"ВУЧИЋ СТИЖЕ У МОСКВУ" Цео разговор Путина и патријарха Порфирија: Обојена револуција у Србији мора бити побеђена

У Москви је одржан значајан састанак између председника Руске Федерације Владимира Путина, Патријарха московског и целе Русије Кирила, патријарха Порфирија и митрополита бачког Иринеја Буловића. Састанак је протекао у атмосфери међусобног поверења и историјског пријатељства, уз снажно истицање заједничких вредности и потреба за духовним јединством православних народа.

Фото: Танјуг/Kremlin Pool Photo via AP

Владимир Путин: Ваша Светости!

Дозволите ми да вас срдачно поздравим у Москви, као и овде у овим одајама – овде влада посебна атмосфера. Веома нам је драго што вас видимо.

Знам да СПЦ даје значајан допринос јачању односа између наших народа, који традиционално одржавају најтоплије, најближе и најповерљивије савезничке односе.

Дозволите ми да вам честитам празник Светле Пасхе. То је наш заједнички свети празник.

Већ сам рекао да руско-српски односи увек имају посебан карактер, па тако и данас. То је, између осталог, зато што нас повезују снажни, дубоки, духовни заједнички корени.

Увек нам је драго да вас видимо. За 9. мај очекујемо председника Србије у Москви на свечаностима поводом Победе у Великом отаџбинском рату.

Знамо да ситуација на Балкану није једноставна, и позната су нам ваша настојања да ојачате позицију Србије, укључујући и значај Свесрпског сабора који сте одржали.

Увек нам је драго да вас видимо. Добродошли!

Патријарх Порфирије: Господине председниче, извините, рећи ћу неколико речи – не говорим тако добро руски, али све разумем. Владика Иринеј је такође са мном, он говори веома добро руски језик.

Хвала вам што сте нас примили и честитам вам Пасху. Христос васкрсе!

Надам се да је васкрсење наш пут и наша стварност, чињеница наше вере. То значи да је победа позната и да она зависи од Божје воље. На нама је да учинимо оно што је до нас.

Желео сам да вам захвалим за све што чините на нивоу вредности. Јер темељ вредности – без вредности, без идеологије – не идеологије у психолошком смислу, као што сте ви рекли, већ у суштини – немогуће је живети. Све зависи од вере: како верујемо, такав нам је и живот, наше речи итд.

Знате и сами сте рекли да су односи између наших цркава у прошлости увек били односи љубави и узајамне помоћи између Руске и Српске цркве. Мислим да је и данас тако… Зар не?

Патријарх Кирил: Тако је.

Патријарх Порфирије: Моји претходници – патријарси српске цркве – у прошлости су увек били повезани с патријарсима руске цркве. И мој претходник, Свети патријарх Иринеј, говорио је: треба нама Србима… Како је говорио?

Владика Иринеј: Говорио је да наш мали чамац, пловећи немирним морем, увек треба да буде везан за велики руски брод.

Патријарх Порфирије: Хтео сам да кажем да ми то осећамо и верујемо да је то истина.

Морам да кажем да ви то већ знате, али опет треба рећи: српски народ гледа на руски народ као на свој. Понекад се може чинити да је нада коју Срби полажу већа у Русију, у руску политику, него у сопствену. Можда је то парадокс.

Пре две недеље био сам у Јерусалиму и разговарао с јерусалимским патријархом, дуго смо причали. Није знао да ћу доћи у Москву. Када смо говорили о православљу на глобалном нивоу, рекао ми је: „Ми православни имамо један адут.“ Питао сам: „Који?“ Он ми је рекао: „Владимир Путин.“ Те речи говоре све.

Треба истаћи да смо вам захвални на вашој подршци и ставу у вези с Косовом и Републиком Српском, а наравно и Црном Гором – и тамо је наш народ, наша црква. Знате врло добро да без ваше подршке и подршке Кине, не знам шта би било с Косовом. За Пасху сам био тамо, служио сам патријаршку службу – то је престони град Српског Патријарха.

Молимо вас да останете на тој позицији и учините све што је могуће. Јер – независно од политике, независно од људи, од вести које имамо – без Косова и без Републике Српске, могу рећи, српски народ је без перспективе.

Наравно, имамо веома добре односе с председником, и он вам шаље поздраве и рекао ми је да ће 9. маја бити овде, без обзира на околности у Европи и другде.

Наш став у вези с Косовом, Републиком Српском и Црном Гором, сматрам и осећам да зависи и од става Руске државе, Руске Федерације на глобалном нивоу. Моја жеља, и жеља већине у нашој Цркви, јесте да у будућности, ако дође до новог геополитичког прегруписавања, будемо блиски том руском окружењу. У православном свету. О православљу смо разговарали с Вашом Светости – није лако. И код нас ових дана има револуције. Како се зове?

Владика Иринеј: Обојена.

Патријарх Порфирије: Обојена револуција – ви то знате. Надам се да ћемо то искушење превазићи, као што сте рекли. Јер знамо и осећамо да центри моћи са Запада не желе да се развија идентитет српског народа и његова култура.

Хвала вам на ономе што сте рекли, и дај Боже да вам подари снагу и мудрост. Наше молитве су увек с вама и надам се да ће вам Господ помоћи.

В. Путин: Ваша Светости, поменули сте идентитет. Тиме се црква уопште бави, а посебно РПЦ под руководством Светог патријарха Московског и целе Русије. Свети патријарх улаже много труда како би учврстио наше традиционалне вредности, наше духовне темеље. И увек када се сретнемо, сећамо се и говоримо о нашој православној браћи, и то је став светог патријарха. Уверен сам да о томе стално говори и у разговорима с вама. Ваша Светости.

Патријарх Кирил: Дубокопоштовани Владимире Владимировичу! Веома ми је драго што се овај сусрет одржао и што ће се догодити.

Од свих помесних православних цркава, српска је најближа руској цркви – по култури, по језику. Па и историјски гледано: наше земље никада нису ратовале једна против друге, а ако и јесу, било је то раме уз раме против других.

Та љубав према Русима, према руском народу и руској цркви органски је уткана у културу Србије, у српски народ. Зато су нам то најближи пријатељи, наша браћа – и по духу и по животној филозофији. То има огроман значај: и када заједнички расправљамо о проблемима и када се сусрећемо на међупоместним православним скуповима. српска црква нам је најближа. То не говорим само зато што данас овде седи патријарх српски, већ зато што је заиста тако.

Ако погледамо историју, српски народ и српска црква никада нису издали Русију.

Неке словенске земље, да их не помињем, под утицајем моћних милитаристичких западних сила, привремено су мењале оријентацију, па се потом кајале, али су мењале. Срби никада нису мењали. Та љубав према Русији, да тако кажем, можда је чак и генетски усађена у српски народ.

Све то се снажно огледа и у међуцрквеним односима. Увек смо истомишљеници. И када се на међуправославним форумима јаве расправе, увек осећамо подршку српске цркве.

И наравно, желео бих да истакнем још нешто: Срби су, наравно, западније од нас – тако је Господ уредио. То је црква која се суочава директно са Западом, од кога се вероватно може примити и јесте се примило много корисног у науци и култури.

Али оно што се данас дешава с људским моралом и етиком на Западу – рећи ћу то отворено, зашто да се стидимо – то је ђаволска работа.

Патријарх Порфирије: Да.

Патријарх Кирил: Зашто ђаволска? Јер је циљ ђавола да човек изгуби разлику између добра и зла. Тога више нема. Постоји само "алтернатива понашања". Црква каже: тако се не сме поступати. И Божија реч каже: тако се не сме. А савремена секуларна култура каже: зашто да не, човек је слободан да поступа како жели – то је једноставно слобода избора. Овакав приступ уништава моралне основе људског постојања, а то може довести до страшних цивилизацијских катастрофа. Јер када се наруши интегритет људске личности, све се потом руши. РПЦ, као што знате, стоји на тим позицијама и брани их на међународним форумима. Али и нама су потребни такви добри савезници.

Од свих помесних православних цркава – не говорим то зато што је Свети патријарх данас овде, већ из сопственог искуства – српска црква је увек с нама. А Србија је та земља која никада није издала Русију. Нећу помињати друге словенске земље које су, под утицајем политичких и војних сила, привремено изгубиле добре односе с Русијом. Србија је увек остајала с нама. Зато се данас посебно радујем овом сусрету.

Људи који су данас овде, за овим столом – и Владика Антоније и Владика Иринеј – заиста су духовне вође свог народа. И знам колико су искрена њихова осећања према Русији и према вама лично. Зато је за мене данашњи догађај и емоционално веома узвишен – то што смо се сви срели. Надам се да ће из тога проистећи и добри резултати у развоју односа између руске и српске цркве, као и између Србије и Русије.

В. Путин: Ваша Светости, поменули сте оно што се дешава западно од нас. Добро знамо и сви смо били сведоци вашег сусрета с папом римским, који је у ове пасхалне дане напустио овај свет. Мислим да то такође показује да и на Западу још постоје људи, духовне снаге, које теже обнављању односа и духовном препороду.

Патријарх Кирил: Потпуно тачно.

В. Путин: Западна култура – шта год ко рекао – заснива се на хришћанским темељима.

Патријарх Кирил: Веома сте исправно поменули покојног папу. Био је човек чврстих ставова и уверења, упркос великом притиску који је на њега вршен – укључујући и покушаје да се охладе односи с руском црквом.

Сада је у другом свету, па могу слободно да га цитирам без његовог одобрења. Када су га веома притискали – опростите на изразу – рекао је само кратку реченицу: „Не завађајте ме с Кирилом.“ Окренуо се и отишао.

Притисак су вршили његови најближи сарадници: да треба променити курс, да то није прихватљиво – јер је повезано с руском политиком.

Та реченица – „Не завађајте ме с Кирилом“ – стално ми је била у свести док је био жив. Односи су били добри. Сада га је Господ позвао у други свет, али успомене на њега остају најлепше – и у погледу односа према Русији, и према руској цркви.

В. Путин: И код мене. Виђали смо се више пута. Он је, сасвим очигледно – могу то да тврдим – имао искрена и добра осећања према Русији. Имајући у виду његово латиноамеричко порекло и расположење већине грађана латиноамеричких земаља, сигуран сам да је и он то осећао и градио односе с Русијом у веома добронамерном духу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације