Политика

ПРИЧЕ ИЗ СКУПШТИНЕ: Писац био библиотекар парламента - правио записе о радовима, па приметио да "ниједно парче није донето из иностранства"

А. РОВЧАНИН

16. 02. 2023. у 17:00

МНОГО је непроцењивих записа генерацијама оставио књижевник, комедиограф, новинар и дипломата Бранислав Нушић, па су ови трагови "затрпали" још једну његову занимљиву улогу, а то је да је баш писац, који је најбоље описао шта власт може да уради човеку, последње године живота радио као библиотекар Народне скупштине.

ПРИЧЕ ИЗ СКУПШТИНЕ: Писац био библиотекар парламента - правио записе о радовима, па приметио да ниједно парче није донето из иностранства

Брига о богатој скупштинској библиотеци била му је последње радно место одакле је отишао у пензију и убрзо потом 1938. преминуо. У време док је био библиотекар (од 1929. године) свако јутро дочекивао је мајсторе који су тада још радили на здању, те бележио како им иду послови. Тада је између осталог прибележио:

- Завршни радови су изведени за суму од 30 милиона динара. Ту је урачуната и дрвенарија (има око три хиљаде комада намештаја), електричне инсталације, грејање... Сав употребљени материјал је узет од домаћих фирми и ниједно парче није донето из иностранства. Остаје још да се изведу декоративни радови и њихова израда ће бити поверена нашим уметницима. Цела зграда Скупштине оставља монументалан утисак. Она је оргомна, све је пространо, светло, укусно. Степеништа у мермеру, зидови у дрвету, гипсани плафони, масивни лустери, рељефни тапети... И мада је сваки део до крајности укусно и лепо израђен, ништа није у њој ни претерано скупо, ни упадљиво луксузно. Београд добија не само лепу грађевину, већ и зграду парламента, која је достојна величине и значаја данашње Југославије.

Весна Дујмовић Росић, руководилац Групе за едукацију и презентацију скупштинске баштине, каже за "Новости" да је "најзвучније име библиотеке Дома Народне скупштине, како је и сам себе називао 'вечити чувар', наш највећи комедиограф, познат по својим делима у којима је овековечио свакодневицу српског друштва".

POGLEDAJ GALERIJU

- Нушић се бавио и фотографијом. У листу "Политика" објавио је једну приповетку на фотографске теме. Колико је у време док је писао своја најзначајнија дела био оспораван, говори и чињеница да су га називали човеком поганог језика и још поганијег пера. Сем тога што је био државни службеник, управник Уметничког одсека Министарства за просвету, председник Удружења југословенских драмских аутора, члан Српске краљевске академије, српско друштво га памти и као библиотекара Народне скупштине. По природи веома знатижељан, иза себе је оставио велики број текстова који темељно сведоче о изградњи и уметничким вредностима Народне скупштине - говори нам Весна Дујмовић Росић.

Док је био библиотекар, писао је комедију "Власт" коју није завршио, па су многи редитељи дописивали крај и одређивали судбину зету Този који је постао министар, што је променило живот свима из његовог окружења.

УЧИО ПРИНЦИПА ДА ПУЦА

У ПЕРИОДУ 1909. и 1910. године постојала је библиотека одвојена од тадашње скупштинске зграде која се налазила на углу улица Краљице Марије и Милоша Великог, али у истом дворишту. Дужност библиотекара у то време вршио је тада студент права Драгиша Стојадиновић, касније учесник балканских ратова 1912-1913. и Првог светског рата, витез Карађорђеве звезде са мачевима, најбољи стрелац Европе 1908-1914, правник, политичар, народни посланик, фотограф и филмски сниматељ, шеф Кинематографске секције Врховне команде српске војске на Солунском фронту, човек који је овековечио повлачење преко Албаније. Он је, иначе, био ангажован да обучи двојицу младића из Босне да пуцају из револвера. Када је 28. јуна 1914. Гаврило Принцип у Сарајеву убио престолонаследника Фердинанда, Стојадиновић је схватио кога је учио да рукује пиштољем.

А, није само Нушић био библиотекар из реда виђених људи. У њој су радили и Драгиша Лапчевић, српски политичар, новинар и посланик, али и књижевник Драгутин Илић, рођени брат песника Војислава Илића.

POGLEDAJ GALERIJU

- Лапчевић је био пасионирани љубитељ историје. Пред крај живота, активно се бавио писањем, па је и изабран за председника Удружења новинара Србије. Причало се, по граду, да је био фантастичан говорник и да су га људи са великим задовољством слушали. Своје последње дане живота је провео као библиотекар Народне скупштине што му је била велика част, а он је говорио да је коначно међу својима, мислећи наравно на књиге - испричала нам је Весна Дујмовић Росић. - Илић је познат по првој научнофантастичној драми на свету - "После милијон година" (1889). Био је правник и политичар, али је бег тражио у драматургији и књижевности. После Првог светског рата постао је библиотекар Народне скупштине, у време када се градила зграда Дома Народне скупштине, па је у још незавршеној библиотеци прикупљао и слагао књиге по полицама. Сматрали су га великим романтиком, па су га често затицали до ситних сати са књигом у руци. Умро је 1926. године.

СРЕТЕЊСКИ УСТАВ И ХАТИШЕРИФ

ФОНД библиотеке садржи око 60.000 публикација на српском и страним језицима из области историје, политике, права, економије, статистике, социологије, филозофије, као и богату збирку приручника, енциклопедија, речника, лексикона. Поседује и веома вредну збирку руком писаних оригиналних стенографских бележака са заседања. Једна од највреднијих публикација у овој збирци је први српски Устав, чувен као Сретењски из 1835. године, и Устав Књажества Сербије из 1838, познатији као Султански хатишериф.

А, да се и библиотекари парламента из Народне скупштине у скорије доба, сећају својих претходника говори и потез Радмиле Стојановић која је недавно отишла у пензију и чување блага препустила другима. У полицама стоји "Аутобиографија" Бранислава Нушића коју је она пронашла у једној од антикварница и купила за библиотеку.

БОНУС ВИДЕО - ПРИЧЕ ИЗ СКУПШТИНЕ: Писац Бранислав Нушић био је библиотекар парламента

19. 12. 2022. у 19:04

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ЈЕЗИВА ПРЕТЊА МЕДВЕДЕВА: Уредници британског листа Тајмс су легитимна војна мета

Свет

0 3

ЈЕЗИВА ПРЕТЊА МЕДВЕДЕВА: Уредници британског листа "Тајмс" су легитимна војна мета

БИВШИ руски председник Дмитриј Медведев данас је означио уреднике британског листа "Тајмс" као "легитимну војну мету", реагујући на њихово писање о убиству руског генерала Игора Кирилова, пренели су британски медији.

19. 12. 2024. у 09:50

УТИЦАЈ ОРЕШНИКА НА ЛОНДОН: Руски амбасадор – Натерани су да заузму уравнотеженији став

Свет

0 7

УТИЦАЈ ОРЕШНИКА НА ЛОНДОН: Руски амбасадор – Натерани су да заузму уравнотеженији став

ЛАНСИРАЊЕ руске балистичке ракете средњег домета „орешник“ на територију Украјине натерало је Лондон да заузме уравнотеженији став по питању извођења напада оружјем дугог домета у дубину руске територије, изјавио је амбасадор Русије у Великој Британији Андреј Келин.

18. 12. 2024. у 17:25