У ЧАСТ СТАРОМ ВЛАХУ: Монографија Ивањичанина Милована Ристића већ шест деценија својеврстан приручник
ИЗ књиге "Стари Влах" Ивањичанина Милована Ристића (1886-1963), многи грађани Западне Србије - од земљорадника, ђака и студената до просветара, истраживача и осталих учених људи - шест деценија уче о завичају и широј околини оно што се није предавало у школским клупама, или чуло у родитељским домовима.
Откако се монографија уселила у многе домове, постала је приручник за упознавање са лепотама и богатствима, културним и историјским споменицима. Она је дала драгоцен допринос поготово што је Стари Влах у нашој историјској, географској и етнографској науци био слабо проучаван.
- Ова монографија представља једну целину у којој је сабрано готово све што се о Старом Влаху узгред до сада писало. Она, свакако, има својих непотпуности и својих слабости, али се писац нада да ће ипак добро доћи свима који желе да дознају нешто више и сигурније о овом крају наше земље. Сем тога, она ће дати подстрека и свима који се буду даље занимали Старим Влахом, да овај рад наставе и допуне на корист наше науке и овог нашег краја.
Овако је у уводу најавио своје животно дело "Стари Влах" (до ослобођења од Турака) аутор Милован Ристић, средњошколски професор и директор гимназија у више српских градова. О границама Старог Влаха има више тумачења, као и о пореклу имена, а Ристић пише:
- Стари Влах је простран планински предео, а у етничком погледу обухватао је област између Ибра на истоку и Дрине на западу, Лима на југу и Ђетиње на северу, док су му у административно-политичком погледу припадали само крајеви око Сјенице, Нове Вароши, Прибоја, Ивањице и Студенице. У овој области су живели и остаци романског становништва, пастири и сточари, које су средњовековни Срби називали Власима. Област је име Стари Влах добила тек по доласку Турака.
Књигу је у едицији "Наши крајеви" објавила НИП "Туристичка штампа" из Београда 1963. године, неколико месеци после смрти аутора. Фототипско издање ретке и тражене књиге угледало је светлост дана 33 године касније, у библиотеци "Стари Влах" Друштва уметника "Стари град" из Београда, захваљујући Ивањичанину Радовану Васовићу.
Дајући опширнији приказ - од рељефа, климе, планина и река до историје, посебно у немањићко доба, Ристић је поколењима оставио записе о градовима, варошима, црквама и манастирима, животу под Турцима. Открива и драгоцене податке о бератлијским кнезовима Рашковићима, а подсећа и на прилике у Првом српском устанку, на знамените личности у Карађорђево и Милошево доба и на ослобођење Старог Влаха од Турака 1912.
Ристић је годинама обилазио забачене крајеве, бележио особености, сакупљао мало позната архивска документа и обилато користио радове Јована Цвијића и његових сарадника и следбеника. Оно што је многима деценијама на услузи су наведени извори и литература, а посебна вредност књиге на 330 страна су и неке антологијске фотографије из првих шест деценија прошлог века.
КОЛЕВКА НЕМАЊИЋКЕ ДРЖАВЕ
ДЕО некадашње Старе Рашке, Стари Влах је био колевка преднемањићке и немањићке државе. У њему је заметак оне државе коју су основали Срби по свом доласку у данашње земље. Овај део Старе Рашке играо је важну улогу у историји и био неисцрпан извор здравог и снажног људског елемента, којим су Немања и његови потомци ширили границе српске средњовековне државе, записао је Ристић.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (0)