САВЕТ ЛЕКАРА ЗБОГ ПРОМЕНЕ ВРЕМЕНА: Хитну позовите када скок притиска прати главобоља

СМЕЊИВАЊЕ сунца и кише уз нагле промене температуре може да изазове скок или пад крвног притиска, поготово код кардиоваскуларних пацијената.

Фото Shutterstock

Иако је ово стање у најмању руку непријатно, а може да буде и животно угрожавајуће ако је погоршање хипертензије драстично, др Радмила Шехић, која је радни век провела у Заводу за хитну медицинску помоћ у Београду, каже да оно може да се предупреди. Наиме, према њеним речима, варијације крвног притиска могу да се спрече примереним облачењем и утопљавањем, сходно температури, смањењем и дозирањем физичког напора, као и балансирањем менталног оптерећења и распоређивањем обавеза.

- Препорука је да они који пију лекове против хипертензије, у договору са лекаром, терапију коригују или допуне - каже др Шехић. - Такође, веома је битно да се не унесе прекомерна количина течности или слане хране.

У тренутцима када се дешавају варијације крвног притиска битно је да се зна које вредности притиска су опасне и када треба затражити помоћ ургентне медицинске службе.

- Служби ургентне медицинске помоћи требало би се обратити онда када се појаве тегобе и констатује повишен крвни притисак, који се на иницијалну терапију не снижава - објашњава докторка. - Обично се као тегобе наводе главобоља, мучнина, повраћање, вртоглавица, малаксалост, стезање у грудима, осећај лупања срца, недостатак ваздуха... Дакле, помоћ би требало затражити према осећају. Не заборавимо да постоји и појам хипертензивне кризе, које је стање велике угрожености здравља, а карактерише га нагло настајање комплекса симптома. Тада су угрожени витални органи, оптерећена је циркулација, а при том се не констатује значајан отклон притиска од нормале. Све оно што изазива зебњу, забринутост, а везано је за наведене сензације, обавезно треба пријавити лекару.

Крвни притисак би увек требало да буде у нормалним вредностим, али и када "скочи" не значи нужно да ће довести до можданог удара.

- Није исход сваког скока крвног притиска шлог - каже др Шехић. - Неко деценијама има проблем са осцилантним крвним притиском и не доживи шлог. Код других први инцидент са скоком крвног притиска доведе до можданог удара.

Инфаркт мозга може да настане као последица сужења или запушења крвног суда мозга тромбом, али и када дође до крварења у мозгу због пуцања крвних судова услед нагло насталог оптерећења, на пример, крвним притиском.

- У настајању шлога немају удела само мозак и мождана циркулација - објашњава наша саговорница. - То је комплексно стање где бројни фактори имају битне улоге. Прво квалитет крвних судова, њихова еластичност, проходност. Осим тога, већи је ризик ако негде постоји формиран тромб, када неко пати од поремећаја срчаног ритма шећерне болести, и повишених масноће у крви.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације