Србија

Понији, папагаји и цитруси: Три љубави Зорана Милићевића, пољопривредника из околине Параћина (ФОТО)

Зорана Рашић

02. 05. 2026. у 06:45

У ПОМОРАВСКОМ крају пољопривредник Зоран Милићевић из Стриже, надомак Параћина, иако живи од производње млека, препознатљив је као велики љубитељ понија, цитруса и папагаја.

Понији, папагаји и цитруси: Три љубави Зорана Милићевића, пољопривредника из околине Параћина (ФОТО)

Све три „занимације“ сматра хобијима иако је једини признати одгајивач понија у овом делу Поморавља, а цитруса, у саксијама, има скоро тридесет врста. Папагаји, око 250 птица, живе сложно у волијери у дворишту и велики су територијалци – допуштају улазак само „представника“ својих врста.

Несвакидашње Зоранове љубави потичу још из детињства. Први лимун засадио је у саксији његов деда и он је још у животу, стар је безмало век. Унук је, потом, наставио да набавља остале врсте цитруса, тако да му је сад потребно време да се присети шта све има. Само лимунова је неколико врста. Најомиљенији су му месечари. Они сваког месеца цветају и рађају. Кумкват је егзотично јапанско воће, поморанџа која се једе заједно са слатком кором.

- Поред кумквата, крупног и ситног, ту су још наранџа горка и слатка, црвена и борда, мандарина више врста, клементина, помела, грејпфрут, нар, лимета... Плодови су сви јестиви, неки рађају целе зиме. Кад видим на изложби нову врсту, одмах пожелим да је имам. Купујем, мењам, калемим, за подлогу користим зимски лимун. Тренутно имам више од шездесет саксија - прича саговорник „Новости“. Каже да се не плаши грипа јер целе зиме прави лимунаду, а цитруси се не прскају па нема здравијег воћа.

Осим дворишта које од маја постаје медитеранска башта, за децу права атракција су и понији овог домаћина, кад их изведе. Има их осам, шест кобила и два пастува. Ђина, Беба, Дорка, Злата, Бела, Мишко, Црна и Дорат праве су мазе, али Зоран упозорава да су мали коњи – велика брига. Исхрана је за њих посебно важна. Једу овас, детелину, траву, а газда им купује специјалне грануле и концентрате са витаминима. Деца их обожавају, воле да их мазе и јашу, па их васпитачице доводе из вртића. Током „Дечје недеље“ Зораново домаћинство и коње посетило је чак деведесет малишана.

На газдинству Милићевића, папагаји су, пак, посебна прича. Чува фишере, персонате и розенколис. То су љубавни папагаји, како их још зову, јер су целог живота привржени једном партнеру. Кад неко од њих угине, други самује до смрти. Ове егзотичне птице, пореклом из Африке, Зоран је почео да чува чим је дошао из војске. Имао је и тигрице, александре, розеле, али се на крају определио за поменуте три врсте јер живе у јату и нису превише захтевне. Не прихватају, међутим, ни једну другу врсту у својој волијери, чак ни кад је папагај у питању.

- Друге птице нападају и туку до уништења, па сам тако остао без десет кинеских препелица које сам им убацио у волијеру. Моји папагаји су иначе дружељубиви, у посебним кућицама спавају само парови. Живе и по тридесетак година ако су им услови добри. Воле јабуке, шаргарепу, цвеклу... Ако изађу из волијере, одлете на два-три сата и врате се. Носе јаја, насађују се и изводе сами и брзо размножавају, па их размењујем са пријатељима. Тако освежавају крв.