, освојио је Зрењанинац Милорад Станулов, 1984. године у Лос Анђелесу, а као прави спортсмен и патриота, човек са два олимпијска одличја, изразио је наду да наши веслачи могу у Паризу постићи успех, да шансу имамо и у наступу дубл-скула и Зрењанинке Јоване Арсић, европске првакиње у дисциплини скиф.

- Посебно ми је драго због ње, то јој је други наступ на Олимпијским играма и што сам тврдио после Токија да ће она сазрети за три године и бити у правим веслачким годинама за постизање врхунског резултата, показало се ове године на Европском првенству и мислим да ће, после дужег времена, српско веслање имати финалисте на Олимпијским играма, а надам се и медаљу - рекао је Станулов, веслач 20. века, уз напомену да у Србији Зрењанин предњачи у неговању културе сећања на Олимпијске игре.

ПРОМОЦИЈА ДРУГЕ КЊИГЕ О ОЛИМПИЈЦИМА

25. јула биће промовисана друга књига “Зрењанинска олимпијска огрлица”, у којој су детаљно описани сви учесници и резултати зрењанинских спортиста на досадашњим Олимпијадама.

ЗАВРШИО ДВА ФАКУЛТЕТА

Др Ференц Кемењ завршио је два факултета и радио као директор школе и професор математике и физике, био је својеврсни реформатор школства, а највише пажње је посвећивао физичком васпитању младих. Међу првима се залагао да се при школама граде фискултурне сале, о чему је написао више радова. На првим Олимпијским играма био је и на функцији пратиоца репрезентације Угарске, за коју је наступао и Момчило Тапавица, први Србин олимпијац.

БИСТА У АЛЕЈИ У КАРАЂОРЂЕВОМ ПАРКУ

Др Кемењ је трагично окончао живот 21. новембра 1944. године, у ратном периоду у Будимпешти, а родни град Зрењанин му је 1972. подигао спомен-бисту у Алеји великана у Карађорђевом парку, која је рад београдске вајарке Радмиле Граовац.

БОНУС ВИДЕО: Кад химна Србије, "Боже правде", загрми у Русији...

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације