РЕЖИМ ЋЕРАО, НАРОД БРАНИО: Исповест професора који је на својој кожи осетио Милову диктатуру

ТРИДЕСЕТ година диктаторске владавине Демократске партије социјалиста на својој кожи је осетио професор историје, некадашњи директор Гимназије на Цетињу Миомир Ђуришић.

Фото В.К.

Властима је сметао зато што се национално осећао Србином, и што се састајао са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем. Џаба што су процрногорски Цетињани, ученици и њихови родитељи, грађани престонице, стали уз Ђуришића, који је постао неподобан због својих нацоналних ставова.

Први пут у новијој црногорској историји ђаци су подигли бунт подржавајући свог професора. Гимназијалци су држали јавне часове на којима су читали одломке из Волтерових, Хегелових дела, причали о демократији, владавини права, изборном законодавству. Били су доследни у томе да желе за директора Миомира Ђуришића, запретивши да се у клупе неће враћати док њихов захтев не буде удовољен.

- ЦЕТИЊЕ је почетак и крај свих нас, звали се ми Црногорци или Срби - прича, за "Новости", Миомир Ђуришић. - Тврдим да су ме ти догађаји на Цетињу учинили пуно бољим.
После свега власт је, каже, за тренутак попустила...

- Моји Цетињани су рекли - ми смо поразили ДПС. То се рачуна као први пораз ДПС-а, јер је актуелни председник Црне Горе, а тада премијер, био принуђен да попусти и ја сам био поново изабран. Дакле, Цетиње је победило. Након пола године, годину, тај систем је кренуо да меље мене лично - инспекције и судови. Први пут у животу, у 47. години почео сам да долазим на судске процесе, блокирали су ми рачуне, плате професорима, што је било неподношљиво. После свих тих догађаја остао сам без посла и скоро две године нисам радио, али сам из свега тога изашао јачи, јер сам уверен да сам радио све по хришћанским и православним нормама, са вером у Бога, Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког. И све што сам тада радио и данас би поновио. Не стидим се и не кајем, него сам поносан на то време - каже Ђуришић.

Фото В.К.

- Функционисао сам четири године међу Цетињанима, и тада сам схватио да све оне приче деведесетих, о поделама на лажне Црногорце и Србе падају у воду. Тамо сам упознао мој народ, народ из приче моје мајке, оне Цетињане из времена краља Николе, књаза Данила, Његоша, Светог Петра Цетињског и врло брзо сам се осећао као свој на своме. Потом се десила 2009. година, када је био реизбор и када је ова власт, којој нисам припадао одлучила да ме макне. Онда се десило нешто, за некога са стране невероватно - да Цетиње стане уз некога за кога знају да је Србин из Црне Горе. Ученици, родитељи, професори. Једноставно, ја сам тада гледао те ликове и између осталог сам написао кратке приче, писао о њима као о ликовима из бајке који су се одједном појавили, које сам негде видео и осећао. Када сам се запитао шта се ово дешава, мој велики пријатељ и кум, песник Андрија Радуловић ми је рекао помало песнички: "Мијо, знаш ли зашто се то дешава?" Одговорио сам му да знам, али да бих волео да чујем шта он мисли. Рекао је: "Цетиње је једини град у Црној Гори где се врата још не закључавају!". И збиља је тако. И видимо да је тако. Оно једино традиционално црногорско што је још увек остало управо је ту.

НАШАО МИР У РАДИО СВЕТИГОРИ

- ПОСЛЕ свега сам схватио да бесни режим који је остао безобзиран и који је јурио ка дну, уништавајући све пред собом, није имао намеру да се заустави. Мени су сва врата била затворена у овој држави, али стицајем околности и Божјом вољом, Црква је та, која је као и увек кроз историју, прихватила људе који су били у сличној ситуацији као ја, и мене између осталих. Ту сам нашао свој мир, радим у Радио Светигори, пишем помало, и задовољан сам што сам опстао егзистенцијално и ментално, и онакакв какав сам увек био, не одустајући од својих животних принципа - каже професор Ђуришић.

ЊЕГОШЕВА МИСАО

У СВЕТ књижевности ушао је професор Миомир Ђуришић збирком прича "Михољско љето на Цетињу". У кратким причама и записима, повезивањем људи и догађаја, он говори о копчи националног јединства која спаја векове. Ово дело је својеврсна исповест у чијој дубини пулсира Његошева мисао написана здравим и живим народним језиком.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације