СРБОМРЗАЧКА ХРВАТСКА ПРОПАГАНДА И РАСИСТИЧКА ПОЛИТИКА НА ЈЕДНОМ МЕСТУ: Какав је монструозан модел створила Јелена Ступљанин?

СРПСКИ аутошовинизам је болест својствена малограђанском слоју набеђене културне квазиелите, која народ којем припада дели по пореклу, економском статусу и пребивалишту. Међу српским аутошовинистима највидљивији су били предводници НВО сектора, Наташа Кандић, Соња Бисерко, Соња Лихт и други. Ипак, најпрепознатљивији у јавности су припадници глумачке касте, проглашени за иконе од стране својих следбеника.

Фото: Принтскрин

Оно што је некада била Мирјана Карановић, а што су наследили Никола Којо и Драган Бјелогрлић, данас је Јелена Ступљанин, најбољи ђак својих аутошовинистичких идеолошких родитеља. Ипак, Ступљанин је ову болесну идеологију успела и да надогради неонацистичким расизмом, што ће тек бити предмет изучавања.

Неталентована и омражена у самој секти као превише екстремна, Ступљанин се није истакла ни по једној улози у филмовима и серијама, већ искључиво по политичким ставовима, који су, благо речено, скандалозни.

Згражавање јавности изазвали су њени наступи на протестима блокадера терориста, где је видно под утицајем недозвољених супстанци провоцирала полицију, изводила „чудне“ покрете и нескривено позивала на насиље.

Ступљанин се истакла изјавама да су на платоу испред Скупштине окупљени „демони“, тј. бића која нису људи. Дехуманизујући уставобранитеље, који су били окупљени у кампу испред Парламента и попут 300 Леонидиних Спартанаца бранили државу од разуларене руље, она је практично прогласила, попут усташа, да су заштитници државе у кампу - изван закона и да свако ко пожели, с друге стране ограде, може да их ликвидира без последица. Исто то су 1941. године прогласили Анте Павелић, Миле Будак и Славко Кватерник, након чега је почињен један од најстрашнијих геноцида у историји људског рода.

У том усташком геноциду страдали су Срби, народ којем, на папиру, припада и Јелена Ступљанин. Превасходно то су били Срби са територије српске Крајине и из српске Босне, а посебно мученичке Херцеговине.

У свом лудилу какво није виђено често, чак ни од најгорих аутошовиниста, Јелена Ступљанин се острвила управо на потомке страдалих српских мученика у усташкој НДХ. Попут својих пријатеља и ментора, медијског касапина Зорана Кесића и предводника глумаца блокадера Драгана Бјелогрлића, највећа кост у грлу јој је Република Српска.

У делиријуму какав је својствен уживаоцима наркотика који упражњавају сатанистичке ритуале, Ступљанин је бљувала отров по њима називајући их плаћеницима, а посебно истичући да су из „друге државе“.

Иако је у темеље Српске уграђено 26.000 српских живота из 62 бригаде јуначке Војске Републике Српске, глумачка секта намерно, са циљем, истиче да се ради о „другој држави“. Не раде они то из незнања, већ с намером да оживе идеологију „тамнице народа“, Аустроугарске. Наиме, Беч је смислио и вековима спроводио перфидну политику поделе српског народа по регионалним границама стварајући посебне идентитете. Знајући да је јединствен српски народ озбиљан противник, Аустроугарска је, преко својих сателита, инсистирала на посебностима Срба из Босне, Херцеговине, Црне Горе, Војводине и других делова у односу на њихове сународнике. Ову политику касније је преузео Загреб, а данас је на терену спроводе домаћи аутошовинисти.

У заносу националног препорода и ослобођења под вождом Карађорђем и Милошем Великим, Босна и Херцеговина су требале да буду срце Србије, земље српског народа и свих оних који са њима желе да живе у миру.

На путу тој идеји увек је стајала Аустроугарска. И пре „Србождера“ Бењамина Калаја, па чак и пре 1878. године када је БиХ окупирана од стране Беча, многи царски србождери су кидисали на Босну, знајући да је кичма српског народа, без које ни Србија није цела.

Добро је то знао и споменути Анте Павелић, који је преузео политику Аустро-угарске, проглашавајући Босну за митско срце тзв. НДХ. Босанске муслимане он је прозвао „хрватским цвијећем“, знајући да је најважније да Босна никада не буде српска. Томе су га учили Анте Старчевић и Јосип Франк, најбољи ученици Беча и зачетници усташког покрета.

Настављајући све ове политике, аутошовинисти из отцепљеног квазиелитистичког „круга двојке исконски мрзе Републику Српску, чак и више од саме Србије. Ступљанин није измислила ту мржњу, она је само најдоследније спроводи.

У једној од објава на друштвеним мрежама у сусрет локалним изборима, Ступљанин је написала да „док хапсе наше бошњачке студенте, Босанци из вајне ’републике српске’ јуче нападају наше студенте у Аранђеловцу и краду наше гласове овде у Србији“.

Свако ко размисли добро о ономе што је написала, схватиће да је посебно важна употреба термина „наши“. Подела на „наше“ и „њихове“ својствена је нацистима и фашистима, па и комунистима, уопште припадницима тоталитаристичких режима, најјаче је оружје пропаганде, а посебно делотворно на послу разбијања српског народа.

На исти начин су, припадници исте аутошовинистичке расистичке секте, за катастрофалан пораз на локалним изборима у Београду оптужили „Босанце“, иако се одмах видело да се ради о обичној лажи.

Све одреда крупне и масне лажи, Ступљанин је зачинила кључном реченицом, која свакоме ко уме да чита, разјашњава о каквом се аутошовинизму и расизму ради: „Сто пута су више моји сви муслимани из Новог Пазара, него Ћацији из Бања Луке“.

Ни ова, јасна порука, није настала у моменту беса. Штавише, онај ко наступе Јелене Ступљанин прати дуже време, могао је да види потпуно исте поруке. Дуготрајни покушаји блокадера терориста, инспирисаних србомрсцима попут Ступљанин, да вештачки изазову међунационалне тензије Срба и новопазарских Бошњака, остали су без успеха због мудре политике српског руководства.

За разумевање онога што раде Ступљанин и њени идеолошки саборци, најважније је да се сетимо да са највишег места, од стране председника Александра Вучића, за годину и по дана нисмо чули ниједан позив на непријатељство са Бошњацима.

Фото: Принтскрин Н1

Неонацистички расизам уперен против избеглица и економских миграната

Када то знамо, важно је да се позабавимо порукама које је Ступљанин послала једном приликом о својим колегама из Републике Српске.

- Продукције почињу да запошљавају глумце из других држава, посебно из Босне и Херцеговине, односно Републике Српске или Црне Горе, и ти глумци и други филмски радници прихвате те послове за углавном мање пара од људи који овде живе и раде - рекла је Ступљанин и открила да је покретач свега новац, као и увек.

С обзиром на мањак талента и очит недостатак образовања, она је кивна на глумце из Републике Српске који глуме у филмовима и серијама у Србији, а притом нису део лудачког блокадерско-терористичког покрета. Чињеница да се, знајући која је цена слободе, а ценећи прилику коју им даје њихова Србија, нису окренули против своје матице, свима им је, у глави Јелене Ступљанин, прописана смртна казна. Ступљанин у буквалном смислу говори о списковима сопствених колега, чија судбина се зна, након што она и њени идеолошки истомишљеници зајашу за врат наше земље.

Штавише, велико је питање и да ли је Јелена Ступљанин отворени расиста. Наиме, њена мржња према Србима је очито ирационална и инспирисана аутошовинистима који су на сцени 30 година. Међутим, прича о „странцима који долазе да нам отму послове“, је екстремистичка, расистичка максима, популарна у Немачкој, Аустрији, САД, у свим развијеним економија западног света где постоји велики прилив избеглица, тј. економских миграната.

У нашем случају, тј. случају Јелене Ступљанин, очити аутошовинизам се преплиће са идејама расизма, што ствара монструозне идеје самомржње и сатанистичког порива за самоуништењем, тј. уништењем сопственог народа.

Такође, називајући сопствене колеге плаћеницима, никада није подигла глас против Феђе Штукана, који долази из друге државе (у буквалном смислу – јер је из Федерације БиХ) у Србију да од колега глумаца „узима хлеб из уста“. Штавише, тај „плаћеник“ није само обичан глумац. Он је сам признао да је током рата у Сарајеву био снајпериста, а добро је познато колико је српских жена и деце убијено баш снајперским хицима. Обуку за снајперисту је прошао на Велешићима, у кампу муџахедина, крволочних исламистичких главосеча. Након обуке је распоређен у 2. брдску бригаду тзв. Армије БиХ, која је четири године терорисала Србе у Српском Сарајеву.

За Јелену Ступљанин „плаћеник“ није ни Емир Хаџихафизбеговић, доследни члан екстремистичке Странке демократске акције (СДА) зликовца Алије Изетбеговића, забављач муџахедина, који је највећи новац у животу зарадио управо у Србији. Његове поруке о кривици Срба за рат, о тзв. геноциду у Сребреници, Јелена Ступљанин не осуђује. Штавише, она управо дели те исте ставове са овом циркуском мечком исламистичког Сарајева.

Препоручујемо

Друштво

0 8

СТРАХУЈЕМО ДА ЈЕ УРАНИЈУМ И У КРВИ НАШЕ ДЕЦЕ: Како нас НАТО још убија - Потресна исповест Миленковића из Великих Црљена

26. 03. 2026. у 07:00

Колумне

0 6

КОМЕНТАР: Ђилас у дворцу Луја Шеснаестог

26. 03. 2026. у 07:00

Политика

0 7

АУТОШОВИНИЗАМ КАРАНОВИЋЕВЕ ДОСТИГАО ВРХУНАЦ: НАТО је морао да нас бомбардује да би нас зауставио

25. 03. 2026. у 13:41

Друштво

0 7

"МИЛОСРДНИ АНЂЕО" КРИВ ЗА ЧАК 70.000 ОБОЛЕЛИХ И 40.000 УМРЛИХ:Обимно истраживање, услед учесталих релативизација односа уранијум - карцином

25. 03. 2026. у 06:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације