УВОДИМО НУЛТУ ТОЛЕРАНЦИЈУ НА НАСИЉЕ У ШКОЛИ! Интервју - Бранко Ружић, министар просвете

НАДАМ се да ће искључење двојице ученика из Техничке школе у Трстенику бити прекретница у борби против насиља у школама.

Фото П. Милошевић

Такође, очекујем да ово неће бити сезонска борба против ове пошасти, већ да ће на дужи рок цело друштво - сви ресори у влади, родитељи, наставници - бити уједињени и усмерени на овај посао. Упркос свему, нећу дозволити да се баца тамна сенка на просветни систем у коме од предшколског до факултетског нивоа има милион и сто хиљада деце.

Ово је, у интервјуу "Новостима", поручио министар просвете Бранко Ружић, коментаришући талас насиља који је "запљуснуо" образовне установе и у коме у фокусу није само вршњачко насиље већ и напади ђака на наставнике, покушаји родитеља да узму правду у своје руке...

Фото П. Милошевић

Један од проблема на који сте и ви указивали јесте ћутање. Наставници не пријављују насиље јер их је срамота и јер се плаше, директори ћуте како школа не би изашла на лош глас и да би сачували фотељу...

- Мој апел је да нико не ћути. А директори који прикривају насиље биће санкционисани. То треба да пријаве и наставници, родитељи, сви у просветном ланцу. Увешћемо нулту толеранцију на насиље. Не треба, међутим, гледати све црно-бело, има и добрих примера, за које се не зна, а који подразумевају одржавање радионица о вршњачком насиљу и разне врсте едукација које дају такав резулатат да деца која су у сукобу почну да се друже и постану пријатељи... Такође, ако су школе друга кућа, онда су породице прва кућа и родитељи морају да се позабаве својом децом. Не могу школе бити замена за породицу. Све потиче из куће, а ако сви заједно будемо посвећени овом проблему и резултати ће бити добри.

Један од главних захтева просветара је да добију статус службеног лица. Да ли ће им бити удовољено и да ли је то изводљиво?

- Нисам стекао утисак да су синдикати уједињени око тог захтева. Напротив. Постоји бојазан и код самих просветних радника да поред права такав статус носи и њихову потенцијалну кривично-правну одговорност уколико прекрше закон. Свакако, о свему, па и о томе, расправљаће Радна група.

Та решења треба да буду позната до 20. децембра. Које нове и конкретне мере можемо очекивати, с обзиром на то да и сада постоје прописи, који се, међутим, не поштују?

- Рад те групе смо орочили, како бисмо што пре добили резултат, па ће тако до краја првог полугодишта бити одлучено да ли треба измена неких закона или подзаконских аката. Један од предлога је да прописима забранимо уношење мобилних телефона у учионице.

Фото П. Милошевић

Да ли школе имају капацитете да ресоцијазацију? Да ли је могуће упослити више психолога, педагога, социјалних радника, што је и један од предлога Радне групе?

- Да, то је један од предлога, али то изискује више новца, тако да се приликом доношења одлуке мора укључити и Министарство финансија. Али, новац је мање важан у односу на добит коју би донело повећање броја стручног особља по школама. Настојаћемо да се то питање реши на најповољнији начин, јер сваки стручњак који може да превенира насиље добро је дошао.

Када је реч о високом образовању, ту је нерешено питање државне матуре. Факултети се оштро противе да државна матура буде једини услов за упис и траже прелазни период у коме би се одржавали и матура и пријемни испит. Хоће ли им Министарство изаћи у сусрет?

- У складу са Стратегијом образовања и законом није идеја да постоји прелазни период и паралелизам, јер тиме концепт државне матуре губи супстанцу. Разумем специфичности на којима инсистирају одређени факултети и биће сагледани, али наш државни интерес није да се то одлаже даље. Министарство ће обавити разговоре са деканима свих седам државних факултета на којима ћемо тражити решење. Крајње је време да факултети покажу пуну спремност за сарадњу, да доставе своје предлоге о томе како виде државну матуру. Без обзира на аутономију универзитета, факултети морају да схвате да су они недостајућа карика да би се државна матура увела. Ако схвате да смо на истом послу, онда ћемо се лако договорити. Суштина је у интересу 60.000 свршених средњошколаца и њиховом развоју и битисању у образовном систему Србије.

Фото П. Милошевић

Да ли ви остајете при томе да ће матура бити сигурно одржана 2024. године или постоји могућност да се због оваквих неспоразума поново одложи?

- Ја остајем само при томе да ћемо са деканима свих универзитета у Србији обавити разговоре који су очигледно потребни како бисмо разумели шта је чији задатак у овом послу од државног значаја и у интересу наших ученика.

Прошло је доста времена откако је најављено да ће национални уџбеници бити издавани у националном заводу за уџбенике. Да ли ће држава успети да оствари ову намеру? Ко то кочи?

- Драго ми је да је јавност веома заинтересована за ову тему, што само потврђује да је иницијатива председника била на месту. Уверен сам да је Нацрт измена и допуна Закона о уџбеницима који је урађен благовремено и који је послат на разматрање кабинетима како председника, тако и председнице Владе, практично рефлексија иницијалне идеје председника. На другој страни, постоје објективни и формални лимити имајући у виду да је либерализовањем тржишта уџбеника почетком 2000-их дозвољена тржишна утакмица која је недовољном бригом државе довела до девастирања државног завода за уџбенике који има фрагментарно мали удео на тржишту. Дакле, потребна је системска ревитализација завода, модеран менаџмент, уз снажну асистенцију државе и сагледавање потенцијалних формалних лимита у односу на заштиту конкуренције из перспективе осталих издавача, а спрам нашег законодавног оквира. Ми смо, у међувремену, остварили сарадњу са колегама из Републике Српске како бисмо припремили уџбенике од националног интереса са истоветним садржајем, спремили смо и обуке за наставнике, као и заједнички Приручник за наставнике са темама националног идентитета једног народа. Свакако да је то потез који може помоћи и већем поштовању свега сто се српским/националним може назвати, али и увезати нас још више са Републиком Српском да имамо исти наратив у школама и тако још више бранимо национални интерес.

Намера да се промене лекције у уџбеницима биологије које се тичу родног идентитета подигла је доста прашине. Неки оптужују ваш ресор да мења научне чињенице. Како ће убудуће изгледати уџбеници биологије, да ли ће градиво бити без "џендер" идеологије?

- Издавачи су доставили измене и од следеће школске године уџбеници за осми разред биће измењени у складу са мишљењем Националног просветног савета. Научна поставка није мењана, нити може бити, измене се односе на идеолошка и социолошка тумачења, и наравно да је струка била консултована у складу за законском процедуром.

Ружић у разговору са нашим уредницима и новинарима, Фото П. Милошевић

Да ли се слажете за захтевима лингвиста да се српском језику додели натпредметни статус? Друштво за српски језик и књижевност најавило је да ће до краја године поднети Министарству ову иницијативу, што не би било први пут.

- Наравно да се слажем да српски језик добије још виши статус уколико је могуће, нити је то било спорно и у једном моменту. Међутим, ради се о томе да је то питање око којег стручњаци морају да се окупе и договоре како да се то интегрише у наставни план и програм, без консеквенци по друге предмете, односно да не оптеретимо ђаке додатним часовима, јер сличне захтеве имају и наставници других предмета, односно њихова удружења.

Бриселски споразум захтева примену

Оптерећени смо и политичким проблемима, пре свега оним везаним за КиМ. Бриселски споразум је мртав вољом Куртија и ЕУ и сада је на столу Макронов и Шолцов папир у коме траже да пустимо КиМ у УН. Да ли је Србија увучена у замку?

- Бриселски споразум није стављен формално ад акта и док је тако, он је жив и захтева одговорност потписника али и примену. Јасан је став и одлука наших сународника са КиМ да се неће враћати у привремене институције док се не прекине десетогодишња агонија одбијања Приштине да се формира Заједница српских општина. Што се тиче још једног у низу предлога, одговорно је сагледати све тачке и детаље предлога, видети да ли постоји елементарни најмањи заједнички садржалац спрам нашег државног интереса, и не треба априори одбити, али исто тако ни прихватити предлог док се не примени Бриселски споразум на који су се све три стране обавезале.

Кадровско подмлађивање СПС

Очекујете ли подмлађивање СПС на конгресу 17. децембра и да ли ћете бити међу потпредседницима?

- Очекујем конгрес јединства, кадровског подмлађивања, споја младости и искуства, реформи, трасирања јасних праваца даљег политичког прегалаштва, неподељене подршке политички и економски снажној, социјално праведној, европски оријентисаној и војно неутралној Србији. Такође, очекујем неприкосновену победу председника Дачића, а он ће свакако спрам демократски испољене воље нашег чланства умети да направи прави избор предлога који су стигли са терена како би се устројило и будуће руководство за нови мандат.

Препоручујемо

Образовање

0 0

БУДУЋНОСТ РАЗВОЈА ЗЕМЉЕ: Министар Ружић у Пољопривередној школи у Футогу

02. 12. 2022. у 18:11

Друштво

3 1

"ЗА ДОСТОЈАНСТВО ПРОФЕСИЈЕ" У 47 ГРАДОВА СРБИЈЕ: Протестна шетња просветара поводом насиља у школи

01. 12. 2022. у 07:29

Друштво

3 1

ДАНАС ПРВА СЕДНИЦА РАДНЕ ГРУПЕ Ружић: Нове мере против насиља у школама до 20. децембра

29. 11. 2022. у 09:14

Друштво

2 0

ПРАЗНЕ КЛУПЕ У НЕКОЛИКО ШКОЛА: Ружић поручио - Вршњачко насиље не може да се реши штрајком

01. 12. 2022. у 12:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације