ДРАГАНУ СУ ОЦА И СТРИЦА СТРЕЉАЛИ НЕМЦИ: Сведочење о кобној ноћи "Брата ми нису одвели јер је имао рану на нози"

ПРОШЛО је тачно осам деценија откако су немачки окупатори у Другом светском рату стрељали и убили 102 мушка мештанина Новог Села надомак Врњачке Бање. Злочин који потомци не заборављају. Ожиљци и ране који не зарастају тако лако.

Г.Шљивић

На Велику среду, 21. априла те ратне васкршње недеље 1943. године, Немци су спровели рацију у овом селу и из кућа и домова одвели 120 ненаоружаних и недужних мушких мештана, узраста од 18 до 60 година. Месец и по дана касније, у Јајинцима је, у само једном дану, стрељан 71 Новоселац. Остали су, претпоставља се, убијени у логору на Бањици или на путу према стратишту. Кући се вратило тек петнаестак преживелих који су били упућени на принудан рад у немачким логорима.

Један од сведока овог догађаја уписаног крвавим словима у анале Новог Села је пензионер Драган Казновац (90) чијег су оца Рајка (41) и стрица Радосава (39) Немци стрељали 7. јуна у Јајинцима.

Г.Шљивић

- Имао сам једанаест година када је те кобне ноћи, на Велику среду 21. априла, немачки војник уз претњу пушком из наше куће одвео оца Рајка, испоставиће се, у смрт. А стриц Радосав се баш те ноћи вратио са обуке на Гочу, али стрина Савета није знала да је он у кући, па није стигла да га сакрије. И њега Немци одведоше након што је зверски добио два снажна ударца кундаком иако није пружао отпор. Мој седамнаестогодишњи брат Бане који је био баш развијен није одведен само зато што је имао крваву рану на нози – присећа се Драган Казновац, сликовито описујући догађаје који су променили судбину новоселских породица.

Према његовим речима, ухапшени мушкарци из села спроведени су најпре до оближње бреже где су их чувала само два немачка војника. Заробљеници су, каже, сигурно могли да их савладају и побегну, али се нису усудили плашећи се за своје породице.

- У овим нашим крајевима у то време добро је била позната освета коју су на недужном становништву примењивали немачки окупатори. Сетите се само масовног стрељања у Краљеву, Крагујевцу... Тако су заробљеници теретним возом превезени управо за Краљево где су провели око месец дана, а потом су пребачени на Бањицу. Њихове жене, наше мајке, ишле су сваке друге недеље да их обилазе носећи им храну. Када је мајка једном отишла да види оца, један од чувара, такозвани „недићевац“, рекао јој је да „нема потребе да више доноси храну“. Отац и стриц су, заједно са комшијама и сеоским пријатељима, одведени у Јајинце. Тамо су стрељани, а испред злочиначких пушчаних цеви изведени су везани жицом.

Г.Шљивић

Новоселци су и пре Првог светског и између два велика рата били надалеко познати као добри домаћини, кочоперне, храбре и одане патриоте спремне да стану у одбрану отаџбине и свог кућног прага. Окупатори су, претпоставља се, на овај свиреп начин желели да се освете, казне и утерају страх у кости борцима за слободу као и да спрече ширење ослободилачких окршаја. Тако су (пог)убили 15 одсто тадашњих становника овог села.

Г.Шљивић

- За овакав злочин не могу да постоје ни мотиви ни оправдања. Па у селу је тада без очева остало око 250 деце, практично сирочади! У нашој породици било нас је четрнаесторо, најстарије мушко чељаде тек је напунило 20 година – присећа се Казновац и тешких, послератних година. - Немаштина, беда, глад... Морали смо да одржавамо домаћинство, да надничимо, али и да по наређењу дајемо и више него што имамо, а нама шта преостане. А не остане ништа. Преживесмо, ипак, некако. Време је пролетело, али није избрисало тугу и сећање на очеве, браћу, стричеве, ујаке… На њихову жртву. Нека и наши потомци не забораве. Нека буду поносни и нека памте.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације