Србија

НОШЊЕ, ЋИЛИМИ И ОПАНЦИ ОЖИВЕЛИ СТАРИ ДУХ ЧУБРЕ: У селу крај Неготина одржана етно-изложба (ФОТО)

13. 06. 2025. у 07:00

ДОМ културе у Чубри, некада месту сеоских зборова, игранки и приредби, поново је оживео, овог пута у знаку везених кошуља, раскошно извезених сукања, шуштања свилених марама, мириса лаванде и нафталина.

НОШЊЕ, ЋИЛИМИ И ОПАНЦИ ОЖИВЕЛИ СТАРИ ДУХ ЧУБРЕ: У селу крај Неготина одржана етно-изложба (ФОТО)

Другу годину заредом, у овом селу крај Неготина одржана је етно-изложба "Чувари културног наслеђа", посвећена женском раду, породичној историји и сећањима која се не смеју изгубити.

- Нисам сама у овоме, ту су и мештани који желе да сачувају своју баштину и покажу колико је некада било лепо. Важно је да се традиција не заборави - каже организаторка изложбе Мирјана Васић, новинарка у пензији, која се у Чубру доселила лане из Смедерева.

На столовима, уредно распоређене народне ношње, ручно ткани ћилими, чипке, чарапе, опанци...

- Све што видите некада је ношено, спремано у мираз, даривано. Имам 75 година, а са овом свиленом марамом сам била испрошена - каже нам Живка Недељковић. - Некад се шара цртала мастилом, па преко ње везло. Све се чувало и тада, а и сада.

Међу посетиоцима и учесницима етно-изложбе у Чубри је и Никола Војиновић из Сикола, српског села ког Неготина, који не само да сакупља, већ и сам израђује делове народне ношње.

Свака кућа као музеј

ИЗЛОЖБА "Чувари културног наслеђа" отворила је врата сећања у Чубри, селу са једва 200 становника. За њих су изложена одећа и покућство више од предмета.

- У свакој кући имате музеј, без витрина. Жена ствара, чува и дарује. Веома је тешко очувати текстил који након толико година лако пропада. Важно је да су жене сачувале своје културно наслеђе, јер оно чини наше заједничко културно наслеђе - каже Емила Петровић, етнолог и музејски саветник Музеја Крајине у Неготину.

- Имам ту љубав према традицији у генима. Моје бабе су волеле женски рад. Сећам се као мали, кад су преле, прале вуну, плеле чарапе и све је то на мене оставило утисак - сећа се Војиновић. - Играм и у фолклору, па сам због тога почео и ја да везем, плетем.

Међу експонатима и српска и влашка ношња. Неке су старе више од сто година. Али свуда иста брига, исти ред: све је опрано, одвојено платном, ушушкано у лаванду, пажљиво спаковано у сандуке да дочека наредну прилику да буде показано.

POGLEDAJ GALERIJU

- Ношње код влашког и српског становништва разликују се и по бојама, али и орнаментима. Материјал је претежно памук, вуна. Код Влаха су специфичне јарке, отвореније боје, код нас су скромније шаре, ситнији цветови и затвореније, тамније боје - додаје Војиновић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације