МИНИСТАРКА ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ О ЛИТИЈУМУ: Све што ради мора бити у складу са законима и стандардима

Novosti online

25. 06. 2024. у 08:35

МИНИСТАРКА рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић говорила је у емисији "Фокус" на ТВ Б92 о литијуму.

МИНИСТАРКА ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ О ЛИТИЈУМУ: Све што ради мора бити у складу са законима и стандардима

Фото: Министарство рударства и енергетике

Министарка је истакла да Србијом круже дезинформације о литијуму, које, како каже, шире "полуполитичари или квазиеколози".

- Знате како, то се зове једноставно ширење панике и сејање страха и то је неодговорно јер о томе не говоре стручњаци, не говоре експерти, него говоре политичари или полуполитичари или квазиеколози. Ја мислим да не постоје немогући пројекти, постоје само лоша инжењерска решења. Значи, нама је циљ да у сваком пројекту, било да су у питању енергетика или рударство, сачувамо животну средину. Али не можете ништа да произведете у енергетском сектору а да нема никаквог утицаја на животну средину. Од термоблокова, хидроелектрана, гасних електрана, ветрогенератора, соларних електрана на крају, све то има неки утицај - рекла је Ђедовићева.

- Тако је исто и са рударством. Питање је како ћете се носити са тим утицајима, како ћете их адресирати и како ћете смањити ризике по животну средину. И у том смислу компанија Рио Тинто је самоиницијативно одређене студије о утицају на животну средину објавила баш да би се на одређене дезинформације ставила тачка. Јер смо слушали пуно и чули пуно дезинформација управо од људи којиима то није струка. Мислим да овде треба да причамо заиста са рударским експертима, геолошким стручњацима и да кажемо која су то могућа решења и да кроз јавну дебату дођемо до бољих техничких решења, до бољих инжењерских решења која ће потенцијално и коштати више, али и заштитити људе и околину - истакла је Ђедовићева.

Министарка истиче да је Србија део европских интеграција, и све што ради мора бити у складу, не само са нашим законима и стандардима, већ са стандардима Европске уније.

- Србија је део европских интеграција, и све што ради мора бити у складу, не само са нашим законима и стандардима, већ са стандардима Европске уније, који су веома стриктни, када причамо о заштити животне средине, а такође постоје међународни стандарди у рударству, који су све стриктнији ради стварања одрживог рударства. Без критичних минералних сировина нећемо се моћи развијати, пре свега када је у питању зелена енергија, обновљиви извори енергије и електрични аутомобили. А знамо да су једни и други предуслов да бисмо дошли до карбонске неутралности, а ту је тежња да се до 2050. године не ослањамо на фосилна горива, ни у саобраћају, ни у електричној енергији - рекла је Ђедовићева и додала:

- То је зелена енергија која подразумева и нуклеарну енергију. ЕУ јасно иде ка томе, они су изменили своје законе и обавезали се да 10 одсто критичних минералних сировина долази из ЕУ. Зато се покрећу рудници у земљама које су богате критичним минералним сировинама. То није само литијум, већ и борат, никл, цинк, бакар и много осталих минералних сировина. Србије се на сву срећу ослањала на рударство у својој историји као покретачу привредног раста и развоја. Мислим да то треба апсолутно и даље да радимо, наравно на одрживим основама, на основама одрживости када је рударство у питању, односно рударска инжењерска струка, а онда, наравно, и сва примена највиших еколошких стандарда. И мислим да једна аргументована дебата у том смислу заиста треба да се деси - рекла је министрака.

Истакла је да у јавности не треба износити паушалне информације о рудној ренти.

- Не треба износити информације које нису тачне. Рудна рента на минералне сировине у Србији је 5 а не 3 одсто. Ми не желимо да се у томе завршава корист за наше грађане, не бавимо се само екстракцијом већ желимо да заокружимо читаву производњу у Србији од сировине до финалног производа. То постижемо када је бакар у питању, ми катоде бакра производимо захваљујући новој топионици која је отворена, захваљујући којој су се смањиле емисије штетних гасова на нула дана у овој години. Добра инжењерска решења доводе до заштите животне средине и за то треба да се боримо када је сваки пројекат у питању, али и да имамо највеће економске користи које укључују порезе, више од 1.000 висококвалификованих радника, али пре свега да Србија учествује као стратешки партнер у компанијама које ће бити део ланаца вредности, од сировине до прераде, тако да је наш захтев да разговарамо о фабрици батерија и фабрици електричних аутомобила. Не базирамо се само на рудној ренти која представља најмању могућу корист, иако је она веома важна. Рудна рента у Србији износи 5 одсто укупних прихода компаније, односно 8 одсто када је у питању вредност концентрата и то је дупло више у односу на Аустралију, док је према подацима Светске банке у свету рудна рента за метале од 1 до 4 одсто прихода. Рудна рента је у Румунији 5 одсто, Хрватској 3 одсто, Мађарској 2 одсто, Турској 3 одсто и Северној Македонији 2 одсто, што значи да смо у упоредивом рангу са другим земаљама и да имамо једнаку или већу стопу рудне ренте. Наш циљ је свакако да мењамо Закон о рударству како бисмо још боље заштитили позицију наше земље и да бисмо имали још већу корист од природних ресурса и на томе већ радимо - рекла је министарка.

- Овде причамо о заокруживању ланца вредности у нашој земљи. То значи од рудног богатства до финалног производа, од литијума као сировине до производње електричних возила. У оквиру тога имате и процесни део, како долазите од руде до литијум-карбоната, онда до производње батерија и електричних возила - навела је министарка и додала:

- Када узмемо цео тај ланац вредности, корист за нашу економију, ми процењујемо, може ићи и до 18 одсто бруто домаћег производа. Постeпено циљамо да наш БДП буде 100 милијарди, 2027. године онда је 18 одсто значајна сума од чак 18 милијарди евра годишње - истакла је Ђедовићева.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за Билд о руским бомбама - Ово није могло да се замисли...

„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за "Билд" о руским бомбама - "Ово није могло да се замисли..."

НА ЗАПАДУ нису могли да верују да постоји тако масивна бомба као што је ФАБ-3000 коју су руске снаге недавно употребиле у Украјини, оцењује немачки новинар Јулијан Репке у репортажи за „Билд“.

22. 06. 2024. у 19:05

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА! Ово је најновији услов за Русе у вези Олимпијских игара Париз 2024