Србија

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ: Римокатоличка црква у Вршцу саграђена на темељима џамије, освештана на данашњи дан (ФОТО)

Ј. Ј. БАЉАК

27. 12. 2020. у 13:52

ЦРКВА Светог Герхарда у Вршцу највећа је и најлепша римокатоличка црква у Србији, а мало је познато да је она саграђена на темељима – џамије.

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ: Римокатоличка црква у Вршцу саграђена на темељима џамије, освештана на данашњи дан (ФОТО)

Да, на углу данашње Улице Вука Караџића и Булевара Жарка Зрењанина првобитно је била саграђена џамија, коју су Срби 1716. године, након ослобођења Вршца од Турака, претворили у православну цркву. Међутим, већ 1723. они су ту богомољу уступили римокатолицима, јер су добили плац за изградњу нове цркве, која је била ближа српском делу града (Вршац се, иначе, до 1795. делио на српски и немачки).

-Џамија је најпре била само преуређена и адапритана, али се брзо показало да црква те величине не одговара нараслим потребама верника у Вршцу, па је најпре проширена, а касније је на њеном месту саграђена барокна римокатоличка црква – објашњава Миодраг Младеновић, архитекта конзерватор, који је радио на пројекту санације фасаде овог најзначајнијег објекта у Вршцу, који тек треба да се реализује.

Он појашњава и то да је та барокна црква страдала у великом невремену 1816. године, због чега су римокатолички верници приступили изради пројекта много веће богомоље.

-Вршчани су 1848. урадили први пројекат нове цркве, али он није задовољио захтеве темишварског намесништва, па су после више покушаја 1857. направили пројекат по ком је у неоготском стилу саграђена данашња црква. Комплетни радови су завршени 27. децембра 1863. године, када је и освештана – каже Младеновић.

Црква је првобитно била прекривена плочама мајолике, које је израдила позната бечка радионица, али оне нису могле да одоле специфичној вршачкој клими, те су архитекте, које су радиле зграду парламента у Будимпешти, 1902. године санирале оштећења и направиле значајне визуелне промене на објекту.

-Повећали су централну розету и додали кипове светитеља, чиме је црква добила много богатију форму, која је присутна и данас – додаје Младеновић.

Колико се водило рачуна о симболици и сваком детаљу, говори и податак да замишљена централна линија цркве пролази тачно кроз срце кипа Христа Спаситеља, који се налази између два торња.

Иначе, дотрајалу фасаду овог импозантног објекта од идуће године очекује обимна реконструкција. Младеновић истиче да пројектом није предвиђено много одступања од изгледа фасаде на који су Вршчани навикли.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације