СЕЋАЊЕ НА ПАТРИЈАРХА ВАРНАВУ: Одржан парастос у Пљевљима (ФОТО)
ПОВОДОМ 86 година од мученичке смрти патријарха Варнаве, владика милешевски Атанасије, уз саслужење свештенства и монаштва, служио је парастос патријарху Варнави на Варошком гробљу поред гробнице где су сахрањени патријархов отац Ђорђе, мајка Крсмана и браћа Алекса и Урош.

Фото:Православна Пљевља
На дан мученичке смрти патријарха Варнаве Росића, 24. јула, крај породичне гробнице Росића, на старом градском гробљу на Вароши одржан је помен члановима породице Росић и патријарху Варнави Росићу.
Парастос је служио владика милешевски Атанасије на Варошком гробљу у Пљевљима, где су сахрањени патријархов отац Ђорђе, мајка Крсмана и браћа Алекса и Урош.
Мошти патријарха Варнаве Росића почивају у малој цркви Светог Саве на Врачару.
Петар Росић, будући српски патријарх, рођен је у Пљевљима 1880. године у српској православној породици Росић, од оца Ђорђа и мајке Крсмане. Крштен је у Манастиру Свете Тројице у Пљевљима. Основну школу је завршио у родном граду, петоразредну богословско-учитељску школу у Призрену, а Духовну академију у Петрограду у Русији. Монашки чин примио је из руку руског епископа Сергија. Као јеромонах био је службеник при српском посланству у Цариграду, потом је 1913. изабран за велешко-дебарског епископа. Ову дужност је обављао све до 1920. када је изабран за митрополита скопског. Године 1930. митрополит скопски Варнава наслеђује патријарха Димитрија на светосавском трону.
У 30. години живота постао је епископ, у 40. митрополит а у 50. патријарх. На челу Српске православне цркве налазио се од 1930. до 1937. године.
Патријарх Варнава се упокојио у ноћи између 23. и 24. јула 1937. године после краће болести, под још увек неразјашњеним околностима. Био је велики противник конкордата са Католичком црквом због кога је ушао у сукоб са тадашњом југословенском владом.
По мишљењу бројних историчара, патријарх Варнава је по заслугама којим је задужио Српску православну цркву и српски народ сврстан одмах иза Светог Саве, првог српског архиепископа и просветитеља.
Његово име је значајно и из разлога што је поставио камен темељац за изградњу велелепног светосавског храма у Београду. Последња жеља му је била да почива у овоме храму који ће бити завршен у наше време.
Треба казати да је један од чланова Одбора за изградњу Храма Светог Саве у Београду био и чувени тројички архимандрит и потоњи свештеномученик Серафим Џарић који је заједно са будућим српским патријархом похађао Призренску богословију. Иначе, Манастир Света Тројица пљеваљска је годинама издвајао значајне прилоге за изградњу светосавског Храма. Као митрополит и патријарх, Варнава је посећивао свој родни град и служио литургије у Манастиру Свете Тројице и цркви на Илином брду. Био је покровитељ Српског певачког друштва „Братство“ из Пљеваља, а остало је записано да је тридесетих година прошлог века дао највећи прилог за обнову Манастира Свете Тројице који је у то време био оштећен разорним поплавама.
Пљевљаци се са поносом сећају имена свог славног земљака патријарха Варнаве, а трг поред Цркве Свете Петке у Пљевљима носи његово име.

МОНСТРУОЗНО! Овај хоће да влада Србијом! Жене му криве кад их неко силује или пребије!
ВУК Нектаријевић, студент блокадер са Машинског факултета у Београду, који је тобож бициклом ишао у Стразбур, има у најмању руку проблематичне ставове.
20. 04. 2025. у 14:35

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

ОТВОРЕН ХРИСТОВ ГРОБ Ево шта су нашли: "Колена су ми клецала, нисам то очекивао - вековима је био затворен" (ВИДЕО)
"АПСОЛУТНО сам задивљен. "
19. 04. 2025. у 08:39
Коментари (0)