Србија

ВЕТРЕЊАЧА КАО ПУТОКАЗ: Необичан оријентир, једини у Колубарском округу, води до куће породице Дражић

Бранко Пузовић

07. 02. 2025. у 07:20

ОНИМА који први пут долазе у госте породици Зорана Дражића у Беомужевићу код Ваљева помаже необичан оријентир - ветрењача, једина у Колубарском округу и шире.

ВЕТРЕЊАЧА КАО ПУТОКАЗ: Необичан оријентир, једини у Колубарском округу, води до куће породице Дражић

Ветрењачу је средином прошлог века својеручно направио довитљиви Зоранов деда Радоје, служила је читавој околини за млевење жита, али већ неколико деценија - не ради.

Да би сазнао како млин на ветар ради, својевремено је Радоје, који је у међувремену преминуо, ишао у Војводину. Приљежно је копирао механизам ветрењаче, а материјал је, каже његов унук, набављао широм бивше Југославије, а потом склапао.

- Све је деда радио ручно, јер у то време није било алата као данас, који би му олакшао посао - каже Зоран. - Чак је и механизам за млевење ручно направио, уз два камена, као на воденици на реци, или поточари. Направио је и шест трапела, крила, дугачких шест метара, које је подигао на високи метални стуб.

Нажалост, једном приликом дувао је јак ветар и поломио их, па су крила скраћена на по три метра, како и данас стоје.

Радоје је својевремено брижљиво одабрао и место на којем је саградио ветрењачу. На месту у близини домаћинства Дражића, на ком је млин, увек пирка ветар, чак и кад је мирно време. За њен рад најбољи је, објашњава Зоран, западни ветар.

Може лако да се покрене

- ИАКО већ дуго не ради, ветрењача би могла лако да се покрене, потребно је да се дотегне и подмаже механизам, замене зарђали и дотрајали делови и лежајеви - каже Зоран. - За то не треба много улагања, али изискује доста времена. Било би лепо да се крила ветрењаче поново окрећу, бар као туристичка атракција.

- У дворишту поред куће имали смо велики бор, па кад он шушти, знали смо да је ветар добар и покретали смо ветрењачу - присећа се Зоранова мајка Ружа. - Осим за сопствене потребе, брашно смо млели и комшијама, али и домаћинствима из околних села. Кад је ветар добар, деда Радоје је по читаву ноћ млео жито, око ветрењаче била су брда џакова, имао је и собицу у којој је одмарао. Кад је у наш крај стигла струја, многи су купили прекрупаче за млевење жита, па је ветрењача, иако је могла још дуго да ради, отишла у заслужену пензију. Сад служи да гостима издалека објаснимо како да дођу до наше куће.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације