У ЧАСТ СТАРОМ ВЛАХУ: Монографија Ивањичанина Милована Ристића већ шест деценија својеврстан приручник

Драгољуб Гагричић

21. 11. 2021. у 08:38

ИЗ књиге "Стари Влах" Ивањичанина Милована Ристића (1886-1963), многи грађани Западне Србије - од земљорадника, ђака и студената до просветара, истраживача и осталих учених људи - шест деценија уче о завичају и широј околини оно што се није предавало у школским клупама, или чуло у родитељским домовима.

У ЧАСТ СТАРОМ ВЛАХУ: Монографија Ивањичанина Милована Ристића већ шест деценија својеврстан приручник

Фoто Књига "Стари Влах"

Откако се монографија уселила у многе домове, постала је приручник за упознавање са лепотама и богатствима, културним и историјским споменицима. Она је дала драгоцен допринос поготово што је Стари Влах у нашој историјској, географској и етнографској науци био слабо проучаван.

- Ова монографија представља једну целину у којој је сабрано готово све што се о Старом Влаху узгред до сада писало. Она, свакако, има својих непотпуности и својих слабости, али се писац нада да ће ипак добро доћи свима који желе да дознају нешто више и сигурније о овом крају наше земље. Сем тога, она ће дати подстрека и свима који се буду даље занимали Старим Влахом, да овај рад наставе и допуне на корист наше науке и овог нашег краја.

Овако је у уводу најавио своје животно дело "Стари Влах" (до ослобођења од Турака) аутор Милован Ристић, средњошколски професор и директор гимназија у више српских градова. О границама Старог Влаха има више тумачења, као и о пореклу имена, а Ристић пише:

- Стари Влах је простран планински предео, а у етничком погледу обухватао је област између Ибра на истоку и Дрине на западу, Лима на југу и Ђетиње на северу, док су му у административно-политичком погледу припадали само крајеви око Сјенице, Нове Вароши, Прибоја, Ивањице и Студенице. У овој области су живели и остаци романског становништва, пастири и сточари, које су средњовековни Срби називали Власима. Област је име Стари Влах добила тек по доласку Турака.

Књигу је у едицији "Наши крајеви" објавила НИП "Туристичка штампа" из Београда 1963. године, неколико месеци после смрти аутора. Фототипско издање ретке и тражене књиге угледало је светлост дана 33 године касније, у библиотеци "Стари Влах" Друштва уметника "Стари град" из Београда, захваљујући Ивањичанину Радовану Васовићу.

Дајући опширнији приказ - од рељефа, климе, планина и река до историје, посебно у немањићко доба, Ристић је поколењима оставио записе о градовима, варошима, црквама и манастирима, животу под Турцима. Открива и драгоцене податке о бератлијским кнезовима Рашковићима, а подсећа и на прилике у Првом српском устанку, на знамените личности у Карађорђево и Милошево доба и на ослобођење Старог Влаха од Турака 1912.

Фoто Књига "Стари Влах"

Ристић је годинама обилазио забачене крајеве, бележио особености, сакупљао мало позната архивска документа и обилато користио радове Јована Цвијића и његових сарадника и следбеника. Оно што је многима деценијама на услузи су наведени извори и литература, а посебна вредност књиге на 330 страна су и неке антологијске фотографије из првих шест деценија прошлог века.

КОЛЕВКА НЕМАЊИЋКЕ ДРЖАВЕ

ДЕО некадашње Старе Рашке, Стари Влах је био колевка преднемањићке и немањићке државе. У њему је заметак оне државе коју су основали Срби по свом доласку у данашње земље. Овај део Старе Рашке играо је важну улогу у историји и био неисцрпан извор здравог и снажног људског елемента, којим су Немања и његови потомци ширили границе српске средњовековне државе, записао је Ристић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17

Коментари (0)

Цедевита подржава клинЦЕ креативЦЕ: деца из СОС Дечијег села Србија освојили су јавност уметничким делима у склопу кампање Буди ТУ. Буди ЦЕ.