ЧИР НЕ НАСТАЈЕ САМО НА ЖЕЛУЦУ: Улкусна болест је заступљена у око 10 одсто светске популације

ЧИР (улкус, гризлица) представља локално разарање свих слојева слузнице укључујући и мишићни слој слузнице.

Фото Shutterstock

Обнављање слузнице током лечења чира увек оставља дефинитивно промењену структуру зида што резултира стварањем ожиљка на месту претходног оштећења.

Улкусна болест је заступљена у око 10 одсто светске популације. Најчешће локализације за појаву чира су желудац и дванаестопалачно црево и то најчешће почетни део дванаестопалачног црева. Чир на дванаестопалачном цреву је два пута чешћи од чира на желуцу. Чињеница је да се чир може појавити и на другим местима као што је доњи део једњака или нижи делови дванаестопалачног црева и почетни део наредног сегмента танког црева, али њихова појава је знатно ређа и често везана за друге здравствене проблеме.

У интервјуу за "Новости" професор др Драган Поповић, директор Клинике за гастроентерохепатологију Универзитетског клиничког центра Србије каже да када говоримо о разлозима који доводе до настанка чира морамо рећи да на нивоу желуца и дванаестопалачног црева делују заштитни, одбрамбени механизми и фактори са једне стране као и агресивни чиниоци са друге:

- Одбрамбене факторе чине заштитни слој слузи, производња бикарбоната који су базни и неутралишу киселину, очувана површина слузнице као и добра прокрвљеност зида органа. Агресивни чиниоци који могу довести до оштећења слузнице су: хлороводонична киселина и ензим пепсин из желудачног сока, аспирин, антиреуматски лекови који блокирају производњу заштитног слоја на слузници и наравно Хеликобактер пилори инфекција. Организам се труди да одржи једну равнотежу између деловања агресивних и одбрамбених чинилаца чиме се спречава настанак оштећења слузнице и појава чира. Ремећење равнотеже ствара услове који могу довести до настанка чирa.

FOTO: Privatna arhiva

* Ипак, Хеликобактер пилори је најчешћи узрочник?

- Код чира на почетном делу дванаестопалачног црева, за који смо рекли да је два пута чешћи од чира на желуцу, узроци његовог настанка су у 90 до 95 одсто случајева Хеликобактер пилори инфекција у пет процената аспирин и антиреуматски лекови и у пар процената до овог здравственог проблема доводе нека знатно ређа стања. Чир на желуцу је у 70 одсто случајева изазван са Хеликобактер пилори инфекцијом, у 25 одсто је то коришћење антиреуматских лекова и аспирина као и изложеност стресу, а у пар процената разлог су ретка стања или пак тумор желуца који се презентовао као чир.

* Који симптоми указују на појаву чира?

- Када говоримо о симптомима које може да да чир треба истаћи да они нису специфични. То су углавном бол у трбуху испод грудне кости, осећај киселине, печење, паљење у горњем делу трбуха, мучнина, гађење, повраћање, болови непосредно после јела или неколико сати касније, бол током ноћи који пацијента пробуди пред зору.

* С обзиром на то да су симптоми неспецифични, да ли то значи да одређен број пацијената открије да има чир тек када дође до појаве компликација?

- Некада симптоми могу бити и много драматичнији као што је крварење из чира што се најчешће манифестује појавом повраћања тамног садржаја и црне, катранасте, столице. Такође може доћи и до пуцања чира и продора садржаја у трбушну дупљу и то стање најчешће захтева хируршко збрињавање.

* Како пацијент тада да реагује?

- Оба наведена стања захтевају хитно јављање лекару ради предузимања правовремених мера даље дијагностике и лечења.

* Како се поставља дијагноза чира на желуцу и дванаестопалачном цреву?

- У дијагностици чира златни стандард представља ендоскопија која обухвата преглед једњака, желуца и дванаестопалачног црева. Поред визуелне детекције постојања промене на слузници она омогућава узимање биопсије за детекцију присуства Хеликобактер пилори као и за хистопатолошку верификацију стања чира на желуцу који може бити преканцероза или пак тумор који се презентује у форми гризлице. Такође, данас знатно ређе, може се урадити и рендген једњака, желуца и дванаестопалачног црева са баријумским контрастом али та метода нам пружа мање информација и није довољна код постојања чира желуца. Ако је чир на дванаестопалачном цреву дијагностикован рендгеном онда се мора урадити и неинвазивна дијагностика постојања Хеликобактер пилори инфекције путем данас доступних осетљивих тестова као што је детекција бактерије у столици или пак индиректна детекција присуства бактерије преко издахнутог ваздуха после претходно попијене течности са уреом.

* Која терапија је на располагању?

- Лечење чира зависи од Хеликобактер пилори статуса код пацијента као и од хистопатолошког налаза код чира на желуцу. Уколико је Хеликобактер пилори присутан терапија подразумева прво примену лекова за његово искорењивање у трајању најчешће две недеље (лек који блокира производњу хлороводоничне клиселине, два или три антибиотика, бизмут и пробиотик) а потом наставак узимања блокатора производње киселине још најчешће две недеље.

* Када је потребно урадити контролне анализе?

- По завршетку терапије и паузе од 2-4 недеље потребно је проверити да ли је Хеликобактер пилори елиминисан применом горе наведених неинвазивних тестова јер је то предуслов успешности лечења. Систематско испитивање и искорењивање Хеликобактер пилори у последње три деценије довело је до знатног смањења појаве пацијената који имају чир.

* Да ли новија истраживања показују да се ова бактерија сада теже лечи, односно слабије реагује на стандардну антибиотску терапију?

- Да. Расте отпорност Хеликобактер пилори на стандардне препоручене форме антибиотика што представља континуирани терапијски изазов за лекаре у целом свету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације