РЕЖИМ ЋЕРАО, НАРОД БРАНИО: Исповест професора који је на својој кожи осетио Милову диктатуру

06. 09. 2020. у 12:20

ТРИДЕСЕТ година диктаторске владавине Демократске партије социјалиста на својој кожи је осетио професор историје, некадашњи директор Гимназије на Цетињу Миомир Ђуришић.

РЕЖИМ ЋЕРАО, НАРОД БРАНИО: Исповест професора који је на својој кожи осетио Милову диктатуру

Фото В.К.

Властима је сметао зато што се национално осећао Србином, и што се састајао са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем. Џаба што су процрногорски Цетињани, ученици и њихови родитељи, грађани престонице, стали уз Ђуришића, који је постао неподобан због својих нацоналних ставова.

Први пут у новијој црногорској историји ђаци су подигли бунт подржавајући свог професора. Гимназијалци су држали јавне часове на којима су читали одломке из Волтерових, Хегелових дела, причали о демократији, владавини права, изборном законодавству. Били су доследни у томе да желе за директора Миомира Ђуришића, запретивши да се у клупе неће враћати док њихов захтев не буде удовољен.

- ЦЕТИЊЕ је почетак и крај свих нас, звали се ми Црногорци или Срби - прича, за "Новости", Миомир Ђуришић. - Тврдим да су ме ти догађаји на Цетињу учинили пуно бољим.
После свега власт је, каже, за тренутак попустила...

- Моји Цетињани су рекли - ми смо поразили ДПС. То се рачуна као први пораз ДПС-а, јер је актуелни председник Црне Горе, а тада премијер, био принуђен да попусти и ја сам био поново изабран. Дакле, Цетиње је победило. Након пола године, годину, тај систем је кренуо да меље мене лично - инспекције и судови. Први пут у животу, у 47. години почео сам да долазим на судске процесе, блокирали су ми рачуне, плате професорима, што је било неподношљиво. После свих тих догађаја остао сам без посла и скоро две године нисам радио, али сам из свега тога изашао јачи, јер сам уверен да сам радио све по хришћанским и православним нормама, са вером у Бога, Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког. И све што сам тада радио и данас би поновио. Не стидим се и не кајем, него сам поносан на то време - каже Ђуришић.

Фото В.К.


КАДА је изабран за директора Гимназије, на Видовдан 2005. године, Миомир је пошао у Цетињски манастир и помолио се Богу и Светом Петру Цетињском, да му дају снаге и моћи да ради посао како треба.

- Функционисао сам четири године међу Цетињанима, и тада сам схватио да све оне приче деведесетих, о поделама на лажне Црногорце и Србе падају у воду. Тамо сам упознао мој народ, народ из приче моје мајке, оне Цетињане из времена краља Николе, књаза Данила, Његоша, Светог Петра Цетињског и врло брзо сам се осећао као свој на своме. Потом се десила 2009. година, када је био реизбор и када је ова власт, којој нисам припадао одлучила да ме макне. Онда се десило нешто, за некога са стране невероватно - да Цетиње стане уз некога за кога знају да је Србин из Црне Горе. Ученици, родитељи, професори. Једноставно, ја сам тада гледао те ликове и између осталог сам написао кратке приче, писао о њима као о ликовима из бајке који су се одједном појавили, које сам негде видео и осећао. Када сам се запитао шта се ово дешава, мој велики пријатељ и кум, песник Андрија Радуловић ми је рекао помало песнички: "Мијо, знаш ли зашто се то дешава?" Одговорио сам му да знам, али да бих волео да чујем шта он мисли. Рекао је: "Цетиње је једини град у Црној Гори где се врата још не закључавају!". И збиља је тако. И видимо да је тако. Оно једино традиционално црногорско што је још увек остало управо је ту.

НАШАО МИР У РАДИО СВЕТИГОРИ

- ПОСЛЕ свега сам схватио да бесни режим који је остао безобзиран и који је јурио ка дну, уништавајући све пред собом, није имао намеру да се заустави. Мени су сва врата била затворена у овој држави, али стицајем околности и Божјом вољом, Црква је та, која је као и увек кроз историју, прихватила људе који су били у сличној ситуацији као ја, и мене између осталих. Ту сам нашао свој мир, радим у Радио Светигори, пишем помало, и задовољан сам што сам опстао егзистенцијално и ментално, и онакакв какав сам увек био, не одустајући од својих животних принципа - каже професор Ђуришић.

ЊЕГОШЕВА МИСАО

У СВЕТ књижевности ушао је професор Миомир Ђуришић збирком прича "Михољско љето на Цетињу". У кратким причама и записима, повезивањем људи и догађаја, он говори о копчи националног јединства која спаја векове. Ово дело је својеврсна исповест у чијој дубини пулсира Његошева мисао написана здравим и живим народним језиком.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО - УРАНИЈУМ И ТЕШКИ МЕТАЛИ ОТКРИВЕНИ У ТКИВУ ГЕНЕРАЛА ПАВКОВИЋА: Из италијанске лабораторије стигли резултати анализа (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО - УРАНИЈУМ И ТЕШКИ МЕТАЛИ ОТКРИВЕНИ У ТКИВУ ГЕНЕРАЛА ПАВКОВИЋА: Из италијанске лабораторије стигли резултати анализа (ФОТО)

У ТУМОРСКОМ ткиву генерала Небојше Павковића, које је 15. септембра послато на анализе у специјализовану лабораторију у Италији, пронађени су уранијум и тешки метали у екстремно високим концентрацијама!

29. 11. 2025. у 08:00

ОТАЦ ПАДАО У НЕСВЕСТ, ХИТНА ИНТЕРВЕНИСАЛА НЕКОЛИКО ПУТА Мучне сцене на сахрани Ане Радовић - Из породичне куће је испратили на вечни починак

ОТАЦ ПАДАО У НЕСВЕСТ, ХИТНА ИНТЕРВЕНИСАЛА НЕКОЛИКО ПУТА Мучне сцене на сахрани Ане Радовић - Из породичне куће је испратили на вечни починак

ДАНАС је на Златиборском гробљу сахрањена Ана Радовић из Чајетине, која је погинула у тешкој сабраћајној несрећи на магистралном путу код Чачка.

28. 11. 2025. у 14:45

ИСПЛИВАО СНИМАК: Шериф пева - Смрадови су преко Дрине прешли - а тврди да песму никад није изводио

ИСПЛИВАО СНИМАК: Шериф пева - "Смрадови су преко Дрине прешли" - а тврди да песму никад није изводио

БУРА око фотографије и снимка фолкера Аце Лукаса са Насером Орићем, некадашњим командантом јединица Армије РБиХ у подручју Сребренице током рата у Босни и Херцеговини, не стишава се. И даље актери "кафанског сусрета" изазивају велику пажњу, а сад је у центру певач Шериф Коњевић, који је позвао српског певача да присуствује приватној прослави у ресторану у центру Сарајева, где је био позван и Насер Орић.

02. 12. 2025. у 12:35

Коментари (2)

Ако су руже, процветаће - Одржана премијера документарног филма о првом Фајнл фору Партизана