КАКО ЈЕ НАСТАЈАО УСТАВ ИЗ 1974. ГОДИНЕ: Југославија није била класична федерација, али ни конфедерација
Кризу која је захватила југословенску федерацију почетком седамдесетих година партијски врх је покушао да разреши на више начина - новим уставним реформама, укидањем паралелизма аутократске власти и демократских тенденција, "појачавањем" водеће друштвене улоге СКЈ, разрачунавањем са националистичким покретом у Загребу, гушењем демократског покрета у Београду, "конзервирањем" анахроних политичких концепција.
Новости
На питању уставно-правног обликовања државе ломили су се бројни политички фронтови. Од исхода сукоба зависило је у ком правцу ће кренути будући развој југословенске државе.
Крајем 1970. покренут је у Савезној скупштини поступак за промену Устава СФРЈ. Том формалном чину претходиле су дуге припреме. О променама Устава размишљало се претходних неколико година, што је подтепено остваривано групом амндмана на Устав из 1963. године.
Општа атмосфера и дух створен тих година кулминираће Уставом из 1974. који је најдиректније угрозио југословенску државу и генерирао готово све у државну кризу. Прва последица примене највишег правног акта је била осам различитих његових тумачења.
Републичке елите су у својим рукама концентрисале све елемената државности. На делу је био "ратоборни федерализам" у ком је моћ вета пружала могућност свакој федералној јединици да блокира сваку идеју од општег југословенског значаја.
Републике и покрајине су се почеле понашати као суверене државе ("друштвено-политичке заједнице") које саме дефинишу и остварују своје националне интересе. Економске неравномерности и друштвене неуједначености порађале су политичке сукобе и кризу у функционисању Федерације. Процеси демократизације друштва перманентно су спутавани природом аутократске власти и немогућношћу бољшевичког бића СКЈ да реформише себе. Нови Устав је спутао процесе интеграције и односе у држави свео се на личну власт Јосипа Броза и групе политичара око њега.
Препоручујемо
СРБИЈА ПОСТАЈЕ ДЕЖУРНИ КРИВАЦ: Како је један мали народ са Балкана угрозио америчке националне интересе
11. 08. 2020. у 09:57 >> 09:57
ВЕНЕЦУЕЛА ПОСЛЕ АГРЕСИЈЕ: Мадуро слетео у Њујорк, прети му смртна казна; Протести против Трампа (ФОТО/ВИДЕО)
У ГЛАВНОМ граду Венецуеле, Каракасу, у суботу ујутро одјекнуле су експлозије, а град су у ниском лету надлетали авиони и хеликоптери, јавили су светски медији. Амерички председик Доналд Трамп објавио је да је председник Венецуеле Николас Мадуро ухваћен заједно са супругом и пребачен из земље у операцији "Operation Absolute Resolve".
03. 01. 2026. у 07:45 >> 00:07
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
У ВЕНЕЦУЕЛИ 4.000 ХРВАТА : Страх, свуда тишина пуна тензије
У ВЕНЕЦУЕЛИ живи 4.000 особа хрватског порекла које после ноћашњег америчког напада на главни град Каракас, затворене у кућама, чекају даљи развој догађаја, рекла је у суботу Хини представница хрватске заједнице у тој јужноамеричкој земљи.
03. 01. 2026. у 18:47
Коментари (6)