ПЕТ НАЧИНА САМОИСПИТИВАЊА: Откријте колико сте зависни од мобилног телефона, рачунара и телевизора

ДА ли сте зависни од мобилног телефона, рачунара или телевизора више није питање, тврде психолози.

Фото Shutterstock

Питање је само у коликој мери сте везани за ове направе и како реагујете када вам нису доступне. Управо зато зависност од дигиталних уређаја постаје све већи глобални проблем, поготово међу младима.

Мобилни телефони, рачунари и телевизори нуде приступ информацијама, забави и комуникацији, али њихова прекомерна употреба све чешће доводи до проблема у понашању и осмишљавању слободног времена када нису надохват руке. Ова врста зависности подразумева неконтролисану потребу за коришћењем уређаја, чак и када то негативно утиче на здравље, међуљудске односе и обавезе.

Фото АП

Најчешћи облик дигиталне зависности данас је везан за мобилни телефон. Људи проводе сате прегледајући друштвене мреже, апликације, поруке и видео-садржаје. Многи корисници осећају анксиозност када им је телефон ван домашаја, што указује на емоционалну повезаност са уређајем.

Рачунари, посебно у контексту игрица, друштвених мрежа и непрекидног приступа интернету такође представљају извор зависничког понашања. Дуготрајно седење испред екрана може изазвати физичке тегобе, али и емоционалну исцрпљеност, нарочито код младих.

Телевизор, иако традиционалнији медиј, остаје присутан извор пасивне зависности. Маратонско гледање серија и садржаја на захтев (попут "Нетфликса") доприноси смањењу физичке активности, проблема са сном и слабљењу социјалних веза.

Фото Shutterstock

Зависност од ових уређаја развија се постепено. Прво долази навика, затим потреба, а потом и немогућност да се направи пауза. Карактеристични симптоми укључују губитак контроле над временом проведеним пред екраном, занемаривање обавеза, немир током "дигиталне апстиненције" и све мањи интерес за активности ван виртуелног света.

Психолози напомињу да превенција и лечење подразумевају свесност о овом проблему, ограничење времена коришћења уређаја, дигитални детокс и успостављање равнотеже између онлајн и офлајн живота.

Да бисте испитали у којој мери сте везани за ваше дигиталне уређаје, предлажемо вам пет начина самоиспитивања:

Фото: Shutterstock

Водите дневник

Једну недељу бележите колико времена дневно проводите на телефону, рачунару и испред телевизора. Запишите када користите који уређај, зашто га користите (посао, забава, навика) и како се осећате пре и после. На крају седмице прегледајте податке и запитајте се: да ли сам користио уређаје више него што сам желео? Да ли сам пропуштао обавезе или контакте са људима? Ова вежба помаже да стекнете реалну слику о свом понашању и навикама.

Фото Shutterstock

Дигитални детокс

Одредите један дан када ћете потпуно да избаците употребу свих дигиталних уређаја осим оних који су нужни (нпр. посао). Пратите како се осећате без њих - да ли вам је досадно, да ли сте нервозни, раздражљиви или имате неку другу тескобу. Ако вам је веома тешко да издржите без екрана, то може да буде знак психолошке зависности. С друге стране, ако осетите олакшање, то је показатељ да вам је потребна промена. Искуство детокса даје увид у вашу емоционалну повезаност са уређајима.

Фото Shutterstock

Преиспитајте се

Искрено одговорите на питања попут: Да ли се осећам лоше кад нисам онлајн? Да ли проверавам телефон чим се пробудим? Да ли ме екрани ометају у обављању свакодневних задатака? Да ли често заборављам време док гледам серије или скролујем мреже? Ако на већину питања одговорите са да, вероватно користите уређаје несвесно и импулсивно. Ова питања служе као огледало ваше дигиталне рутине и помажу да препознате обрасце.

Фото Shutterstock

Реални приоритети

Направите листу својих најважнијих дневних циљева: здравље, породица, посао, учење, физичка активност. Затим проверите - да ли ваше време на екрану подржава те циљеве или их потискује. Ако више времена проводите на телефону него у разговору са породицом, то је знак дисбаланса. Ако ти екрани ометају сан, физичку активност или концентрацију - то су упозоравајући сигнали. Усклађивање навика са животним вредностима помаже да анализирате и мењате понашање.

Фото: АП

Корисне апликације

На крају крајева, поставите на телефону апликације које прате колико времена проводите у свакој апликацији (нпр. Digital Wellbeing, Screen Time). Укључите ограничења за најчешће коришћене апликације и пратите да ли успевате да их поштујете. Ако стално "продужавате време" или искључујете блокаде - то је јасан знак зависности. Ови алати омогућавају да објективно видите бројке и да уочите које апликације и активности вам краду највише времена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације