Три деценије од егзодуса Срба из Западне Славоније: "Бљесак" – некажњени злочин и увертира у "Олују"

Драган Радојчин
Драган Радојчин

01. 05. 2026. у 19:23

ДАНАС се навршава тачно тридесет и једна година откако су у рано јутро, 1. маја 1995. године, артиљеријски плотуни хрватске војске прекинули тишину у Западној Славонији.

Три деценије од егзодуса Срба из Западне Славоније: Бљесак – некажњени злочин и увертира у Олују

Фото: Mykhailo Polenok / Panthermedia / Profimedia

Операција „Бљесак“, којом је Загреб брутално погазио споразум о прекиду ватре, остаје уписана у историји као један од најстрашнијих примера етничког чишћења, али и као срамна мрља на образу међународне заједнице која је немо посматрала страдање српског народа у зони под заштитом УНПРОФОР - а.

Као и сваке године, трагични јубилеј обележен је молитвено и достојанствено. У цркви Светог Марка у Београду, као и у Градишки, у Републици Српској, данас је служен парастос жртвама. Преживели, потомци страдалих и бројни грађани окупили су се да упале свеће за душе оних чији је једини грех био што су желели да остану на својим огњиштима.

Крвави мајски празници

Напад је почео у 5.30 часова силовитим ударима на српске положаје и насеља од Пакраца до Јасеновца. Око 16.000 припадника хрватских снага кренуло је на знатно малобројније браниоце и цивилно становништво. За свега 36 сати, простор Западне Славоније, који је био под заштитом мировних снага Уједињених нација, постао је поприште свирепих убистава.

Док су километарске колоне трактора и избеглица покушавале да пређу „мост спаса“ ка Градишки, хрватска авијација и артиљерија нису имале милости. Снимци гранатирања немоћних цивила на путу ка Окучанима и савском мосту и данас болно сведоче о намери да се српски народ не само порази, већ и трајно уклони са својих вековних простора.

Генерална проба за „Олују“

Историчари и војни аналитичари данас, са временским одмаком од три деценије, на „Бљесак“ гледају као на прецизно осмишљену „генералну пробу“ за оно што ће уследити свега три месеца касније. Модел је био идентичан: муњевит напад, прећутна сагласност великих сила, бруталност према цивилима и агресивна медијска пропаганда која је жртве перфидно претварала у агресоре.

„Бљесак“ је до краја оголио чињеницу да тадашње хрватско руководство, предвођено Фрањом Туђманом, није желело мирно решење, већ искључиво Хрватску без Срба. Пад Западне Славоније био је трагично предсказање августовског погрома, чиме је отворен пут за највеће етничко чишћење на тлу Европе након Другог светског рата.

Злочин без казне

Оно што породице жртава највише боли, поред губитка најмилијих, јесте поражавајућа чињеница да за свирепе злочине у операцији „Бљесак“ нико није адекватно одговарао пред лицем правде. Хашки трибунал никада није подигао оптужницу за ову конкретну акцију, истрајно игноришући бројне доказе о гранатирању избегличких колона, убиствима заробљеника и цивила на кућном прагу.

Док хрватско правосуђе деценијама држи у фиокама пријаве против актера ове операције, у Загребу се 1. мај слави уз војне почасти и тријумфализам. Сваког пролећа, док преживели пале свеће за своје мртве, хрватска државна прослава изнова просипа со на никада зацељене ране прогнаног српског народа.

 Култура сећања као последња одбрана

Данас, док тишину Београда и Градишке прекидају звуци посмртних звона, подсећамо да Западна Славонија није само географски појам, већ вечни симбол српског страдања и светске неправде. Неговање културе сећања на „Бљесак“ није само наша морална обавеза према невиним жртвама, већ и последња брана пред свеприсутним покушајима ревизије историје. Докле год се пуна истина не призна, а џелати не именују, крваве ране из маја 1995. године остаће отворене да боле и опомињу.

БОНУС ВИДЕО : Пумпа се из Хрватске, паметном доста!

„Бљесак “ у чињеницама

Време трајања: 1. и 2. мај 1995. године (главне војне операције трајале су око 31–36 сати).
Снага нападача: Око 16.000 припадника хрватске војске и полиције.
Снага бранилаца: Око 4.000 припадника 18. корпуса Српске војске Крајине.
Жртве: Према подацима „Веритаса“, убијено је или нестало 283 Срба.
Цивилне жртве: Међу страдалима је 114 цивила, од чега 56 или 57 жена и осморо деце млађе од 14 година (поједини извори наводе и деветоро).
Егзодус: Протерано је најмање 15.000 Срба из Западне Славоније.
Статус територије: Област је била под званичном заштитом УН (УНПРОФОР, Сектор Запад).
Заробљеници: Око 1.450 Срба је заробљено и одведено у логоре и затворе у Бјеловару, Вараждину, Вировитици, Новој Градишки и Славонској Пожеги.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Трампу стигле најгоре могуће вести: Није добро по америчког председника

Трампу стигле најгоре могуће вести: Није добро по америчког председника

Подршка америчком председнику Доналду Трампу пала је на најнижи ниво у његовом тренутном мандату, а Американци су све више незадовољни његовим поступањем са трошковима живота и ратом са Ираном, показују резултати нове анкете Ипсоса.

28. 04. 2026. у 20:51

Коментари (0)

Русија је згрожена! Не може да верује шта су урадили Турци (ВИДЕО)