ЈАВОРСКИ МЕЂАШИ СЛОБОДЕ: Држава преузима званично обележавање Јаворског рата (1876) и почетак борбе Србије за независност

ОД ове године у календару датума који наша земља обележава као датуме од значаја за њене ослободилачке и отаџбинске ратове наћи ће се и Јаворски рат.

Осматрачница у славу палих на калипољу, Фото Д. Г.

У државном протоколу сваке године ће се, уз војне и државне почасти, одавати пошта нашим херојима. Ово је на Јавору, на Петровдан, истакао Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, приликом обележавања 147. годишњице Јаворског рата. Селаковић је, као и Милорад Вељовић, изасланик председника Републике Србије, полажио венце на споменике Калипољској бици у нововарошком селу Љепојевићи и мајору Михаилу Илићу и јаворским јунацима из Првог српско-турског рата (1876-1878) на вису испод Василијина врха, на територији Ивањице.

Залажући се да јунаци не падну у заборав и да младе генерације уче колика је цена слободе, Селаковић је истакао да је планина Јавор вековима представљала капију спаса за Србе из Црне Горе, Херцеговине и овог дела Старог Влаха, који су бежећи од турског зулума хрлили ка слободи, а слобода је и тада, као и данас, носила име Србија. Бежали су, како је рекао, у Кнежевину Србију и природни, географски пут водио је преко планине Јавор, ка Ивањици...

Операције Ибарске војске на Јавору у Првом српско-турском рату у народу су познате као Јаворски рат. Вазална кнежевина Србија, која је Османлијама плаћала данак, овде је, као и у долини Мораве и Нишаве, повела битке за независност. Кренуло се у помоћ браћи која су сањала слободу и страдала под јармом Турака с друге стране границе, постављене и утврђене где никад није била.

Споменик јаворским јунацима и мајору Илићу, Фото Р. Прелић

Командант Ибарске војске, генерал Фраљо Зах, Чех, одбио је савете да у нападу на Сјеницу крене куда и Карађорђе 1809. године, већ је, како тврде хроничари и историчари, 24. јуна (по старом календару) 1876. године ударио "џадом" на утврђене шанчеве, па је Калипоље било српско стратиште. Бој у Kалипољу био је најжешћи и по губицима Ибарске војске најтрагичнија битка у току двогодишњег ратовања - на белегу је запис да је животе изгубило око 500 војника Ужичке, Шабачке и Рудничке бригаде.

Годишњице Јаворског рата годинама су обележаване сабором у организацији Хуманитарне организације "Стара Рашка" и општина Ивањица и Нова Варош. Било је спорења око програма, сабор је сељен на Златибор, па код школе у Љепојевиће и промењен је термин - уместо недеље пред Видовдан, изабран је Петровдан. Фалсификовани су и подаци, па је помињано више погинулих него учесника у Калипољској бици - бројка је увећавана и 14 пута (?!) и пела се на 7.000, као да су српски војници били глинени голубови.

Сећање министар Селаковић крај обележја у Калипољу, Фото Р. Прелић

На јаворском ратишту Српска војска није имала успеха, али су ослобођени нишки, пиротски, врањски и топлички округ, а Србија је 13. јула 1878. године стекла међународно признату независност.

Мајор Михаило Илић, Фото Приватна архива

Одбио наредбу о повлачењу

МАЈОР Михаило Илић, командант Ужичке бригаде другог позива, одбио је наредбу о повлачењу и организовао одбрану природних тврђава, планина Чемерница и Мучањ и 23. августа 1876. поразио седам пута јачу турску војску, спречивши њен продор у долину Моравице. Погинуо је следећег дана у покушају да поврати Јавор.

Споменик мајору Илићу и јаворским јунацима - бели мермерни обелиск, висок преко три метра, подигнут је добровољним прилозима 1907. године, недалеко од Карађорђева шанца из 1809. године и карауле и царинарнице на "старој граници".

Да млади науче

ПРЕДСЕДНИК Општине Ивањица Момчило Митровић каже да су учињени први кораци - са министром Селаковићом разговарало се о уређењу споменичког комплекса на Јавору и изгледу гробља, побољшању стања споменика, осветљења и стазе. Овде ће скупови, како каже, за разлику од сабора - имати едукативни карактер, уложиће се напори да се доведу школе и вртићи, да млади уче о прецима...

Препоручујемо

Репортаже

0 4

СПОР ЗМАЈА И ЛАЗЕ УСПОРИО ПОВРАТАК: Пренос посмртних остатака Бранка Радичевића у Сремске Карловце био велика вест и за европску штампу

12. 07. 2023. у 22:31

Репортаже

5 7

ЗАШТО СЕ КРУШЕВАЦ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА СПОМИЊЕ КАО МОГУЋА ПРЕСТОНИЦА? Није за то „криво“ само Креманско пророчанство (ФОТО)

09. 07. 2023. у 21:25

Репортаже

0 3

БИО ЈЕ МАЈСТОР ХАРМОНИКЕ, А НИЈЕ ЗНАО НОТЕ: Унука легендарног Драгана Матића Жилића за "Новости" (ФОТО)

08. 07. 2023. у 19:00

Репортаже

2 11

И КАД ЈА НЕ БУДЕМ ОВДЕ, ВИ ДОЛАЗИТЕ: Деда Ђорђе нам је оставио аманет - Децо српска, не заборавите своје славне претке

04. 07. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације