КАКО ЈЕ НАСТАЈАО УСТАВ ИЗ 1974. ГОДИНЕ: Југославија није била класична федерација, али ни конфедерација
Кризу која је захватила југословенску федерацију почетком седамдесетих година партијски врх је покушао да разреши на више начина - новим уставним реформама, укидањем паралелизма аутократске власти и демократских тенденција, "појачавањем" водеће друштвене улоге СКЈ, разрачунавањем са националистичким покретом у Загребу, гушењем демократског покрета у Београду, "конзервирањем" анахроних политичких концепција.
На питању уставно-правног обликовања државе ломили су се бројни политички фронтови. Од исхода сукоба зависило је у ком правцу ће кренути будући развој југословенске државе.
Крајем 1970. покренут је у Савезној скупштини поступак за промену Устава СФРЈ. Том формалном чину претходиле су дуге припреме. О променама Устава размишљало се претходних неколико година, што је подтепено остваривано групом амндмана на Устав из 1963. године.
Општа атмосфера и дух створен тих година кулминираће Уставом из 1974. који је најдиректније угрозио југословенску државу и генерирао готово све у државну кризу. Прва последица примене највишег правног акта је била осам различитих његових тумачења.
Републичке елите су у својим рукама концентрисале све елемената државности. На делу је био "ратоборни федерализам" у ком је моћ вета пружала могућност свакој федералној јединици да блокира сваку идеју од општег југословенског значаја.
Републике и покрајине су се почеле понашати као суверене државе ("друштвено-политичке заједнице") које саме дефинишу и остварују своје националне интересе. Економске неравномерности и друштвене неуједначености порађале су политичке сукобе и кризу у функционисању Федерације. Процеси демократизације друштва перманентно су спутавани природом аутократске власти и немогућношћу бољшевичког бића СКЈ да реформише себе. Нови Устав је спутао процесе интеграције и односе у држави свео се на личну власт Јосипа Броза и групе политичара око њега.
Препоручујемо
СРБИЈА ПОСТАЈЕ ДЕЖУРНИ КРИВАЦ: Како је један мали народ са Балкана угрозио америчке националне интересе
11. 08. 2020. у 09:57 >> 09:57
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа
УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.
15. 01. 2025. у 12:23
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (6)