ФЕЉТОН - РУСИЈА НИЈЕ НАПУСТИЛА СРБИЈУ: Цар Николај Други Романов ушао је у рат иако његова земља није била војнички спремна

ПРВА руска револуција избила је јануара 1905, када је свештеник и раднички вођа Георгиј Гапон најавио процесију до Зимског дворца, да би се цару предали захтеви радника. Велики број грађана кренуо је ка Зимском дворцу, држали су се за руке, неки су носили иконе и певали царску химну "Боже, цара храни". Искуснији и флексибилнији монарх схватио би важност тренутка и неопходност да се састане са представницима народа и постигне неки договор. Николај Романов се на то оглушио и отишао у Царско село.

Споменик цару Николају у Београду / Фото Н. Фифић

Новоизабрани министар унутрашњих послова био је човек старог кова, склон строгости и репресији. Полиција и војска добиле су наређење да пуцају у голоруку масу, што је резултирало људским жртвама од скоро сто мртвих и више стотина рањених. Немири су се проширили, побунила се и Црноморска флота, у општи штрајк ступили су и железничари. Русија је била паралисана, а царев углед неповратно опао, како међу градским тако и међу сеоским становништвом, иако су одгајани да поштују цара и покоравају му се.

ДОДАТНО незадовољство народа и рушење угледа цара и царске породице била је појава једног чудног човека Григорија Распућина. Контроверзан а сугестиван, изузетно физички и ментално јак, продорног погледа и ауторитативног става, уживао је све привилегије персоне посебно важне царској породици. Како је Распућин успевао да побољшава стање царевића Алексеја кад год би овај запао у кризу због своје болести, то није познато, али остале су забелешке које је водила царица (и не само она), да је присуство овог чудног човека, некадашњег монаха, успевало да заустави крварење услед хемофилије која је доводила Алексеја у животну опасност. Кад није лечио царевића, Распућин је живео изузетно раскалашно и неморално, саблажњавајући двор и народ.

Цар и царица постали су предмет подсмеха и непоштовања, а то је најгоре што једном владару може да се догоди.

За то време, у Европи су се издигле земље које су хтеле нову расподелу колонија и добара, ојачали су неки центри моћи и желели да преузму примат. Иза углађених осмеха и дипломатских пријема, кључала су и сучељавала се настојања нових да преузму водеће место, и упињање старих да им то не дозволе. Нарочито је Немачка желела неку другачију поделу Европе, па и даље, колонија, које су биле основ богатства Енглеске, Француске, Белгије.

ИСКРУ која ће на најстрашнији начин променити свет запалио је Србин Гаврило Принцип, када је у Сарајеву убио престолонаследника Аустроугарске Франца Фердинанда, и његову супругу Софију. Како је атентатор био члан организације Млада Босна, која је сарађивала са, званично тајном, организацијом Црна рука у Србији, која је наоружала и обучавала атентаторе, то је био идеални повод да Беч објави рат Београду. Оно што је личило на локални сукоб на Балкану, покренуло је лавину која је збрисала четири царства: аустроугарско, немачко, руско и отоманско. Милиони мртвих и велика страдања обележила су четири године рата, каквог свет до тада није видео.

Атентат се одиграо на Видовдан, 28. јуна 1914, а већ у јулу регент Александар Карађорђевић шаље телеграм Русији тражећи подршку у предстојећим тешким временима. Он зна да је Русија једина која хоће и може нешто да учини и пише цару Николају: "У овим мучним тренуцима износим осећаје свога народа који преклиње Ваше величанство да се заинтересује за судбину Краљевине Србије."

РУСИЈА није спремна за рат и никако не може да парира једној Немачкој, чији цар Вилхелм одавно припрема земљу за рат, наоружава и модернизује војску. Ослабљена унутрашњим тешкоћама, Русија је свесна да је рат најгора опција али, упркос томе, Николај Романов одговара да ће се залагати за мирно решење сукоба, али : "Ако не успем, нека Ваше величанство буде сигурно да Русија неће напустити Србију."

И није је напустила. Русија је ушла у рат иако није била спремна ни у једном погледу. Нико из цареве околине није мислио да је то паметан потез, опште мишљење било је да улазак у рат може само да штети Русији.

Шта год да је био цар Николај Романов, за Србе и Србију два пута је био спасилац. Све док је могао, слао је велике количине муниције, санитетског материјала, храну, лекаре, добровољце борце, све што је могло бити од помоћи Србији.

ТОКОМ 1914. и 1915, из Русије је стигло 50 конвоја разне помоћи, и то је све ишло Црним морем из руске луке Рени, и истоварано и превожено по Србији. Муниција, гранате, бодљикава жица, материјал за понтонске мостове, чак и 750 коња са опремом и балама сена. Само током 1914, из војних магацина руске војске стигло је 15 милиона пушчаних метака. Сву помоћ коју су послали, Србија је добила као поклон, као праву помоћ која се не плаћа, док су француску платили и преплатили, и то у злату.

Али главна помоћ дошла је касније, када се Србија борила за свој физички опстанак. Повлачење српске војске, именовано као Албанска голгота, добро је познато. Опкољени са три стране, војска и народ који је бежао нису имали куд него преко Албаније и Црне Горе до обале, да их тамо покупе савезничке лађе.

ДЕЦЕНИЈАМА се није знало, да за свој физички опстанак српска војска може са захвалношћу да помене два човека: Есад-пашу Топтанија и цара Николаја Другог Романова. Када су измучени, болесни, смрзнути и гладни војници стигли на обалу код Драча, ничега није било. Не само да није било лађа, него није било ни заклона, ни хране, воде, ничега. После надљудских напора, дочекала их је пустош.

Иако су Савезници знали да је Врховна команда одлучила да се краљ, влада, црквени великодостојници и реликвије, заједно са војском и неколико хиљада цивила повуку преко Албаније и Црне Горе, они, заправо, нису ништа предузели. Истога дана, када је донета одлука о повлачењу, у Риму је, 23. новембра, формирана комисија за снабдевање и помоћ, састављена од представника Француске, Велике Британије, Русије и Италије. Договорено је да се образују базе за прихват у Драчу и Скадру, али то није учињено. Измучене, болесне сенке војника на обали затекла је пустош. Како се повлачење одигравало из три правца, избегли народ и војска стизали су у Драч, Скадар и Валону. Последњи невољници стигли су 21. децембра, и после неколико дана Никола Пашић је добио упозорење италијанске владе да Срби не смеју прећи реку Шкумбу, јер ће се сукобити са војском.

СУТРА: ЗАТИРАЊЕ ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ РОМАНОВ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЧАРОЛИЈА ГЛУМЕ И ХРАБРОСТИ. Уметницу Велу Нигринову је обожавао и женски и мушки део Београда, све до њене преране смрти

01. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СПАСИЛАЦ КОМЕ СМО ЗАУВЕК ДУЖНИ: За време владавине цара Николаја Русија се економски развијала

05. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПЛАН ЗА ШИРЕЊЕ ПРЕСТОНИЦЕ: Врло брзо "Луди Шкот" је постао "Лукави Шкот"

04. 06. 2021. у 17:37

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВИЗИОНАР МОДЕРНОГ БЕОГРАДА: Када је је Франсис Макензи стигао данашњи Трг Славија био је мочварно земљиште

03. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЦАРИЦА БЕОГРАДСКОГ ПОЗОРИШТА: Вела Нигринова је отишла тихо, без театралности која је била њен живот

02. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ДОБРОТВОР МАНАСТИРА ХИЛАНДАР: Цар Иван Грозни имао је српске претке и по оцу

31. 05. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације