ИСПЛИВАВА ИСТИНА О ЛАЖИРАНОМ ГЕНОЦИДУ: Црна Гора шаље у УН два амандмана, потврђује да ће гласати за текст резолуције

НАКОН најаве да ће Црна Гора у Генералној скупштини Уједињених нација подржати резолуцију о Сребреници којом се српском народу ставља жиг геноцида, у УН ће данас из званичне Подгорице стићи два амандмана на текст резолуције којима је предвиђено "индивидуализовање кривице, али и инсистирање на стриктном поштовању Дејтонског споразума".

Скупштина ЦГ

С обзиром на то да је одлука о подршци резолуцији изазвала очекивано бурне реакције, Црна Гора је овим покушала да "смири политичке напетости у региону" и направи додатни алиби за коначно дизање руке "за" на седници ГС УН.

Црногорска влада на телефонској седници у суботу увече усвојила је информацију о амандманима, а у којој се наводи да је одговорност за злочине искључиво индивидуална и да не може таргетирати народ или државе, и наложила Министарству спољних послова да ту одлуку проследи предлагачу.

Први амандман гласи: "Кривица за злочин геноцида је индивидуализована, те се не може приписати било којој етничкој, верској или другој групи или заједници у целини". У другом амандману се, како преноси црногорски јавни сервис, наводи: "Потврђујући неповредивост општег оквирног споразума за мир у БиХ у свим његовим одредбама".

Овим амандманима, како су рекли из Владе, спречава се свако потенцијално манипулисање на штету Србије и српског народа у смислу било каквих правних и политичких реперкусија и онемогућава се наратив, али и намера да се један народ прогласи геноцидним. Другим амандманом суштински се додатно афирмише постојање Српске у склопу Босне и Херцеговине, што је гарантовано Дејтонским споразумом, с обзиром на то да су се од појединих званичника могле чути изјаве усмерене против РС.

У међувремену, лидер Демократске народне партије Милан Кнежевић, који сматра да ће глас за резолуцију нанети непоправљиву штету српском и црногорском народу "уводећи нас у друштвено-политичку нестабилност и додатну поларизацију", јуче је обелоданио писмо Карла Бозоле, високог представника УН за време грађанског рата у БиХ. У њему Бозола под заклетвом открива нове чињенице и детаље који се односе на дешавања у Сребреници 1995. године и наводи да је велики број сахрањених у овом месту донет из других градова и села. Примерак ове изјаве упутио је премијеру Милојку Спајићу, председнику државе Јакову Милатовићу, председницима Србије и Републике Српске, Александру Вучићу и Милораду Додику.

- У Сребреници је по шумама страдало око 1.100 цивила муслимана, јер су били наоружани и одговарали су на нападе, али је било и оних који су као ненаоружани такође страдали, њих још око 250 око Сребренице за три године, а војника муслимана око 2.500 до 2.800 до краја рата. Сви остали сахрањени - донети су из других градова и села - стоји у писаној изјави Бозоле.

Високи представник УН за време рата у БиХ објашњава да овом изјавом жели да упозна ширу јавност са правим дешавањима у случају Сребренице, наводећи да је имао потпуни увид јер је у том периоду као делегат УН и Европске уније на нивоу Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Црне Горе, све време обилазио болнице и организовао добијање донација, као и збрињавање болесне деце и рањених за лечење у болницама ЕУ.

- Велики број деце збрињаван је уз сарадњу и надгледање Института за мајку и дете из Београда и Новог Сада, а исти пример односи се и за БиХ и Хрватску - тврди Бозола. - У тиму су били чувени доктори из ЕУ, са по три групе у три правца. Пошто добро говорим југословенски и познајем добро екс- Југославију, имао сам задатак да отворим процес размене заробљених лица. Обављање тог задатка носило је са собом и огроман ризик, јер су све стране, већином, убијале заробљенике. Пуне четири године у процесу обављања тога задатка бивао сам више пута заробљаван, али сам притом успео да извршим велики број размена заробљеника. Спасио сам и успео да их вратим у њихове земље, упутивши их Шираку, и два француска пилота, који су пали изнад Сарајева, а такође и једног америчког пилота, који је пао у близини Глине код Бихаћа. Пошто сам се кретао у свим зонама где су трајале офанзиве, од Сарајева до Книна, мене су контактирали сви команданти и генерали. Више пута сам се чуо око размене заробљеника са генералом Дудаковићем и генералом Ратком Младићем, као и са многим другим командантима и генералима који су ме познавали.

Бозола наводи да је више пута био у Сребреници и да је много српских цивила око овог града гинуло од руке Насера Орића у периоду од 1992. до 1994. године:

- Око Сребренице се гинуло и у заседама из приватних кућа. Срби су бивали огорчени због тога што управо генерал Младић није могао то да контролише. У разговору са њим, у присуству плавих шлемова (Холанђани), генерал Младић ми је казао да морам организовати повлачење цивила муслимана аутобусима према Зеници. Тражио је да ја лично будем присутан, јер није било човека са те територије а да није изгубио неког члана фамилије или читаву породицу. Јасно је какав притисак је Младић вршио око повлачења цивила муслимана, и надам се да је то сваком очигледно. Унпрофорци су му тим поводом захвалили и одговорили да командант Орић неће ни да нас прими, ни саслуша, и да се ту ништа не може учинити, па се ја питам зашто сада многи ћуте и не дају никакве изјаве, или зашто не предоче јавности своје тадашње забелешке.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације