МАЛА СРПСКА СВЕТА ГОРА: Са Каблара прелеп поглед са новог стакленог видиковца (ФОТО/ВИДЕО)

ПРИРОДЊАЧКИ музеј, амфитеатар, теретана на отвореном, нови докови, измуљавање језера Међувршје, Рехабилитациони центар, видиковац на Каблару...

Фото: В. Илић

Ово су само неки од пројеката који су или у потпуности завршени, или су у изради, а који ће обогатити туристичку понуду Овчар Бање. Ово место све више посећују туристи из целог света, пре свега због јединственог споја природне лепоте и културно-историјског наслеђа у виду бројних манастира смештених на обронцима Овчара и Каблара, због чега је често називају Мала српска Света гора.

Влада Србије је препознала значај улагања у ово место надомак Чачка, па је до сада реализовано осам пројеката, односно уложено је више од 200 милиона динара. Бројни посетиоци, сећајући се некадашње запуштене Бање, данас не могу да је препознају. Зато се и овде увек тражи место више, а готово да нема ниједног ара земље, нити некретнине који су на продају, а ако их и има цене су астрономске. Мештани, којих у Бањи има свега око 150, планирају да започну сопствене мале бизнисе, опремају своје домове за смештај туриста, они који су отишли из овог места трбухом за крухом враћају се у родни крај... Бања доживљава својеврстан процват.

Још лане је формирана Радна група при Влади Србије која има за циљ ревитализацију овог места, јер се у Бању није улагало од 1957. године, када је изграђена брана у Међувршју. Почело се бојажљиво, да би се убрзо реализовало чак осам пројеката, а још седам је у изради. Међу њима је изградња Рехабилитационог центра, који ће радити под окриљем чачанске болнице, и где ће се опорављати пацијенти после хируршких интервенција. Планирано је и постављање новог видиковца на врху Каблара, на 879 метара надморске висине, чија је најава изградње изазвала бурне реакције у јавности, посебно појединих удружења за заштиту природе.

Foto: Фото: В. Илић

POGLEDAJ GALERIJU

У складу са планским актима, на овом месту, које спада у други степен заштите природе, дозвољена је изградња видиковца као туристичке инфраструктуре – казала нам је Горана Чанковић из “Енергопројекта”, фирме која је добила задатак израде пројектне документације за видиковац. - У току је уређивање идејног решења, које предвиђа пешачки мост и неколико платформи са инфо пултом, а све укупно ће имати око 425 квадратних метара. Тај објекат неће имати никакав ресторан, кафић или слично, неће имати прикључак на воду или канализацију, неће бити колског приступа, већ само пешачка стаза. Овај видиковац ће бити урађен по угледу на бројне видиковце широм света, попут оног у Великом кањону у Колораду или оног у Биокову у Хрватској.

Директорка Завода за заштиту природе Марина Шибалић рекла нам је да на месту где је планирана изградња видиковца дозвољена изградња, али уз одређена ограничења.

Наша установа ће бити укључена у израду свих пројеката у Овчар Бањи, па тако и у овом. Ништа се неће радити мимо Уредбе о заштити природе, тако да ћемо ми увек давати последњу реч о било каквом идејном решењу, који ће морати да се коригује, ако то буде било потребно, са условима Завода. Све је још у виду идејног решења који је подложан променама, све до коначног решења – додала је Шибалић.

Други пројекат који је од великог значаја за Овчар Бању, као и за читав чачански крај је измуљавање језера Међувршје, јер је оно тренутно чак 80 одсто замуљено, односно студија из 2015. године показала је да има око 14 милиона кубика муља. Према речима проф. Милана Радуновића, почасног конзула Мађарске, овај посао ће, према потписаном билателарном споразуму између Србије и Мађарске, бити поверен мађарској фирми, која већ има искуства у оваквим пословима, а домаћа предузећа ће бити такође ангажована.

Мађарска је већ уложила 500.000 евра у студију изводљивости. Град Чачак је урадио елаборат о чишћењу језера. После бројних анализа које треба да покажу састав муља, јер постоје индиције да је препун тешких метала и арсена, приступиће се плановима за даље кораке, пре свега мислим на сам ток измуљавања, који ће ићи вероватно са пловног објекта, потом на транспорт муља, одлагање... Почетак свих послова око овог пројекта очекује се већ почетком јуна ове године. Овај посао је значајан и због тога што је брана пројектована да задржава воду, а не муљ, тако да ће бити и отклоњена свака брига за попуштање бране – закључио је Радуновић.

Препоручујемо

Добре приче

1 6

ЗНАЊЕМ УЗДИЖЕ ФАРМУ И ИМАЊЕ: Агроекономиста Павел Давид Михаљ, из Бољеваца код Сурчина, спојио образовање и породичну традицију

28. 04. 2022. у 11:33

Пољопривреда

0 2

НИЧЕ ПРВО ДИГИТАЛНО СЕЛО У СРБИЈИ: Пројекат креће 24. маја, а овде ће се налазити

25. 04. 2022. у 11:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације