ХИВ СЕ ДАНАС УСПЕШНО ЛЕЧИ: Савремени лекови омогућавају дуг и нормалан живот

У СРБИЈИ се од ХИВ лечи готово 3.000 особа, али податак који забрињава јесте да више од 1.000 њих не зна да је инфицирано овим вирусом.

Бошко Карановић

Иако данас постоји ефикасна терапија која омогућава потпуно нормалан живот, већина особа са ХИВ и даље крије свој статус, чак и од лекара, управо због страха од одбацивања, осуде и дискриминације.

Од јануара до новембра 2024. године у Србији је дијагностиковано и пријављено 109 особа инфицираних ХИВ, што је за 12 одсто мање него у истом периоду прошле године (124 особе), односно за 38 одсто мање у поређењу са истим периодом 2019. године (175 особа), показују последњи подаци Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут". Стигма и дезинформације о ХИВ и даље снажно утичу на људе, не само на оне који живе са овим вирусом, већ и на особе који због страха не одлазе на тестирање и тиме пропуштају шансу да се заштите или започну лечење на време. У пракси то значи да особе које нису свесне свог статуса или се плаше да га открију остају без адекватне медицинске и психолошке подршке, речено је на едукативној трибини "Новитети у превенцији, дијагностици и лечењу ХИВ у Србији".

- Стигма према особама које живе са ХИВ и даље је снажно присутна, на радном месту, у породици, па чак и у здравственим установама. Паралелно с тим, дезинформације и недостатак приступа тачним, разумљивим информацијама често доводе до тога да људи не започну лечење на време или га прекидају, верујући у митове, теорије завере или алтернативне приступе. Највећи ризик сносе они који нису знали свој ХИВ статус и нису имали прилику да почну терапију на време - објашњава Братислав Прокић из Удружења "Потент". 

- Насупрот томе, они који су се тестирали и започели лечење живе дуг и квалитетан живот. Ипак, страх од осуде је и даље дубоко укорењен, многи свој статус крију чак и од лекара опште праксе, а често и од најближих. Зато је кључно да изградимо окружење у којем људи могу да препознају ризик и знају коме могу да се обрате без страха. 

Он наглашава да "Тестирање мора бити лако доступно, и онда када нисмо сигурни да ли нам је потребно, јер свака одрасла особа би макар једном требало да се тестира, а они у већем ризику и чешће." 

- Особе које су на терапији треба да имају стабилну подршку да је редовно узимају. Уз то, постоји и превентивна терапија, ПрЕП, која може ефикасно заштитити од ХИВ. Нажалост, већина људи не зна да она постоји, нити да је реч о сигурном, медицински одобреном начину превенције. Још већи изазов је то што је финансијски недоступна онима којима је најпотребнија, пре свега младима. Улога медија, здравственог система и заједнице је да заједно обезбеде простор у којем се знање, брига и поверење шире брже од страха - додаје Прокић.

Данас су у Србији доступне најмодерније терапије за лечење ХИВ инфекције, као у најразвијенијим земљама света. Терапија је једноставна, најчешће се састоји од само једне таблете дневно и омогућава људима који живе са ХИВ да воде дуг, здрав и квалитетан живот.

- Кључно је да се ХИВ открије на време. Када се дијагноза постави у раном стадијуму болести и терапија започне правовремено, успех лечења је изузетно висок, готово да се животни век тих особа изједначава са онима који не живе са ХИВ. Нажалост, и даље постоји одређен број људи код којих се инфекција открије касно, у поодмаклој фази, што додатно компликује лечење и повећава ризик од озбиљних последица. Терапија данас има двоструку корист, осим што штити здравље особе која живи са ХИВ, она штити и заједницу - истакла је др Дубравка Селемовић, инфектолог из Клинике за инфективне и тропске болести "Проф. др Коста Тодоровић" Универзитетског Клиничког центра Србије. 

Према речима др Селемовић, када се вирус више не детектује у крви, та особа више није заразна, што значи да не може пренети ХИВ другима. 

- То је огроман корак у борби против ХИВ па тако данас можемо да видимо јасне резултате ефикасне терапије. Број тешко оболелих пацијената на болничком лечењу је знатно мањи него пре десет или двадесет година. Одељења која су некада била пуна, данас су често празна. То показује колико је медицина напредовала, али и колико је важно да сви који живе са ХИВ остану на терапији и редовно прате своје здравље. Међутим, и даље постоји мањи број пацијената који прекидају лечење или нередовно долазе на контроле, што нас забрињава. За успешну контролу ХИВ инфекције, неопходна је не само савремена медицина, већ и континуирана едукација, подршка пацијентима и борба против стигме - рекла је др Дубравка Селемовић.

Истраживање удружења "Потент" показало је да је 10 одсто пацијената имало неки психолошки поремећај пре него што им је откривен ХИВ статус, а исто толико њих и након дијагнозе. То показује да људима треба подршка, саосећање и неко коме могу да верују. А управо то често недостаје. Данас готово ниједна особа која живи са ХИВ не жели јавно да говори о свом статусу, јер зна каква су била искуства оних који су то пре њих учинили.

- У оквиру свог рада у организацији Потент, као психолог, психотерапеут и ДПСТ саветник, пружам подршку особама које живе са ХИВ (ПЛХИВ), помажући им да превазиђу психолошке изазове који су повезани са стигмом, аутостигмом, страховима од одбацивања и емоционалним тешкоћама. Један од највећих изазова са којима се особе које живе са ХИВ суочавају је стигма. Аутостигма, стид и срамота могу створити озбиљне емоционалне проблеме, укључујући анксиозност, изолованост и депресију. Страх од одбацивања и дискриминације је присутан како у друштвеним, партнерским, тако и у породичним односима, што може погоршати стање и довести до озбиљних психолошких проблема и изазова. Додатни изазов представља скривање дијагнозе. Многе особе са ХИВ се плаше да открију свој статус чак и члановима породице због страха од осуде и негативних реакција. Скривају лекове, иду код лекара у другим градовима итд. Овај страх често доводи до социјалне изолације, повлачења, несанице, а тиме и до погоршања њиховог менталног здравља - каже Јелена Митић, психолог и психотерапеут у Удружењу "Потент".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације