КАКО ЈЕ НАСТАЈАО УСТАВ ИЗ 1974. ГОДИНЕ: Југославија није била класична федерација, али ни конфедерација

В. Н.

01. 09. 2020. у 14:00

Кризу која је захватила југословенску федерацију почетком седамдесетих година партијски врх је покушао да разреши на више начина - новим уставним реформама, укидањем паралелизма аутократске власти и демократских тенденција, "појачавањем" водеће друштвене улоге СКЈ, разрачунавањем са националистичким покретом у Загребу, гушењем демократског покрета у Београду, "конзервирањем" анахроних политичких концепција.

КАКО ЈЕ НАСТАЈАО УСТАВ ИЗ 1974. ГОДИНЕ: Југославија није била класична федерација, али ни конфедерација

Новости

На питању уставно-правног обликовања државе ломили су се бројни политички фронтови. Од исхода сукоба зависило је у ком правцу ће кренути будући развој југословенске државе.

Крајем 1970. покренут је у Савезној скупштини поступак за промену Устава СФРЈ. Том формалном чину претходиле су дуге припреме. О променама Устава размишљало се претходних неколико година, што је подтепено остваривано групом амндмана на Устав из 1963. године.

Општа атмосфера и дух створен тих година кулминираће Уставом из 1974. који је најдиректније угрозио југословенску државу и генерирао готово све у државну кризу. Прва последица примене највишег правног акта је била осам различитих његових тумачења.

Републичке елите су у својим рукама концентрисале све елемената државности. На делу је био "ратоборни федерализам" у ком је моћ вета пружала могућност свакој федералној јединици да блокира сваку идеју од општег југословенског значаја.

Републике и покрајине су се почеле понашати као суверене државе ("друштвено-политичке заједнице") које саме дефинишу и остварују своје националне интересе. Економске неравномерности и друштвене неуједначености порађале су политичке сукобе и кризу у функционисању Федерације. Процеси демократизације друштва перманентно су спутавани природом аутократске власти и немогућношћу бољшевичког бића СКЈ да реформише себе. Нови Устав је спутао процесе интеграције и односе у држави свео се на личну власт Јосипа Броза и групе политичара око њега.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа

РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа

УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.

15. 01. 2025. у 12:23

Коментари (6)

СВЕТ У ШОКУ: Јанис Тима се није убио?!