ФЕЉТОН - НАЈВОЉЕНИЈА СРПСКА КРАЉИЦА: Марија је освојила срца људи своје нове домовине

ЖИВОТ ове изузетне жене могао би се поделити на четири дела и гласио би: први део - ћерка краља, други - жена краља, трећи део - удовица краља, и она последња четвртина - краљица у егзилу.

Краљица Марија

Рођена у краљевској колевци, 9. јануара 1900, од оца Фердинанда Хоенцолерна, румунског краља, и мајке Марије од Единбурга, принцезе од Велике Британије и Ирске, била је праунука британске краљице Викторије и у роду са свим европским краљевским кућама. За краљицу Викторију говорило се да је "бака Европе", јер је њено многобројно потомство било раширено по европским дворовима, те су тако чинили једну мрежу рођака која је потекла из њених колевки.

Њена мајка била је изузетно лепа жена и ту лепоту су понеле и све њене кћери. Све три су имале бујне косе и светле, плаво-зелене очи, порцелански тен и краљевско држање. Марија је добила мајчино име, али одмах и надимак, Мињон, који најбоље објашњава како су је доживљавали на двору њеног оца.

ТРИ виле из бајки, за које се верује да на рођењу детета већају и дарују новорођенче, изгледа да су биле посебно добре воље када су даривале Марију. Осим несвакидашње лепоте, имала је исто такав ум, памет којом је могла да научи четири језика, поред свог матерњег. Енглески, немачки и француски говорила је још као дете, а одмах након веридбе са краљем Александром почела је да учи и српски, кога је одлично савладала. Основно образовање добила је на румунском двору, а после завршетка Првог светског рата одлази у Енглеску, у престижну "Хилфилд" школу, коју похађају деца из енглеске краљевске куће.

Била је изразито надарена за уметност, а сликарство понајвише. Њени родитељи колебали су се око одлуке у којој уметности подржати своје даровито дете, да ли у музици или сликарству? Сама је одабрала сликарство, па је ангажован познати румунски сликар и ликовни педагог, Јон Александру Стеријади, да је упути у тајне заната, да несумњивом таленту дода рад и практичну обуку. Када је постала краљица СХС, није се бавила платнима и бојама, али је радо и редовно обилазила галерије и одлично је познавала све сликарске правце.

ОЧЕКИВАЛО би се да уметничка душа нема много додира са природним наукама, али и математика јој је добро ишла, а хемија и физика још боље. Волела је и ботанику и имала своју малу башту у летњој резиденцији њених родитеља, дворцу Пелеш на планини Синаји, коју је лично уређивала.

Поред учења, сликања, музицирања и ботанике, била је и спортски тип, а посебно је волела клизање на леду и вожњу бобом. Када се томе дода и аутомобилизам, спорт који је био у повоју, али кога је млада принцеза заволела још као девојка, а упражњавала целог живота, добија се слика којој само недостаје рам на коме пише: савршенство.

За то савршенство требало је наћи достојног мужа и њена мајка је одлучила да то и уради. Да није румунска краљица била толико непоколебљива у намери да јој ћерка постане српска краљица, и да није било политичког момента, поделе Баната између Србије и Румуније, тешко да би се краљ Александар одлучио за Марију звану Мињон. Са српске стране постојале су две чињенице које се нису дале пренебрегнути: краљ је био неожењен, а мираз Марије Хоенцолерн врло позамашан. Уз принцезу Марију ишао је мираз у износу од пет милиона леја, осигураних у 250 акција Националне банке, 500 акција једне од водећих фабрика текстила, 6.000 акција фабрике папира. Уз то је Национална банка Румуније, самоиницијативно, даривала будућем пару милион леја у хартијама од вредности. Лепа, паметна и богата невеста није могла да буде бољи добитак за Србију која баш и није имала среће са краљицама.

ПОСЛЕДЊА краљица, Александрова мајка, Зорка Карађорђевић, умрла је млада, ону пре ње, Драгу Машин, из супарничке династије Обреновић, убили су заједно са краљем Александром, а мајку тог краља, Наталију, отерао је његов отац, распусни и самовољни краљ Милан. Вековима, Србија није имала краљицу тако високог рода, још од оних времена пре турског освајања.

Све то имао је на уму Александар Карађорђевић када се упутио пут дворца Пелеш у близини Букурешта, да испроси себи младу. Дочекан је са одушевљењем, а једна шетња по врту дала је Србији краљицу. Требало је организовати свадбу каква доликује када се један краљ жени ћерком другог.

Веридба је била јануара 1922, свадба је договорена за 8. јун, а церемонијал-мајстор, који је добио задатак да све осмисли и организује, био је Бранислав Нушић.

У БЕОГРАДУ се сјатило 20.000 људи, буквално из целог света. Кум на венчању био је будући британски краљ Џорџ Пети, тада војвода од Јорка. Младу су пратиле њене сестре, Јелисавета и Илеана, лепотице у које је гледао сав окупљен народ, засењен лепотом и облаком ваздушасте свиле у коју су све три биле обучене.

Да, народ је био опчињен. Када је дошла у престоницу и стала на терасу двора да се обрати онима који су је дочекали, а било их је толико да су покрили цео трг, принцеза Марија рекла је, узбуђеним гласом, на чистом српском: "Ја вам од срца благодарим." Тиме је освојила срца људи своје нове домовине.

У браку су рођена три сина којима је краљ дао имена по својој Краљевини СХС. Први је био Петар, српско име, други Томислав, хрватско, и трећи Андреј, што би представљало Словенију. Још један гест краљице Марије одушевио је све људе око ње. Она је одбила дојкињу и сама је дојила своју децу, што је било незамисливо за аристократију, а посебно краљице. Ниједна европска краљица то није радила, али ова јесте. Зато је била драга и онима који су је лично познавали, а и народу који је доживљавао као своју. Звали су је "наша мајка", иако по годинама то није могла да буде.

СУТРА: ЉУБАВ И БРИГА ЗА ОБИЧНЕ ЉУДЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - САЧУВАО ЈЕ СРПСКУ ДУШУ: Када је Ђорђе Рош видео у каквом су стању Хиландар и његови монаси, одмах је прионуо на његово обнављање

10. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН- СПАСИЛАЦ МНОГИХ ЈЕВРЕЈА: Доласком нове власти после Другог светског рата Рошови су морали да се иселе из земље

09. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ СПАСАО ХИЛАНДАР: Отац Ђорђа Роша, Себастијан, дошао је у земљу коју не познаје да одради посао

08. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЗАТИРАЊЕ ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ: Британија није дала да породица Романов дође у Лондон

07. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - РУСИЈА НИЈЕ НАПУСТИЛА СРБИЈУ: Цар Николај Други Романов ушао је у рат иако његова земља није била војнички спремна

06. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЧАРОЛИЈА ГЛУМЕ И ХРАБРОСТИ. Уметницу Велу Нигринову је обожавао и женски и мушки део Београда, све до њене преране смрти

01. 06. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације