ТАЈНЕ ЉУДСКОГ ОРГАНИЗМА: Колико често се ћелије обнављају
Људски организам представља изузетно сложен и динамичан систем, у ком се милијарде ћелија непрестано мењају, деле, старе и умиру. Научници истичу да не постоји један универзалан ритам обнављања за све ћелије.
Фото Shutterstock
Док се неке, попут оних у дигестивном тракту, регенеришу у року од неколико дана, другима, попут ћелија костију или мозга, потребни су месеци, године, а понекад се и уопште не обнављају. Проучимо их „изблиза“...
Кожа и дигестивни систем најбрже се регенеришу. Ћелије коже, конкретно епидермиса, обнављају се сваке две до четири недеље, зато што је кожа прва линија одбране организма и стално је изложена спољним утицајима.
Слично томе, ћелије које облажу желудац и црева имају веома кратак животни век – мењају се сваких два до пет дана. Ова учесталост омогућава заштиту организма од хемијских и механичких оштећења која настају приликом варења.
Крв и јетра су у сталној обнови. Црвене крвне ћелије, односно еритроцити, имају животни век од око 120 дана. Тромбоцити живе седам до 10 дана, док беле крвне ћелије могу да „поживе“ од неколико дана до неколико месеци, у зависности од врсте. Ћелије јетре, органа који игра кључну улогу у детоксикацији, обнављају се у просеку сваких 150 до 500 дана, што значи да се јетра може делимично регенерисати након оштећења, све док повреда није хронична.
Мит о седам година
Често се у популарној култури понавља тврдња да се цело људско тело обнови на сваких седам година. Иако ова процена представља грубу просечну вредност која обухвата све типове ћелија, научници је сматрају поједностављеном. У реалности, време обнављања зависи од функције, локације и утицаја спољашњих фактора.
Мишићи и кости имају спорији, али темељнији процес. Мишићне ћелије имају ограничену способност обнове. Иако се мишићи могу опоравити након повреде, њихова регенерација је спорија и зависи од тежине оштећења. С друге стране, људски скелет се у потпуности обнавља отприлике сваких 10 година. Ова спорост је резултат комплексности структуре костију и процеса минерализације.
За разлику од осталих ћелија у телу, неурони, односно ћелије мозга, углавном се не регенеришу након што једном настану. Постоје ограничене области мозга, попут хипокампуса, где је могућа неурогенеза, али у већини случајева оштећења неурона остају трајна.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)