СМИСЛИЛИ ЈЕСТИВЕ СЕНЗОРЕ И ОДЕЋУ ДА "МЕРЕ" ПРОМИЛЕ: На Факултету техничких наука у Новом Саду ради Центар за текстилну електронику

Б. Борисављевић

07. 02. 2022. у 13:00

АНТЕНЕ" на текстилу за детекцију алкохола или опијата у зноју, јестиви сензори од фондана или брашна који откривају места крварења, везене електроде за мерење температуре код беба - само су неки од изума јединственог Центра за текстилну електронику, на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду.

СМИСЛИЛИ ЈЕСТИВЕ СЕНЗОРЕ И ОДЕЋУ ДА МЕРЕ ПРОМИЛЕ: На Факултету техничких наука у Новом Саду ради Центар за текстилну електронику

Истраживачи идеју покренули пре око три године, Фото Приватна архива

Квалитетне пројекте наших научника препознала је и Европска комисија и у оквиру програма "Хорајзон 2020", одобривши им 2,47 милиона евра бесповратних средстава.

У разговору за "Новости" проф. др Горан Стојановић, редовни професор на Факултету техничких наука, открива да су се истраживачи пре око три године, на уобичајеном састанку тима који води, запитали у којој области би могли и желели да направе значајан продор, буду препознатљиви, а базирани на електроници.

- Након краће дискусије дошли смо до закључка да је то што свако од нас користи и носи одећа, односно текстил - појашњава проф. Стојановић.

- Дакле, ако желимо да то што развијамо буде израђено у великом броју примерака, односно да имамо шири обухват, онда морамо спојити електронику и текстил. Тако смо дошли на идеју да у Новом Саду, на Факултету техничких наука, оснујемо центар који ће се бавити текстилном електроником.

Др Горан Стојановић, Фото Приватна архива

Тим тренутно развија одређене врсте "антена" које би биле уткане у текстил, а користиле се као сензори. Урађено је и тестирање. Антена мења своје електричне карактеристике у сувој средини, у односу на ситуацију када се налази у зноју, или је исправљена и обавијена око нашег тела.

- Антене сада тестирамо да из зноја могу да детектују концентрацију алкохола или опијата на неинвазиван начин - наводи проф. Стојановић.

- Размишљамо да на текстилу уткамо антене, које ће моћи да открију да ли возачи имају повећану концентрацију алкохола или опијата само из узорка зноја. Заједно са једном стартап компанијом из Београда, развили смо уређај који се састоји од електрода, сензора за мерење температуре и апликације за мобилне телефоне. Трудимо се да електроде и сензоре извеземо на бенкицама, како би могла континуално да се мери температура.

Текстил будућности, Фото Приватна архива

Наш саговорник наводи да се у свету науке не може очекивати ослањање само на једну идеју. Зато су, унутар тима, размишљали које још продоре могу да направе, а да не буду у области класичне електронике. Када је на некој од конференција први пут чуо да се од сипе праве материјали за батерије за мобилне телефоне, родила се идеја да се направе електронске компоненте направљене од природних материјала, односно базирани на храни, коју и иначе једемо.

- Од јестивих намирница, фондана и брашна, изомалта и желатина, протеина грашка, развили смо сензоре - открива проф. Стојановић.

- Када се сензор унесе у организам, може да мери pH вредности у делу тела у којем се налази и на основу тога се откривају евентуална места крварења. Ово нам омогућава да пратимо све промене у односу на нормално стање, од оралне шупљине до желуца.

Већина грађана је имала искуство, када стоматолог артикулационим папиром проверава висину пломбе, прегледа оклузије и контактне тачке.

- Ми смо направили иновативни сензор који мери тачну силу нашег загрижаја, од јестивих материјала, тако што смо користили фондан и гумене бомбоне, ратлук и шећер у праху, желатин и џем. Тај материјал смо уоквирили у јестиве електроде од злата, сребра (користе се у посластичарству) или алуминијума. Ово је успешно развијено и тестирано и написали смо и један научни рад за светски часопис. Наш сензор ће моћи да се користи не само у денталној медицини, него и приликом мерења ефекта електротерапија у пределу лица. 

Тимски рад на првом месту, Фото Приватна архива

Tekst potpisa

У ДРУШТВУ НАЈБОЉИХ

НА европском конкурсу је аплицирало 109 институција и одабрано је десет најбољих.

Пројекат наших научника, назван STRENTEX, је био трећи на листи са 14,5 поена од максималних 15.

- Нашој срећи није било краја - каже професор Стојановић.

- Не само зато што по природи имам спортски, такмичарски дух, него зато што се радујем средствима које донесемо на наше институције, за развој истраживања, иновација, појединаца, тимова, факултета и наше земље у целини. Волим победе. Наравно, у претходних 15 година колико се бавим писањем иновативних пројеката и аплицирањем на фондове Европске комисије, дешавало се да и конкуришемо, али да не успемо да добијемо финансирање. Онда то нисмо доживљавали као поразе, него као саставни део пута до победе. Упорност нам не мањка.

Поправимо наш предлог пројекта, конкуришемо поново - до наредне победе, до остварења још једног малог сна.

Сећање

НАШ саговорник је с нама поделио и следећу анегдоту:

- Пре готово 30 година сам као студент друге године студија седео у клупама амфитеатра Факултета техничких наука и слушао предавања из предмета Основи електронике - прича он.

- И тада је колегиница која је седела до мене, на мојој свесци написала "проф. др Горан Стојановић", знајући колико волим да преносим знање. И рекла је тада "ти ћеш ово бити".

Када нешто човек јако жели и вредно ради да се то оствари - ето резултата.

И данас наш саговорник ужива у раду са студентима, на обострано задовољство, до сада је публиковао више од 106 научних радова у светским часописима, пише нове пројекте и доноси новац за развој институције у којој је запослен.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.

15. 12. 2024. у 12:00

Коментари (1)

ЂОКОВИЋ ТАЈ ТРОФЕЈ НИКАДА НИЈЕ ОСВОЈИО, ФЕДЕРЕР ЧАК 13 ПУТА: Овај пут признање отишло у руке Новаковог пријатеља (ВИДЕО)