НОВИ ЖИВОТ И ПРОФИТ ИЗ ОРОНУЛИХ ЗГРАДА: Очување индустријског наслеђа могло би бити значајна економска развојна шанса за Град Смедерево

Јелена Илић

25. 12. 2022. у 07:21

ИНДУСТРИЈСКО-историјски комплекси на обали Дунава у Смедереву махом су неискоришћени и пропадају, а одлична су прилика да се претворе у јавни простор или користе за туристичке, културне или угоститељске потребе.

НОВИ ЖИВОТ И ПРОФИТ ИЗ ОРОНУЛИХ ЗГРАДА: Очување индустријског наслеђа могло би бити значајна економска развојна шанса за Град Смедерево

Фото Н. Живановић

Силос на реци, магацини, комплекс погона Старе железаре, зграда Монопола, стари вински подрум крију хиљаде квадрата који тренутно не служе ничему, а могли би да буду враћени у живот. Главно оправдање што се ово до сада није догодило јесте недостатак новца. Једно од могућих решења је јавно-приватно партнерство, што би донело нове економске шансе за град. До сада је било оваквих предлога, првенствено струке, али ниједан није заживео.

Смедерево има вредно индустријско наслеђе, али су сведочанства технолошког знања и развоја махом нестала без трага, а објекти који су могли да постану атрактивне туристичке дестинације пропадају или се, као старо гвожђе, продају на килограм.

Слично је и са објектима Старе железаре, који су већим делом продати. Било је предлога да се овде оснује Музеј металургије, али, нажалост, то се није десило.

Одлука да се 1913. године крај Дунава подигне железара није била случајна. За производњу челика били су неопходни енергенти, руда и вода - па је превагнуло то што вода није могла да се доведе тамо где има руде. Дунав је био пресудан, јер је у технологији производње гвожђа и челика за тону лима потребно око 100 тона воде - записао је хроничар смедеревске железаре мр Јован Стојковић.

Фото Н. Живановић

Силос у Смедереву

По ослобођењу, обнова разрушене земље подстакла је убрзани развој производне инфраструктуре на обали Дунава, а Србија је у модерно доба закорачила управо освајањем металуршких производних процеса у Смедереву.

Развој пловног пута на Дунаву током периода између два светска рата омогућио је убрзани развој различитих типова грађевина индустријске архитектуре, којој припадају пристаништа и луке, приречни хангари, магацини и депои, као и делови производних комплекса попут млинова или кланица.

Тако је силос Обласне штедионице у Смедереву на обали Дунава изграђен 1932. године као тада најсавременији објекат за складиштење жита и пшенице у Србији. Пројекат је настао у реномираном чешком атељеу Матије Блеха. Објекат је пре више од деценије продат, планирано је да се овде отвори хотел, али је тај уговор пропао, те и сада стоји неискоришћен.

Фото Н. Живановић

Зграда Монопола

Једним делом искоришћена је зграда Монопола, највећа те врсте у Србији и једна од две које су направљене пред Други светски рат. Неко време су ту погоне имале Конфекција "Украс" и Фабрика штедњака "Милан Благојевић", потом и Трговинско предузеће "Дунав", али ни сада сав тај огромни простор није у потпуности искоришћен.

Трећи објекат који се налази у непосредној близини реке је можда и најатрактивнији. Реч је винском подруму, старом више од века, који је део стечајне масе комбината "Годомин".

Подрум је изграђен 1909. године, када је основана и Смедеревска виноградарска задруга. Унутар подрума, у коме се својевремено годишње прерађивало чак 200 милиона литара вина, и данас стоје бачве капацитета 20.000 тона, махом из деветнаестог века. Према неким подацима, смедеревски подрум спада у ред највећих подземних подрума у овом делу Европе. Све ово више је него довољно да стари подрум постане туристичка атракција.

Фото Н. Живановић

Некадашњи "Годоминов" вински подрум

- Ово је идеално место за градску винотеку или музеј вина. На тај начин очували би традицију и промовисали нашу производњу. Овде би своја вина могли гостима да понуде на дегустацију смедеревске винарије и да се улаз у подрум наплаћује - предлог је Радослава Радојевића, власника винарије "Плавинац".

Фото Н. Живановић

Некадашњи "Годоминов" вински подрум

Уколико се нешто овакво не деси, винско наслеђе неумитно се губи, а могло би да буде шанса за развој града.

 

ДОБРА ПРАКСА

ДА све није тако црно и да има примера добре праксе када је реч о оживљавању запуштеног простора, показује и то што су објекти уз зграду силоса на Дунаву недавно добили своју намену. Уступљени су грађанској иницијативи која је овде основала Градски развојни дом, који служи за одржавање различитих трибина, панела, дискусија и радионица.

Илустрација Новости

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

ОТВОРЕНА НОВА ФИЛИЈАЛА ADRIATIC БАНКЕ У КОМПЛЕКСУ SKYLINE