КАКО ЈЕ НАСТАЈАО УСТАВ ИЗ 1974. ГОДИНЕ: Југославија није била класична федерација, али ни конфедерација
Кризу која је захватила југословенску федерацију почетком седамдесетих година партијски врх је покушао да разреши на више начина - новим уставним реформама, укидањем паралелизма аутократске власти и демократских тенденција, "појачавањем" водеће друштвене улоге СКЈ, разрачунавањем са националистичким покретом у Загребу, гушењем демократског покрета у Београду, "конзервирањем" анахроних политичких концепција.

Новости
На питању уставно-правног обликовања државе ломили су се бројни политички фронтови. Од исхода сукоба зависило је у ком правцу ће кренути будући развој југословенске државе.
Крајем 1970. покренут је у Савезној скупштини поступак за промену Устава СФРЈ. Том формалном чину претходиле су дуге припреме. О променама Устава размишљало се претходних неколико година, што је подтепено остваривано групом амндмана на Устав из 1963. године.
Општа атмосфера и дух створен тих година кулминираће Уставом из 1974. који је најдиректније угрозио југословенску државу и генерирао готово све у државну кризу. Прва последица примене највишег правног акта је била осам различитих његових тумачења.
Републичке елите су у својим рукама концентрисале све елемената државности. На делу је био "ратоборни федерализам" у ком је моћ вета пружала могућност свакој федералној јединици да блокира сваку идеју од општег југословенског значаја.
Републике и покрајине су се почеле понашати као суверене државе ("друштвено-политичке заједнице") које саме дефинишу и остварују своје националне интересе. Економске неравномерности и друштвене неуједначености порађале су политичке сукобе и кризу у функционисању Федерације. Процеси демократизације друштва перманентно су спутавани природом аутократске власти и немогућношћу бољшевичког бића СКЈ да реформише себе. Нови Устав је спутао процесе интеграције и односе у држави свео се на личну власт Јосипа Броза и групе политичара око њега.
Препоручујемо

СРБИЈА ПОСТАЈЕ ДЕЖУРНИ КРИВАЦ: Како је један мали народ са Балкана угрозио америчке националне интересе
11. 08. 2020. у 09:57 >> 09:57

ПУТИН ИМА ПРЕДЛОГ ЗА КРАЈ РАТА, ПОДРЖАВА ГА И АМЕРИКА! Огласио се Лукашенко после састанка са руским председником
БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је после данашњег састанка са руским лидером Владимиром Путином у Москви да ће Кремљ ускоро изаћи са „врло добрим предлогом“ за окончање рата у Украјини, који, како тврди, у великој мери подржавају и Сједињене Државе.
26. 09. 2025. у 20:19

РУСИ НАПАЛИ СЕВЕРНО ОД КИЈЕВА: Десетине хиљада људи без струје и воде, Украјинци бесни због недостатка одбране
РУСКИ дронови гађали су у четвртак, 25. септембра, кључну инфраструктуру у градовима Чернигов и Нижин на северу Украјине, оставивши десетине хиљада становника без струје и воде.
25. 09. 2025. у 16:56

"ПОЧИВАЈ У МИРУ" Бајић се опростио од драгог колеге: "Нека ти је вечна слава"
ГЛУМАЦ, редитељ и професор глуме Енвер Петровци преминуо је у 72. години, 22. септембра.
27. 09. 2025. у 09:35
Коментари (6)