ПЕТРИЦА НА ПРАГУ ВЕКА ПИШЕ ПЕСМЕ: Старица из Краљева дуговечност каже дугује бистром уму и смишљању стихова

ЗА дуговечност је потребно и здраво се хранити, али и здраво поступати. Тако да, што чујеш - не чујеш, што видиш - не видиш. Саслушај, не суди, ако не можеш помоћи, боље ћути! Најбоље се браниш од година ако их не бројиш.

Г.Шљивић

Ово су само неки од мудрих савета за дуговечност баке Петрице Бјелице (99) из Краљева, изненађујуће крепке, виталне и живахне старице која и на прагу 100. рођендана сваког дана напише најмање једну, а често и десетак, па и више песама, краснописом у свеску прибележи по неку своју мисао, афоризам или изреку.

На свом примеру бака Петрица потврђује да уз бистар ум стихови и писање продужавају животни век наводећи нам готово невероватан, чак и за Гиниса податак да је за годину и по дана написала чак 3.500 песама, а у свом животу 11.000!

- Инспирацију лако нађем, често је то оно што осећам, видим или чујем. Понекад је довољна само једна реч да од ње настане лепа песма. Углавном су то песме о љубави, а има и патриотских. Када ме нешто потакне да напишем песму, најпре све прибележим на неком папиру да не заборавим. Е, онда уз помоћ лупе, јер ме вид издаје, све читко препишем у песмарице - прича бака Петрица коју су репортери "Новости" посетили у њеном дому у краљевачком "Војном насељу".

Ова несвакидашња песникиња рођена је на Петровдан 12. јула давне 1925. године у Бигову, у Боки которској. Гимназију је завршила у Котору, а допунским курсевима добила је звање учитељице.

- До школе сам сваки дан у једном правцу пешачила осам километара, а до Гимназије и више, готово дупло. Почела сам да пишем са 13 година, а још са седам сам, помажући оцу и мајци, месила хлеб јер нас је четрнаесторо било у кући - присећа се Петрица детињства.

У Краљеву живи пуне три деценије. После смрти супруга стихови су јој били утеха, запис и успомена. Песму "Мрве хлеба" Љубомира Ненадовића напамет зна пуних 80 година и када не може да заспи говори њене стихове. Одлично се присећа и школских часова у гимназији пре 85 година.

- Учила сам четири страна језика, сећам се и песама на италијанском и немачком, латински сам и касније додатно утврдила читајући своје лекарске дијагнозе, али у школи ми је најтежи био српски, односно матерњи језик - кроз смех наставља Петрица додајући да су њене песме објављиване у бројним часописима. - Песме сам редовно слала магазинима и новинама, а књиге из кућне библиотеке или оне које сам успевала повољно да набавим поклањала сам школама у руралном краљевачком крају, а највише на Косову. Задовољство ми је што сам омогућила дечици да читају.

Сплетом животних околности бака Петрица је у пензију отишла као рачуновођа и то у својој 38. години као тешки срчани болесник.

- Нису ми лекари давали још много времена, вртели су главом, али рад ме је спасао и ево ме, куцам на врата 100. рођендана. Нисам волела да седим скрштених руку већ да радим оно што могу и што ме чини срећном и испуњеном. У раду је тајна дуговечности и, наравно, у здравој исхрани - објашњава Петрица.

Бака Петрица истиче да су јој највеће богатство двоје деце, четворо унучади, троје праунука и њено стваралаштво.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације