НАЧИН ЖИВОТА ОКИДАЧ ЗА НАЈМАСОВНИЈА ОБОЉЕЊА: Од дијабетеса у Србији болује скоро 10 одсто становништа

ДИЈАБЕТЕС, гојазност и обољења штитасте жлезде су најчешће ендокринолошке болести од којих људи масовно оболевају.

Фото Shutterstock

Процене показују да је у Србији фаза транзиције, која је представљала, а то још траје, почетак економског напретка, довела до тога да огроман број људи има нередовне оброке, много стреса, исцрпљујућа занимања, што је све терен за развој ових обољења.

Од дијабетеса у Србији болује скоро 10 одсто становништа, од којих је 450.000 дијагностиковано, док осталима још није откривена ова дијагноза. Учесталост гојазности је нешто већа него дијабетеса типа 2 и сматра се чак да се половина становништва у Србији према одређеним карактеристикама може сматрати гојазним. Обољења штитне жлезде су нешто мање масовна.

Окружење

Истраживања су показала да поједине супстанце из хране или оне које нас окружују, могу да буду ендокрини реметилачки фактор, али још није прецизно утврђено до које мере је овај механизам раширен. Примећено је да поједине супстанце могу да ремете функцију хормона, поготово у замљама или крајевима у којима се налазе одређене фабрике или постоји повећана употреба неког производа. Те супстанце могу да доведу до поремећаја полних хормона, функције штитне жлезде, дијабетеса.

Гојазност

Студије спроведене у Америци показале су да оно што је гојазност једне године, то ће бити дијабетес у следећем временском интервалу. Доказ да је гојазност окидач за појаву дијабетеса је и у чињеници да је ризик мали код особа које имају нормалан индекс телесне масе. Након што особа постане гојазна, долази до притиска на метаболичке процесе. Панкреас који лучи инсулин ће временом попустити и код особа које имају предиспозиције за дијабетес, доћи ће до настанка ове болести.

Стрес

Стрес је важан фактор за развој болести јер мобилише хормонски одговор који делује негативно на органе у којима настају обољења. Стресна ситуација доводи до промена у централном нервном систему и нервним ћелијама, које могу да подстакну процесе повећаног узимања хране, инхибирају прекидање узимања хране и доводе до стварања великих масних ћелија и гојазности. Стрес је важан фактор у развоју типа два дијабетеса, јер подстиче формирање инсулинске резистенције, отежава деловање инсулина на периферним ткивима и доводи до развоја болести.

Код штитасте жлезде, стрес може да делује преко централног нервног система, доводећи најчешће до њене повећане функције. Утицај стреса је заправо већи него што је случај код дијабетеса и гојазности. У лечењу повећане функције штитасте жлезде, један од елемената лечења је управо пресецање деловања стреса уз помоћ лекова, који делују на нивоу централног нервног система

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације