ДОКТОР НЕБОЈША САВЕТУЈЕ: Ако се хронични бол ублажи за 30 одсто, лечење је ефикасно

Универзитетски клинички центар Крагујевац недавно је добио амбуланту за лечење акутног и хроничног бола. Њеним оснивањем становници Шумадије неће више помоћ морати да траже у Београду. Колике су биле потребе за отварањем ове специјализоване амбуланте најбоље сведочи чињеница да се у њој дневно збрине више десетина пацијената.

FOTO: Privatna arhiva

У интервјуу за "Новости" доктор Небојша Стевановић, специјалиста анестезиологије са реаниматологијом Универзитетског клиничког центра у Крагујевцу каже да се у оквиру ове амбуланте баве лечењем акутног постоперативног бола, епидуралном аналгезијом у породиљству, као и хроничним болним стањима:

- Нарочито нам је велико интересовање за терапију и хроничног (малигног и немалигног) бола. Пацијенте нам углавном упућују колеге када дотадашња врста терапије није довољна. Амбуланта има термине у здравственом информационом систему и прегледи се заказују, осим хитних стања. Такав рад амбуланте за терапију бола је тако и замишљен да кад пацијенти и њихови ординирајући лекари искористе све своје ресурсе, да пацијенте упуте код нас.

Која врста бола захтева лечење код вас?

- Свака бол, на неки начин, захтева лечење. Јер, бол је све оно што болесник каже да га боли. Зато је тежња да се бол излечи, или макар ублажи, стара колико и човечанство. Јер, бол је непријатан осећај који описује особа која га доживљава и симптом због кога се пацијенти најчешће јављају лекару. Може претходити болести, може ићи заједно са њом или бити њена хронична компликација.

За коју бол кажете да је акутна?

- Акутни бол је доминантан проблем у постоперативном периоду код сваког болесника. Дефинише се као непријатно сензорно или емоционално искуство удружено са актуелним оштећењем ткива насталим услед хируршког захвата, а може бити предиспонирајући фактор за развој секундарних органских дисфункција у постоперативном периоду. До 80 одсто пацијената се жали на умерен или јак бол након хируршких интервенција.

Како дефиниште хроничан бол?

- Хронични бол развија се постепено, траје дуже, месецима и годинама. Може да буде континуиран и пароксизмалан. Карактерише га "тупи" осећај или притисак, тешко се локализује, дифузно се шири и тешко се лечи. Може бити малигног порекла, немалигни и неуропатски бол. Дакле, према узроку, бол можемо да поделимо на неканцерски и канцерски. Типови неканцерског бола су: неуропатски, мишићни, инфламаторни, компресивни и комбиновани.

Са којим болним стањима се најчешће сусрећете у пракси?

- Најчешћа болна стања са којима пацијенти долазе су бол малигног порекла, неуропатски болови који су више месеци лечени разним терапијским методама али без успеха, лумбални бол веома често. Ређе, фантомски бол. Практично сви пацијенти код којих није било успеха у лечењу бола лековима или физикалном терапијом.

Шта пацијента очекује кад дође код вас?

- Сваки пацијент у нашој амбуланти бива прегледан, детаљно испитан о врсти, јачини бола (постоје скале према којима утврђујемо јачину бола), времену јављања бола, како се бол манифестује (жарење, трњење, пробадање, грчеви) пропагацију бола, да ли је бол у миру или при кретању и померању, и о свему што је битно за сваког појединачног пацијента. Најважније да ли је постављена дијагноза као и разлог тог бола као и које су дијагностичке методе рађене. Након тако обрађеног пацијента приступа се изради плана лечења.

Које опције за лечење имате на располагању?

- Терапијски поступци које ми спроводимо су поред медикаментозног лечења, и интервентне процедуре. Најчешће су то тзв. блокаде, односно инфилтрација аналгетика и других лекова у тригер тачке, епидурални или спинални простор, пласирање катетера за континуирано давање лекова, епидуролиза посебним катетерима са балончићем на врху... Све ове процедуре се спроводе у асептичним условима, под контролом ултразвука или рендгена.

Да ли је за сваког пацијента процедура иста?

- Сваком пацијенту се прилази са мултимодалним приступом као и у сарадњи са осталим колегама различитих специјалности: неурохирурзима, неуролозима, онколозима, физијатрима, радиолозима... Јер, успех лечења зависи од више фактора. Дакле, од узрока боли, дужине претходног лечења, психолошког стања пацијента, социјалног окружења пацијента, сарадње породице и подршке. Успешност лечења се мери визуелно аналогним скалама и успех је ако је бол мањи за 30 одсто код хроничног бола, а код акутних стања бол се мора свести на ниво слабог до умереног бола.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације