ХРВАТИ ЗАБРИНУТИ ЗБОГ УБРЗАНОГ РАСТА СРПСКЕ ЕКОНОМИЈЕ Вучићева Србија постаје огроман проблем

ХРВАТСКА економија ушла је у период озбиљних проблема, а досадашња слика о снажном расту животног стандарда почела је да се распада под притиском инфлације, растућег буџетског дефицита и новог повећања јавног дуга, признаје загребачки „Јутарњи лист” у опширној анализи најновијих података Евростата.

Foto: Printskrin

У тексту објављеном под насловом „Евростат је разоткрио стварно стање: Хрватска има проблем”, хрватски лист констатује да је период снажног раста реалних плата завршен, док истовремено забрињавајуће расту задуженост државе и мањак у јавним финансијама.

„Лака времена су прошлост”, закључује аутор анализе, описујући економску ситуацију у Хрватској народним изрекама „имали па немали” и „појео вук магарца”.

Посебан проблем представља чињеница да плате хрватских грађана номинално расту, али да највећи део тог повећања поједе раст цена. Просечна нето зарада у мају износила је 1.552 евра и била је седам одсто већа него годину дана раније, али је њен реални раст, када се одузме инфлација, износио свега 1,7 одсто.

Само шест месеци раније реални раст плата у Хрватској износио је 5,7 одсто, што показује да се побољшање куповне моћи грађана готово истопило. Хрватски лист оцењује да би такво кретање већ током јесени могло да произведе раст незадовољства и егзистенцијалне несигурности међу становништвом.

Додатну забринутост изазивају подаци из индустрије.

Индустријска производња у Хрватској пала је у априлу 2,1 одсто у односу на исти месец претходне године, а у мају још 1,1 одсто. Истовремено је број запослених у индустрији смањен за чак 5,2 одсто.

Знаке замора, како се наводи, показује и туризам, друга кључна полуга хрватске привреде, док слабљење извоза додатно сужава простор из којег су протеклих година финансирани раст плата, пензија и јавне потрошње.

Становање је постало готово недоступно великом делу младих. Цене некретнина у првом кварталу биле су 14,3 одсто више него годину дана раније, што је готово три пута већи раст од просека Европске уније. Староградња је поскупела 16,1 одсто, иако је број продатих станова и кућа истовремено пао 42 одсто.

Таква комбинација све виших цена и драматично мањег броја трансакција показује да се тржиште некретнина практично замрзло. Грађани са просечним примањима, а посебно млади без породичне имовине, све теже могу да обезбеде кров над главом, што додатно продубљује социјалне и генерацијске разлике.

Истовремено, најновији Евростатови подаци показују да је хрватски буџетски дефицит у првом кварталу 2026. године износио 3,4 одсто БДП-а. Исти ниво дефицита забележен је и у последњем тромесечју прошле године, док је само годину дана раније био осетно нижи.

За државу која се суочава са растом трошкова одбране, старењем становништва и све већим социјалним очекивањима, дефицит већи од три одсто значи да је простор за нова повећања плата, пензија и друге мере подршке све ужи.

Још неповољнија кретања забележена су код јавног дуга. Хрватски дуг је од краја 2025. до краја првог квартала 2026. повећан са 52,37 на 55,22 милијарде евра.

Његов удео у БДП-у за само три месеца скочио је са 56,3 на 58,4 одсто, односно за 2,1 процентни поен. Хрватска је тиме била међу земљама Европске уније са највећим кварталним растом задужености.

Ови подаци добијају посебну тежину када се упореде са кретањима у Србији. Јавни дуг опште државе Србије на крају марта 2026. износио је 42,1 одсто БДП-а, што је чак 16,3 процентна поена мање него у Хрватској.

Србија је, дакле, и поред великог инвестиционог циклуса, изградње путева, железница и друге инфраструктуре, задржала знатно повољнију позицију када је реч о односу јавног дуга и величине економије. Министарство финансија Србије наводи да је после спроведене фискалне консолидације преокренута путања раста задужености и да је удео јавног дуга последњих година наставио да опада.

Разлика је још израженија код реалног кретања зарада. Просечна нето плата у Србији у првом кварталу 2026. износила је 118.736 динара и била је реално 8,8 одсто већа него у истом периоду претходне године.

У марту је просечна нето зарада достигла 121.650 динара, односно око 1.036 евра, уз реални годишњи раст од 9,5 одсто. У Хрватској је, насупрот томе, реални раст мајске плате успорио на свега 1,7 одсто.

Периоди посматрања и статистичке методологије нису потпуно исти, а просечна зарада у Хрватској и даље је номинално виша. Ипак, разлика у динамици јасно показује да се животни стандард у Србији тренутно побољшава знатно бржим темпом.

Управо у том светлу додатни значај добија и однос Загреба према европском путу Србије. Хрватска је почетком јула била међу осам чланица Европске уније које су се успротивиле отварању преосталих поглавља у Кластеру три, који се односи на конкурентност и инклузивни раст српске економије.

Економски показатељи сами по себи не могу доказати политичке мотиве хрватске владе, али је све теже занемарити чињеницу да би даљи убрзани развој Србије и њено приближавање Европској унији учинили поређење две суседне земље знатно непријатнијим за Загреб.

Хрватска је чланица Европске уније, еврозоне и шенгенског простора, али јој ни та институционална предност није обезбедила решење за високу инфлацију, све недоступније станове, слабљење индустрије, раст дефицита и поновно повећање јавног дуга.

Србија је, са друге стране, у периоду власти Александра Вучића успела да смањи удео јавног дуга, повећа зараде и покрене највећи инфраструктурни циклус у новијој историји. Због тога поређење више није једносмерно нити се може свести на формално чланство у Европској унији.

Најновија анализа хрватског листа показује да је досадашњи економски модел Загреба дошао до својих граница. Плате више не могу да прате цене, јавна потрошња повећава дефицит, дуг поново расте, а главни извори прихода, индустрија и туризам, показују знаке слабости.

Како је то сажео сам „Јутарњи лист” – Хрватска има проблем, а времена у којима је новац лако стизао и прикривао слабости привреде очигледно су завршена.

БОНУС ВИДЕО:

Хрвати пуцају од муке због Вучића и независне политике коју води

Препоручујемо

Политика

0 26

ВУЧИЋ ДАНАС СА БАБИШЕМ: Ово је детаљан план активности председника Србије и премијера Чешке

23. 07. 2026. у 07:47

Политика

0 36

УЗ ДОМАЋИНСКУ ТРПЕЗУ ДО ЈОШ ЧВРШЋИХ ВЕЗА: Председник Вучић приредио вечеру Андреју Бабишу у част (ВИДЕО)

22. 07. 2026. у 20:28

Политика

0 31

ВУЧИЋ УГОСТИО БАБИША: Разговор о унапређењу односа Србије и Чешке

22. 07. 2026. у 20:07

Политика

0 33

ЈОШ ЈЕДНА ПОТВРДА ЗНАЧАЈА СРБИЈЕ КАО ПОУЗДАНОГ ПАРТНЕРА: Вучић се огласио након састанка са представницима ЕБРД

22. 07. 2026. у 11:12

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације