Србија

НОВИ СЈАЈ СТАРОГ КВАРТА: Напредује уређење Алмашког краја, најстаријег дела Новог Сада

Здравко Грумић

28. 04. 2025. у 06:15

ПРВА фаза урбанистичко-архитектонског уређења Алмашког краја приводи се крају, тако да су све видљивији обриси онога што доноси детаљна обнова тог најстаријег дела Новог Сада, насталог у другој деценији 18. века.

НОВИ СЈАЈ СТАРОГ КВАРТА: Напредује уређење Алмашког краја, најстаријег дела Новог Сада

Како истичу у градском Заводу за заштиту споменика културе, уређење Алмашког краја је по многу чему јединствен пројекат. То потврђују и редовне седнице колегијума стручњака, а на једној је присуствовао и градоначелник Жарко Мићин.

- Уређење Алмашког краја један је од најважнијих пројеката за Нови Сад. То није обичан кварт. У његовим улицама сачувана су најстарија сећања на настанак нашег града и његовим уређењем потврђујемо да ћемо дух људи који су поставили темеље Новог Сада сачувати за будуће генерације.

Алмашком крају биће враћени камена коцка и фењери, обнављена канализација. Имаће нове заливне системе, топловод, јавну расвету и зеленило... Посебна пажња поклања се обнови кућа и улица у којима су рођени или су живели чувени Новосађани - Алмашани попут сликара Арсенија Теодоровића, Николе Алексића, Петра Добровића и других.

У најстаријем делу Новог Сада такође су живели и музичари Исидор Бајић и Марко Нешић, глумци Јефта Душановић и Пера Добриновић, књижевници Ђорђе Поповић Даничар, Милан и Радивој Кашанин, архитекта Никола Добровић и друге личности.

У Алмашком крају и данас постоји Улица Косте Хаџија млађег, оснивача ФК Војводине. Ново рухо добија и Улица златне греде, коју је Васа Стајић назвао улицом "српске интелигенције". У њој су рођени Јован Јовановић Змај и Ђура Даничић, а била је и место становања бројних интелектуалаца.

Алмашки крај је, забележили су хроничари, настао пре три века када су се на његову Подбару, у потрази за бољим животом, 1717. године доселили мештани комплетног села Алмаша, које се налазило у близини данашњег Темерина. Оставивши огњишта на мочварном земљишту, они су са покућством у запрежним колима донели у тадашњи Петроварадински шанац своје обичаје и ту, на простору између садашње зграде Матице српске и Алмашке цркве, формирали насеље. Прво су га насељавали ратари, а почетком 20. века у Алмашки крај стиже и прво грађанство.

Црква

СТАНОВНИЦИ дела новосадске Подбаре су крајем 18. века саградили нову Алмашку цркву у стилу раног класицизма, која је освећена 1797. године. Од тада је то највећи православни храм у Новом Саду. Дрворез је радио Аксентије Марковић, а иконостас и зидно сликарство Арсеније Теодоровић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

Суђења

0 47

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.

05. 06. 2025. у 17:05