Политика

НАСТАВАК ДИЈАЛОГА У СЕДИШТУ ЕУ 7. СЕПТЕМБРА: Београд доноси тапије у Брисел, теме имовина и потраживања

Д. Р. Ђ.

04. 09. 2020. у 10:00

ПРЕМА најавама европских посредника, тимови Београда и Приштине ће у понедељак на састанку у Бриселу разговарати о имовини, међусобним финансијским потраживањима и питању мањинских заједница.

НАСТАВАК ДИЈАЛОГА У СЕДИШТУ ЕУ 7. СЕПТЕМБРА: Београд доноси тапије у Брисел, теме имовина и потраживања

Из Брисела, међутим, нису назначили на који начин ће се приступити теми имовине, а две стране ту, као и по осталим питањима, имају сасвим различита тумачења. Док Приштина сматра да је имовина на КиМ њихово "унутрашње питање", Београд већ годинама најављује да ће инсистирати на ревизији приватизације која је на КиМ изведена противно међународном и српском законодавству.

Тако је, на пример, у том процесу отето више од 900 фабрика на КиМ, чији је власник држава Србија, при чему Срби на КиМ ни Београд од тога нису добили ни динар. Српски званичници тврде да имају папире за сваки уложени динар на КиМ протеклих деценија.

Косовске власти су прошле године, подсетимо, предузеће "Трепча" регистровали као акционарско друштво, чиме су привремене приштинске институције постале власник 80 одсто, а запослени 20 одсто акција тог комбината, али такве потезе Београд сматра "мртвим словом на папиру".

БУКА ОКО АРХИВА ОВК

ПРЕДСЕДНИК Вучић и премијер привремених приштинских институција Авдулах Хоти састали су се претходно у Бриселу 16. јула и тада се разговарало о несталима, расељенима и економији. Албанци су тада затражили да се отворе војне и полицијске архиве Србије, на шта је српска страна пристала, уз услов да се отворе и досијеи ОВК. На једном од експертских састанака, међутим, са приштинске стране се чуло да архиве ОВК не постоје. Српска делегација је изнела доказе на сто у виду извода из тих архива.

На другој страни, Приштина годинама поручује да ће тражити удео у имовини косовских предузећа која су имала филијале у централној Србији. Оно што би из њиховог угла било "међусобно потраживање", може бити "ратна одштета", коју често помињу албански политичари, а која подразумева надокнаду за наводно 127.000 разорених кућа, за имовину која је била у друштвеном власништву, а коју су уништиле српске снаге, као и компензацију породицама чији су чланови настрадали. На листи њихових захтева је враћање пензија Албанцима, а сматрају и да им припада део наслеђа некадашње СФРЈ.