ЈАВОРСКИ МЕЂАШИ СЛОБОДЕ: Држава преузима званично обележавање Јаворског рата (1876) и почетак борбе Србије за независност
ОД ове године у календару датума који наша земља обележава као датуме од значаја за њене ослободилачке и отаџбинске ратове наћи ће се и Јаворски рат.
Осматрачница у славу палих на калипољу, Фото Д. Г.
У државном протоколу сваке године ће се, уз војне и државне почасти, одавати пошта нашим херојима. Ово је на Јавору, на Петровдан, истакао Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, приликом обележавања 147. годишњице Јаворског рата. Селаковић је, као и Милорад Вељовић, изасланик председника Републике Србије, полажио венце на споменике Калипољској бици у нововарошком селу Љепојевићи и мајору Михаилу Илићу и јаворским јунацима из Првог српско-турског рата (1876-1878) на вису испод Василијина врха, на територији Ивањице.
Залажући се да јунаци не падну у заборав и да младе генерације уче колика је цена слободе, Селаковић је истакао да је планина Јавор вековима представљала капију спаса за Србе из Црне Горе, Херцеговине и овог дела Старог Влаха, који су бежећи од турског зулума хрлили ка слободи, а слобода је и тада, као и данас, носила име Србија. Бежали су, како је рекао, у Кнежевину Србију и природни, географски пут водио је преко планине Јавор, ка Ивањици...
Операције Ибарске војске на Јавору у Првом српско-турском рату у народу су познате као Јаворски рат. Вазална кнежевина Србија, која је Османлијама плаћала данак, овде је, као и у долини Мораве и Нишаве, повела битке за независност. Кренуло се у помоћ браћи која су сањала слободу и страдала под јармом Турака с друге стране границе, постављене и утврђене где никад није била.
Споменик јаворским јунацима и мајору Илићу, Фото Р. Прелић
Командант Ибарске војске, генерал Фраљо Зах, Чех, одбио је савете да у нападу на Сјеницу крене куда и Карађорђе 1809. године, већ је, како тврде хроничари и историчари, 24. јуна (по старом календару) 1876. године ударио "џадом" на утврђене шанчеве, па је Калипоље било српско стратиште. Бој у Kалипољу био је најжешћи и по губицима Ибарске војске најтрагичнија битка у току двогодишњег ратовања - на белегу је запис да је животе изгубило око 500 војника Ужичке, Шабачке и Рудничке бригаде.
Годишњице Јаворског рата годинама су обележаване сабором у организацији Хуманитарне организације "Стара Рашка" и општина Ивањица и Нова Варош. Било је спорења око програма, сабор је сељен на Златибор, па код школе у Љепојевиће и промењен је термин - уместо недеље пред Видовдан, изабран је Петровдан. Фалсификовани су и подаци, па је помињано више погинулих него учесника у Калипољској бици - бројка је увећавана и 14 пута (?!) и пела се на 7.000, као да су српски војници били глинени голубови.
Сећање министар Селаковић крај обележја у Калипољу, Фото Р. Прелић
На јаворском ратишту Српска војска није имала успеха, али су ослобођени нишки, пиротски, врањски и топлички округ, а Србија је 13. јула 1878. године стекла међународно признату независност.
Мајор Михаило Илић, Фото Приватна архива
Одбио наредбу о повлачењу
МАЈОР Михаило Илић, командант Ужичке бригаде другог позива, одбио је наредбу о повлачењу и организовао одбрану природних тврђава, планина Чемерница и Мучањ и 23. августа 1876. поразио седам пута јачу турску војску, спречивши њен продор у долину Моравице. Погинуо је следећег дана у покушају да поврати Јавор.
Споменик мајору Илићу и јаворским јунацима - бели мермерни обелиск, висок преко три метра, подигнут је добровољним прилозима 1907. године, недалеко од Карађорђева шанца из 1809. године и карауле и царинарнице на "старој граници".
Да млади науче
ПРЕДСЕДНИК Општине Ивањица Момчило Митровић каже да су учињени први кораци - са министром Селаковићом разговарало се о уређењу споменичког комплекса на Јавору и изгледу гробља, побољшању стања споменика, осветљења и стазе. Овде ће скупови, како каже, за разлику од сабора - имати едукативни карактер, уложиће се напори да се доведу школе и вртићи, да млади уче о прецима...
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
ЋЕРКА ДОШЛА КОД ЧЕДЕ Видите шта је урадила Косу: "Добио је шта је тражио!" (ВИДЕО)
ЧЕДА Јовановић недавно је открио да је почео да живи са својим пријатељам Ацом Косом, а не крије да му његова подршка у животу много значи.
11. 01. 2026. у 09:32
Коментари (0)